Агенције за проверу чињеница, њих осамдесет, које марљиво раде широм света од почетка пандемије, објавиле су писмо у коме се наводи да платформа не предузима одговарајуће мере у борби против ширења неистина.
Јутјуб је главни канал за онлајн информације и погрешне информације широм света и не спроводи одговарајуће мере као би се ухватио у коштац са ширењем неистина на својој платформи, наводи се у писму глобалне коалиције организација за проверу чињеница. У писму које је потписало више од 80 агенција, укључујући Full Fact у Великој Британији и Fact Checker Вашингтон поста, наводи се да видео-платформа хостује садржаје група, укључујући Докторе за истину, које шире дезинформације, и видео-снимке који подржавају причу о „превари“ током председничких избора у Сједињеним Државама.
„Јутјуб омогућава бескрупулозним учесницима да користе његову платформу како би варали и искоришћавали друге и сами организовали и прикупљали средства. Сасвим је очигледно да су мере које се спроводе недовољне и неадекватне“, наводи се у писму извршној директорки Јутјуба, у којем се Јутјуб описује као „главни канал“ за ширење неистина.
У писму се позива Јутјуб, који је у власништву компаније „Гугл“, да изврши четири промене у свом раду: да се посвети финансирању независних истраживања кампања ширења дезинформација на платформи; да прикаже везе до садржаја који побијају оно што се појављује у видео-снимцима који шире дезинформације и погрешне информације; да спречи своје алгоритме да промовишу оне кориснике који су неколико пута прекршили правила и смернице и да се више потруди и да се ухвати у коштац са неистинама у видео-снимцима који нису на енглеском језику.
„Надамо се да ћете размотрити примену ових идеја за јавно добро и да ћете од Јутјуба направити платформу која заиста даје све од себе да спречи да се дезинформације и погрешне информације користе као оружје против корисника и друштва у целини“, наводи се у писму. Дезинформација је намерна дистрибуција лажних информација са намером да се нанесе штета, док при ширењу погрешних информација не постоји намера о наношењу штете.
У писму агенција за проверу чињеница, које проверавају тврдње домаћих влада, онлајн објава и медијских организација, наводи се да је неуспех Јутјуба да се позабави дезинформацијама и погрешним информацијама посебно изражен на глобалном југу, термин који се користи за народе у Латинској Америци, Азији и Африци. Франсис Хауген, узбуњивачица са Фејсбука, више пута је спомињала забринутост за безбедносне контроле на тржиштима где се не говори енглески као кључни фактор у својој одлуци да јавно објави проблеме у компанији друштвених медија.
Потписници, међу којима су агенције за проверу чињеница у Индији, Нигерији, Филипинима и Колумбији, посебно истичу примере лажног садржаја о владавини бившег филипинског председника Фердинанда Маркоса – чији се син кандидује за ту функцију – и појачавање говора мржње против мањинских група у Бразилу.
Потписници потичу из више од 40 земаља и имају различите изворе финансирања. Међу њима су: Full Fact, добротворна организација у Великој Британији, Fact Checker Вашингтон поста, коју финансирају истоимене новине, шпанска Maldita, фондација за проверу чињеница; и India Today, јединица у приватном власништву TV Today Network.
Јутјубове смернице заједнице наводе да су „одређени типови обмањујућих или лажних садржаја који могу да нанесу озбиљну штету“ забрањени на платформи, што укључује промовисање штетних лекова или третмана и мешање у изборе. Јутјуб такође указује на то да се међу првих десет земаља из којих су уклоњени одређени видео-снимци углавном налазе оне државе у којима се не говори енглески језик, као што су Вијетнам, Индија и Бразил.
Јутјуб је предузео мере да сузбије дезинформације и у октобру 2020. године, убрзо након што је мрежа Фејсбук предузела сличне кораке на својој платформи. Годину дана касније, рекао је да ће уклонити видео-снимке који шире дезинформације.
Одговарајући на писмо, портпаролка Јутјуба Елена Хернандез је рекла да је компанија уложила велика средства у процедуре, као што је смањење ширења „граничних“ дезинформација, термина који се користи да се означи садржај који је близу – али не прелази границу – кршење смерница платформе.
„Већ неколико година, улажемо значајна средства у процедуре и производе у свим земљама у којима послујемо како бисмо повезали људе са провереним садржајем, смањили ширење граничних дезинформација и уклонили видео-снимке који крше закон“, рекла је Хернандезова. „Сведоци смо изузетног напретка, јер смо успели да одржимо коришћење граничних дезинформација знатно испод 1 процента свих прегледа на Јутјубу, а само око 0,21 посто свих прегледа је садржај који крши смернице, а који касније уклањамо. Увек тражимо разумне начине за побољшање и наставићемо да јачамо наш рад са заједницом која проверава чињенице.“