Nikada nismo imali toliko mnogo alata za zaštitu identiteta na mreži. Možemo da isključimo kolačiće – male delove informacija koje veb-lokacije skladište u naše pregledače da bi nas identifikovali – možemo da blokiramo napadne programe za praćenje naših uređaja, da pređemo u inkognito režim, da onemogućimo da nas prati nekoliko aplikacija pomoću „Eplovog“ najnovijeg ažuriranja iOS-a или čak da se krećemo internetom samo kroz šifrovane virtuelne privatne mreže, ali postoji metod praćenja koji još uvek može da se provuče pored svih tih odbrana i postaje sve popularniji, a to je praćenje digitalnog otiska.
Anatomija digitalnog otiska
Ono što digitalne otiske čini tako neuhvatljivim i od kojih je teško braniti se je činjenica da su podaci koji se koriste u procesu stvaranja digitalnog otiska od suštinske važnosti za osnovne funkcije svetske mreže. Aplikacije i veb-lokacije nastoje da od nas prikupljaju sve vrste informacija ( GPS koordinate, naše lične podatke, itd.) na koje obraćamo pažnju i koje obično možemo da zadržimo za sebe. Ipak, već površnim pregledom politike privatnosti bilo koje tehnološke kompanije videćemo da one prikupljaju i niz drugih raznih podataka na koje ne obraćamo pažnju i njih veoma teško možemo da sačuvamo od praćenja, recimo, koji softver naš uređaj koristi i ko je naš mrežni operater.
Postoji potpuno prihvatljivo i razumno objašnjenje zbog čega su kompanijama potrebni ti podaci i zašto mogu da ih dobiju čak i bez našeg izričitog odobrenja. Vidite, svi mi veb-korisnici pristupamo internetu sa mnogobrojnih i različitih uređaja i da bi se veb-lokacija или aplikacija učitale kako je predviđeno za svakog korisnika, bez obzira koji pregledač или aplikaciju, telefon или računar koristi, te veb-lokacije moraju da znaju određene detalje o vašem načinu pristupanja. To naizgled bezazleno prikupljanje podataka je, takođe, ono što čini digitalni otisak. Programi za praćenje prikupljaju i kombinuju podatke o karakteristikama naših uređaja, kao što su veličina ekrana, operativni sistem, jezičke postavke i još mnogo toga, da bi stvorili naš jedinstveni digitalni otisak. Oni traže poklapanja tog obrasca na svim veb-lokacijama i u aplikacijama da bi nas identifikovali i prikazivali nam odgovarajuće oglase.
Čim veb-lokacija uhvati naš digitalni otisak, može da nas prati do 100 dana – bez obzira na to koliko smo zaštitnih mera postavili u pregledač.
S obzirom na to da se sve odvija u pozadini dok se krećemo internetom, ne možemo da uđemo u trag stvaranju digitalnog otiska niti možemo da ga izbrišemo, kao što smo to mogli da uradimo u slučaju kolačića nezavisnih proizvođača. Pošto je digitalni otisak vašeg uređaja uvek isti, ovaj metod praćenja ne možete ograničiti tipičnim postupcima, kao što je prebacivanje u privatni prozor или brisanje keš memorije pregledača.
Digitalni otisak predstavlja pretnju po privatnost korisnika, jer omogućava netransparentan način praćenja i identifikacije korisnika i uređaja, navode stručnjaci.
Kako da rešimo problem
Trenutno nema odgovarajućeg postupka da se zaustavi stvaranje digitalnog otiska, ali internet kompanije su počele da se bave tim problemom i traže moguća rešenja. Pregledač Brave zasnovan na Chromium-u napravio je najupečatljiviji pokušaj da spreči zlonamerno praćenje digitalnih otisaka.
Rešenje spomenutog pregledača je jednostavno. Naime, kad god veb-lokacija zatraži vrstu podataka koja bi potencijalno mogla da omogući stvaranje digitalnog otiska, pregledač joj to omogući, ali takođe pomeša sasvim dovoljno buke или slučajnih informacija da ne naruši vaše iskustvo na mreži. To vam omogućava da imate jedinstveni digitalni otisak za svaku sesiju i svaku veb-stranicu. Zbog toga programi za praćenje više ne mogu da uhvate nijedan vaš digitalni otisak i niti mogu da ga uporede na svim veb-lokacijama da bi vas pratili, jer će vaš uređaj svaki put imati drugačiji digitalni otisak.
