Danima pre nego što je objavljena pobeda Džoa Bajdena na izborima za predsednika 2020. godine, predsednik Tramp je bio na Tviteru – i vodio bitku sa društvenom mrežom. Dok je tadašnji predsednik postavljao ljutite objave o sporom procesu prebrojavanja glasova koji će se na kraju završiti njegovim porazom, Tviter je pokrio veći deo Trampove vremenske linije upozorenjima da predsedničke objave sadrže sporne i potencijalno obmanjujuće informacije. Tramp je na to odgovorio objavom u kojoj se pozivao na Član 230, nejasni i decenijama star zakon kojim se uređuje kontrolisanje sadržaja na društvenim mrežama. Takve svađe sa kompanijama iz Silicijumske doline bile su jedna od osnovnih karakteristika Trampove vladavine. Često je kritikovao Fejsbuk i Tviter jer je smatrao da su se zaverili protiv njega, pošto su stali uz liberale i istovremeno gušili konzervativne objave, iako je Fejsbuk pomogla da ga izaberu, a na Tviteru je uvek mogao da se slobodno izrazi.
Napao je kompaniju „Amazon“ i predvodio napad na tehnološke gigante pri čemu je našao saveznike u republikanskim kongresmenima, državnim tužiocima i Ministarstvu pravde. Ne treba zaboraviti ni njegov dugotrajni trgovinski rat sa Kinom, koji je počeo kad je izdao naredbu da se kineski telekomunikacioni gigant „Huavej“ drži što dalje od Amerike i da se zabrane aplikacije WeChat i TikTok , koje su u kineskom vlasništvu (do sada neuspešno, u slučaju obe aplikacije).
Sada, kad se Tramp polako i nevoljno povlači sa položaja i kada se Bajden sprema za tranziciju vlasti, postoji prilika za promene. Kakve se, zapravo, promene mogu očekivati?
Neizvesnost je velika. Džo Bajden, osim poziva gigantima društvenih medija da se agresivnije bore protiv dezinformacija, nije ih stavio u glavni fokus svoje kampanje. Sastav Bajdenovog kabineta takođe ostaje neizvestan. Bajdenov tim nije uspostavio detaljne stavove o nekim najhitnijim pitanjima koja se odnose na tehnološke gigante. Moguće je da dolazak Bajdena na vlast neće toliko značajno uticati na tehnološki sektor, koliko na ostale. Reforma tehnoloških giganata je tokom Trampove vladavine nekoliko puta bila tema o kojoj su raspravljali i demokrate i republikanci. Jedni su se borili za uspostavljanje naprednih zakona i pravila, a drugi su stalno isticali zabrinutost za slobodu govora, što je dovelo do stvaranja neobičnog saveza protiv tehnoloških giganata, koji bi mogao da opstane i pod predsednikom Bajdenom.
Čak i ako se izbori završe podelom vlasti – Bajden je u Beloj kući dok Mič Makonel kontroliše još uvek crveni Senat i potencijalno može i dalje da primenjuje strategiju opstrukcije koju je usavršavao tokom Obamine vladavine – sasvim je moguće da bi Bajden mogao da bar malo zauzda gigante Silicijumske doline. Na primer, u vezi sa antimonopolskim akcijama postoji jasno preklapanje između progresivnih poziva na „razbijanje tehnoloških giganata“ – na šta je Bajden klimnuo glavom, ali ih nije podržao – i raznih antimonopolskih istraga koje je Tramp nadgledao.
Kontrolisanje objavljivanja sadržaja na društvenim mrežama predstavlja još jednu potencijalnu temu kompromisa. Demokrate se uglavnom zalažu za veću kontrolu jer su zabrinuti zbog dezinformacija o virusu i inostranih mešanja u izbore, dok mnogi republikanci žele manje kontrole jer smatraju da se konzervativni stavovi „utišavaju“ na mreži. Ipak, obe strane su imale problema sa Članom 230, zakonom koji je izazvao Trampov bes dok su glasački listići pristizali. Bajden i Tramp su se složili da zakon treba promeniti, odnosno, Bajden je rekao da ga treba opozvati u slučaju platformi društvenih mreža.
