Digitalna tehnologija i dalje transformiše veliki deo globalne ekonomije. Kombinacija velikih podataka, povećanja računarske snage i sistema zasnovanih na oblaku stvorila je nove usluge i brzo menja postojeće industrijske grane. Platforme koje povezuju različite korisničke grupe omogućile su potrošačima širom sveta mrežno pretraživanje, društvene medije i e-trgovinu. Zahvaljujući njihovom dometu, obimu i ogromnom rastu, neke od ovih platformi postale su digitalni čuvari usluga koje nude, a to im je omogućilo ekskluzivan pristup određenim grupama korisnika. Rezultati takvih postupaka su očigledni: pet najvećih kompanija na svetu prema tržišnoj vrednosti – Majkrosoft, Amazon, Epl, Alfabet (Gugl) i Fejsbuk –digitalne su kompanije.
Zakon o konkurenciji poverava nadležnima za nadzor monopolističkog ponašanja zadatak da drže tržišta otvorena za konkurenciju. Zakonom treba da se ograniči ekonomska moć pojedinih firmi kako bi se osigurao izbor za potrošače. Ako dominantna kompanija deluje kao digitalni vratar i zloupotrebljava svoju moć, nadležni za kontrolu konkurencije trebalo bi da intervenišu kako bi obezbedili konkurentnost i zaštitili potrošače. Ali kako nadležni mogu da obavljaju svoju funkciju kada digitalizacija napreduje tako brzo? Prvo moramo da shvatimo kako funkcioniše digitalni svet. Veze između velikih podataka, privatnosti i konkurencije svakim danom postaju očiglednije. Pošto su prikupljanje, obrada i unovčavanje podataka ključni za digitalnu ekonomiju, novi poslovni modeli su snažno usmereni na podatke.
Lični podaci igraju veliku ulogu u pružanju usluga kao što su pretraživači, društvene mreže или usluge koje nude uređaji u „pametnoj kući“ i kao takvi imaju značajnu ekonomsku i konkurentnu vrednost. Ništa nije besplatno, čak ni u digitalnom dobu. Pristup ličnim podacima je veoma vredan za mnoge firme i jedan je od ključnih faktora koji doprinose tržišnoj moći u ekonomskim sektorima koji se bave podacima. Način na koji kompanije prikupljaju i obrađuju lične podatke postaje sve važniji za njihovu konkurentnost i aktivnost na tržištu. Zbog toga je od suštinskog značaja da vlasti za zaštitu konkurencije procenjuju aktivnosti obrade podataka dominantnih kompanija na ovim tržištima. U tom kontekstu, posebno je važno voditi računa o potencijalnom preklapanju s drugim oblastima politike i prava, a nikako ne smemo zaboraviti zaštitu potrošača i zakon o zaštiti privatnosti.
Početkom ove godine Bundeskartelamt (nemačka institucija nadležna za konkurenciju) uvela je dalekosežna ograničenja u načinu na koji Fejsbuk može da obrađuje podatke korisnika u Nemačkoj. Prema uslovima i odredbama Fejsbuka, svako ko želi da koristi društvenu mrežu mora da dozvoli kompaniji da prikuplja podatke o korisniku čak i van Fejsbuk veb lokacije. Dakle, podaci o nečijim aktivnostima bilo gde na internetu или preko aplikacija za pametne telefone mogu se dodeliti internom profilu korisnika. Pošto je Fejsbuku omogućen pristup tim izvorima podataka, to značajno doprinosi njenoj tržišnoj moći.
Cilj Bundeskartelamta bio je da osigura da Fejsbuk više ne može da primora svoje korisnike da pristanu na skoro neograničeno prikupljanje i dodelu podataka koji ne pripadaju društvenoj mreži. Kompanija se žalila na odluku, a viši regionalni sud u Dizeldorfu suspendovao je nova pravila u preliminarnoj proceni, zauzimajući drugačiji pogled na ključna pravna pitanja. Ipak, s obzirom na značaj obezbeđivanja konkurencije u budućoj digitalnoj ekonomiji, Bundeskartelamt je od nemačkog Saveznog suda pravde tražila dodatna objašnjenja.
Poslednjih godina, Bundeskartelamt se bavila nekolicinom drugih digitalnih slučajeva, od spajanja do vertikalnih sporazuma, koji su povećali našu svest o novim poslovnim modelima, kao i potencijalnim oblastima za saradnju. Jedno pitanje na koje smo se fokusirali je uloga hibridnih platformi u e-trgovini.
Platforme kao što je Amazon omogućavaju prodavcima trećih strana da njihovi proizvodi i usluge stignu do potencijalnih kupaca. Ipak, te platforme nude i svoje proizvode i usluge, što znači da pružaju svoju infrastrukturu trećim licima koja su im takođe konkurenti. S obzirom na sve veću tržišnu moć nekih od tih hibridnih platformi, potencijal za sukob interesa i zloupotrebu poslovnih praksi je očigledan.
Srećom, Bundeskartelamt je nedavno obezbedila dalekosežna poboljšanja za prodavce koji su aktivni na Amazonovim tržištima širom sveta. Kao odgovor na zabrinutost u vezi sa konkurencijom, Amazon je izmenila svoje uslove kako bi rešila mnoge žalbe koje smo dobili od prodavca. Među pitanjima koja su se istakla bila su jednostrano isključivanje odgovornosti kompanije Amazon, ukidanje i blokiranje računa prodavca, nadležni sud u slučaju spora i Amazonovo postupanje sa podacima o proizvodu. Promene procedura koje je sprovela kompanija bili su dovoljni da nam omoguće prekid postupka protiv nje. Međutim, u sličnom slučaju, Evropska komisija sada istražuje kompanijino prikupljanje i korišćenje podataka o transakcijama.
Kao što vidimo, digitalna ekonomija postavlja mnogo novih pitanja u vezi sa zakonom o konkurenciji i srodnim oblastima politike. Sa naše strane, tim izazovima pristupamo uz čvrstu ekonomsku i pravnu pozadinu, kao što je naglašeno u izveštajima kao što su Zakon o konkurenciji i podacima, koji stvaramo zajedno sa Francuskom institucijom za zaštitu konkurencije ( L’Autorite de la Concurrence). Sa iskustvom koje smo stekli iz slučajeva kao što su oni gore navedeni, trudimo se da kompanijama stavimo do znanja šta je prema zakonu o konkurenciji dozvoljeno, a šta nije.
Štaviše, 2017. godine Bundestag je izmenio nemački Zakon o konkurenciji kako bi razjasnio nekoliko važnih pitanja koja se tiču digitalne ekonomije. I ove jeseni nemačko savezno Ministarstvo za ekonomska pitanja i energetiku predložilo je dodatne izmene i dopune kojima bi se olakšalo postupanje protiv mogućih zloupotreba dominantnih digitalnih platformi.
Dobrobit potrošača, njihov izbor i slobodna konkurencija su isprepleteni. Bundeskartelamt će i dalje pratiti razvoj u digitalnoj ekonomiji i sprovoditi zakon o konkurenciji, tako da možemo obezbediti otvorena tržišta oslobođena zloupotreba koje bi mogli sprovoditi novi čuvari.