Da bi kompanije ostale konkurentne, moraće da ispune očekivanja i zahteve svojih novih timova zaposlenih koji rade na daljinu. Koliko god poslodavcima izgleda primamljivo da vrate zaposlene u kancelarije što je pre moguće, moraće da prihvate nove modele hibridnog poslovanja koji odgovaraju njihovim radnicima или da se suoče sa prilično neprijatnom situacijom u kojoj će njihovi najsposobniji radnici odlaziti u druge kompanije koje obezbeđuju mnogo bolje uslove rada. Nedavno su dve kompanije koje se bave analizom uslova poslovanja u tehnološkom sektoru sprovele anketu među poslovnim liderima i zaposlenima u kompanijama u 15 zemalja širom sveta i zaključile da će se skoro polovina zaposlenih, или 46 procenata opredeliti za rad od kuće или kombinaciju rada na daljinu i odlaska u kancelariju, čak i kad popuste mere zatvaranja zbog pandemijske krize.
U isto vreme, značajan broj poslodavaca i dalje pokušava da pronađe najbolje metode da bi pojačali nadzor nad zaposlenima koji rade na daljinu, kao i da bi češće mogli da ih vide. Mnoge poslovne organizacije su se zaglavile negde u periodu pre dotcom kompanija, kad su rukovodioci verovali или prihvatali da njihovi radnici obavljaju svoj posao kako treba jedino onda kada su fizički kontrolisani или nadgledani. Postoji sve više dokaza da neka preduzeća pribegavaju tehnologijama daljinskog nadzora kako bi pratila šta njihovi zaposleni rade kada posao obavljaju od kuće. Svaka peta organizacija sada prati radnike na mreži, или to planira da uradi, pomoću alata za digitalni nadzor koji se kreću od evidentiranja vremena koje zaposleni provedu na određenim veb-lokacijama, preko snimanja onoga što kucaju do daljinskog nadzora radne površine.
Organizacije koje nemaju mnogo poverenja u rad od kuće odmah će tražiti da se zaposleni vrate na radna mesta. U stvari, više od trećine radnika prijavilo je da se suočava sa određenim stepenom pritiska da se vrate u kancelarije, što bi moglo konačno da se pokaže kao velika greška, a evo i zbog čega. Ako radnik dobije obaveštenje u kome se navodi da mora da dođe na posao, a on, s druge strane, veruje da će time ugroziti svoje zdravlje i, možda, život, ubrzo će takav radnik pronaći bolju poslovnu priliku koja više odgovara njegovim potrebama i uverenjima, pokupiće svoje stvari i napustiti kompaniju.
Izgleda da nedavna istraživanja to i potvrđuju. Naime, nedavno sprovedena anketa je pokazala da bi oko 30 procenata ispitanika radije dali otkaz nego se vratili u kancelariju sa punim radnim vremenom.
Hibridno poslovanje
Ipak, trebalo bi da istaknemo činjenicu da postoje kompanije koje pažljivo prate očekivanja svojih zaposlenih. Većina mudrih poslovnih organizacija shvatila je da će im biti potreban novi model hibridnog poslovanja i nastavljaju sa razvojem strategija rada od kuće. Sve to se dešava jer su mnogi poslodavci uvideli prednosti rada na daljinu, uprkos zabrinutosti zbog mogućih posledica. Recimo, u organizaciji EMEA , 66 procenata kompanija je reklo da je rad na daljinu produktivan или produktivniji od rada iz kancelarije.
Pomenuto istraživanje pokazalo je da će više od polovine, или 55 procenata preduzeća, dati prioritet ulaganju u programe transformacije radnog mesta, što uključuje zajedničke radne prostore i alate za upravljanje. Među tehnologijama koje očigledno pružaju najveću korist hibridnim radnim okruženjima su 5G mreža, internet stvari, veštačka inteligencija i moderne bezbednosne platforme. Veće kompanije već nedvosmisleno pokazuju da će se fleksibilni načini poslovanja dalje razvijati jer će postojati potreba za njima. Među tim kompanijama su i „Majkrosoft“, „Tviter“, „Fejsbuk“ i „Sejlsfors“, koje su produžile mogućnost rada na daljinu na neodređeno vreme, da bi, konačno, zaposleni izabrali model rada koji im najviše odgovara.
Prema istraživanju, moramo da napravimo razliku između mogućnosti da radnici izaberu odakle će da rade i mogućnosti kompanije da te radnike opreme pravim alatima da bi od takvog modela poslovanja svi imali najveću korist. Ipak, u tom smislu, izgleda da postoji prilična razlika između stava radnika o tome šta su prioriteti i percepcije poslodavaca o tome šta je najvažnije. Na primer, 41 procenat poslodavaca smatra da je korišćenje nepoznatih tehnologija za rad od kuće pravi izazov, dok takav stav ima samo 10 procenata zaposlenih. S druge strane, 66 procenata zaposlenih smatra da su položaj radnog mesta i raspored koji odgovara životu porodice izuzetno važni, dok je to manje važno polovini poslodavaca.
Ipak, jedan kriterijum se ističe kao najvažniji aspekt efikasne strategije hibridnog rada, odnosno, strategija digitalnog pariteta. To znači da svi zaposleni moraju da imaju iste mogućnosti i isti tretman bez obzira na to da li rade na daljinu или u kancelariji. Dakle, potrebno je da se uspostavi takvo okruženje u kome će i oni koji rade na daljinu, bez obzira odakle, imati utisak da su potpuno uključeni u poslovanje koliko i zaposleni u kancelariji. Drugim rečima, jednostavno omogućavanje daljinskog pristupa resursima kompanije više neće biti dovoljno. Stručnjaci preporučuju poslodavcima da pronađu načine kako da osiguraju da zaposleni mogu da budu produktivni i inovativni „bilo kada, bilo gde i na bilo kom uređaju“, i da se pri tom ne sme praviti razlika između onih koji rade na daljinu i onih u kancelariji. Da bi se takav proces neometano odvijao potrebno je posebno obučiti neposredne rukovodioce za vođenje distribuiranih timova, kao i za razvijanje novih metoda priključivanja i obuke za zaposlene koji su možda geografski udaljeni. Pri tom, treba obratiti pažnju i na jednostavna pravila ponašanja, kao što su dosledni zahtevi za podešavanja kamere tokom video konferencije или izbegavanje upadanja u reč или govorenja uglas.
Ako se ne postigne digitalni paritet, radnici koji rade na daljinu osećaće se otuđeno i to će dovesti do okruženja koje je veoma slično onom koje ne dozvoljava radnu fleksibilnost. Ako dođe do toga da radnici koji rade na daljinu postanu „građani drugog reda“ kad neki zaposleni počnu da se vraćaju u kancelariju, može da se pojavi prilično ozbiljan problem. Naime, radnici koji bi se u tom slučaju osećali obespravljeno, potražiće posao na nekom drugom mestu. Konačno, u svakom poslovanju, najvažnije je imati radnike posvećene svom poslu, zatim stručnjake u određenoj oblasti, ali i povećavati produktivnost timova bez obzira na to gde se nalaze.