Izgleda da direktori društvenih medija pretpostavljaju da će biti preduzete neke mere. Uoči izbora, usred prebrojavanja glasova kad je Bajden sticao prednost, društvena mreža Fejsbuk je postala temeljnija i agresivnija u kontrolisanju sadržaja kad je zabranila poricanje holokausta i obuzdala širenje priče iz Njujork posta u kojoj se govori o korupcijskoj aferi porodice Bajden. Neki nagađaju da je Zakerberg promenio stav očekujući Bajdenovu pobedu i tako pokušao da spreči moguće buduće rasprave o strožoj kontroli, iako je čak i pre nego što je Bajden postao prvi kandidat Demokratske stranke, izvršni direktor „Fejsbuka“ počeo da se okreće od lobiranja protiv propisa do podržavanja uvođenja novih. „Fejsbuk“ i Zakerberg izjavili su da je do promene stava došlo zbog sve veće zabrinutosti zbog širenja nasilja zasnovanog na mržnji i izbornih dezinformacija.
U vezi sa kineskim tehnološkim gigantima – gde je Tramp pokušavao da zabrani „Huavej“, WeChat i TikTok – Bajdenovi stavovi se u suštini ne razlikuju od Trampovih. Tramp je često ekonomski sve napredniju Kinu isticao kao pretnju i američkoj trgovini i nacionalnoj bezbednosti i istovremeno je optuživao za širenje korona virusa. Bajdenova kampanja se neprestano trudila da se još jače obruši na Kinu. U septembru je Bajden rekao da je TikTok „problem koji izaziva istinsku zabrinutost“, što je samo potvrda moguće zabrane.
Jedan od problema koji treba što pre rešiti u eri rada i obrazovanja na daljinu je „digitalna neravnopravnost“ или razlike u mogućnostima pristupanja internetu. Bajdenova kampanja se obavezala da će omogućiti „pristup brzom internetu или bežičnom brzom internetu putem 5G mreže svakom Amerikancu“, donoseći pristup internetu u ruralna područja, urbane škole i plemenske rezervate, uključujući ulaganje od 20 milijardi dolara u brzi internet u ruralnim oblastima.
Mogu se očekivati promene i u nekim drugim oblastima. Na primer, Bajden je rekao da će ukinuti Trampovu suspenziju viza H1-B , koje omogućavaju kompanijama da angažuju strane radnike sa specijalizovanim veštinama – od kojih oko tri četvrtine odlazi na radnike u tehnološkim kompanijama.
S tim u vezi, udaljavanje od Trampovih protekcionističkih napora postavlja Bajdena kao prirodnijeg saveznika Silicijumske doline – što podseća na Obamino vreme kada su demokrate i tehnološki lideri bili u prijateljskim odnosima. Mnogi direktori tehnoloških kompanija bili su protiv Trampa 2016. godine, a zaposleni su ove godine prilično uložili u Bajdenovu kampanju. Na berzi se pokazalo da Bajdenova vladavina neće okončati nezaustavljivi rast koji su tehnološke kompanije postigle uprkos antagonizmu Trampove administracije. Indeks Standard & Poor’s 500 zatvorio je neizvesnu izbornu nedelju sa rastom od 7,3%, delimično podstaknut zaradama nekih od najvećih firmi iz Silicijumske doline.
Sprovođenje nadzora bila je glavna briga dok je Bajden bio potpredsednik. Snoudenovo otkrivanje tajnih operacija Nacionalne bezbednosne agencije i borba FBI -a da natera kompaniju „Epl“ da otključa iPhone čoveka odgovornog za pucnjavu u San Bernardinu obeležili su odnos Obamine administracije sa tehnologijom. Bajdenova kampanja samo je konstatovala da problem postoji i pozvala tehnološke kompanije i kompanije društvenih medija da se „konkretno obavežu da će osigurati da njihovi algoritmi i platforme ne pojačavaju državni nadzor“, kao i da neće pomagati u ojačavanju kineske represije, neće širiti mržnju или promovisati nasilje. U svom intervjuu za Njujork tajms, rekao je da Amerika „treba da uspostavi standarde u očuvanju privatnosti koji treba da budu slični evropskim“.
Bajden se nije udubljivao u problem automatizacije kao, recimo, Berni Sanders. Međutim, na svojoj veb-stranici kaže da „ne prihvata defetistički stav da snage automatizacije i globalizacije čine Ameriku nesposobnom da zadrži dobro plaćene poslove i da ih stvori još više“, i poziva na osnovnu zaštitu zaposlenih od automatizacije i na investiranje od 300 milijardi dolara u istraživanje i razvoj veštačke inteligencije (kao i električna vozila i 5G mreže). Jedno od područja oko kojih će se stavovi razilaziti je sigurno uloga koju platforme društvenih medija treba da imaju u kontrolisanju dezinformacija, posebno ako potiču sa predsednikovog naloga. Ipak, to ne znači da će i problem „lažnih vesti“ nestati.
Dezinformacije su veće od samog Donalda Trampa, upozoravaju stručnjaci.