Pokazalo se da je Brave jedini redovni pregledač koji je prošao test Cover Your Tracks, koji određuje koliko efikasno vaš pregledač može da se zaštiti od metoda praćenja, kao što je praćenje digitalnog otiska. Ostali pregledači, uključujući Safari , Google Chrome i Mozilla Firefox , pokazali su ograničenu uspešnost u primeni postojećih mehanizama za borbu protiv metoda praćenja korisnika, među kojima je i praćenje digitalnog otiska. Za razliku od Brave pregledača, koji ima dinamičniji pristup u sprečavanju praćenja digitalnog otiska, spomenute aplikacije primenjuju istu proceduru za sve slučajeve i pokušavaju da ograniče količinu podataka vašeg uređaja kojima veb-lokacije mogu da pristupe i oslanja se na listu poznatih domena za praćenje digitalnog otiska da bi ih blokirala.
Gađanje pokretne mete
Ti zastareli pokušaji su potpuno nedelotvorni jer je digitalni otisak širok koncept koji se razvija. Postupak postaje sve složeniji i prefinjeniji s napretkom interneta. Na primer, neki programi za praćenje primoravaju vaš pregledač da crta na nevidljivom platnu na veb-stranici. Kad vaš računar to radi, on objavljuje informaciju, kao što je rezolucija ekrana. Slično tome, programi za praćenje mogu da odrede vaš digitalni otisak prema tome kako vaš uređaj obrađuje zvučne signale kada reprodukuje audio datoteku na mreži.
Stručnjaci smatraju da je teško stati na put praćenju digitalnog otiska pošto su njegove granice nejasne i stalno se menjaju. Kolačić ima jednu, određenu svrhu, a to je identifikovanje korisnika. S druge strane praćenje digitalnog otiska dobija sasvim drugu namenu. Proizvođači pregledača ne mogu u potpunosti da onemoguće stvaranje digitalnog otiska jer se on koristi i u pozitivne svrhe, kao što je otkrivanje zloupotreba. Recimo, kad veb-lokacije otkriju da korisnik pokušava da se prijavi sa novim digitalnim otiskom (što, u suštini, znači sa novog uređaja), zahtevaju dodatne podatke za potvrdu identiteta kako bi bile sigurne da izvor nije zlonamerni. Međutim, postoje i stručnjaci koji tvrde da je stvaranje digitalnog otiska suviše ozbiljan metod za otkrivanje zloupotreba.
Zbog toga nekoliko kompanija, uključujući i „Gugl“, aktivno istražuju metode za ograničavanje upotrebe digitalnog otiska. Digitalni otisak do sada nije bio zanimljiv jer su oglašivači i kompanije koje se bave praćenjem korisnika imali pouzdane i direktne kanale za utvrđivanje profila korisnika. Međutim, kad su se „Gugl“ i „Epl“ odlučile da odustanu od kolačića, odnosno da spreče praćenje preko različitih aplikacija, digitalni otisak je dospeo u prvi plan. Ako bude široko prihvaćen i rasprostranjen, mogao bi da postane najozbiljnija pretnja našoj privatnosti. Izgleda da će tako i biti.
Broj programa za praćenje digitalnog otiska udvostručio se na veb-lokacijama od 2014. godine, a kompanije, očekujući spomenute korake dve velike kompanije, prikupljaju ogromne količine podataka sa uređaja kako bi izračunale (i prikupile) digitalni otisak uređaja или obavljaju proračune sa sirovim podacima na svojim serverima.
Stručnjaci smatraju da će to biti igra mačke i miša za internet kompanije. Preostaje im jedino da uvek budu jedan korak ispred programa za praćenje. Smatraju da je moguće potpuno ukinuti digitalni otisak samo ako se potpuno promeni način na koji funkcionišu pregledači i serveri.