Britanska vlada već prilično dugo ističe važnost donošenja novih pravila o bezbednosti na internetu i izgleda da će u naporima i uspeti jer je ponudila predloge zakona. U ponedeljak je vlada objavila Belu knjigu o opasnim aktivnostima na internetu koja je otvorena za javnu debatu sve do 1. jula. Izražavajući svoje stavove, vlada je predložila da platforme na internetu preuzmu odgovornost za zaštitu svojih korisnika, posebno dece. Nadzorni organ – možda već postojeća organizacija za nadzor komunikacija „Ofcom“ или neka nova – trebalo bi da bude ovlašćen da kažnjava kompanije novčano или da im blokira pružanje usluga ako ne zaštite svoje korisnike od „ekstremističkog sadržaja“, zastrašivanja, lažnih informacija, zločina iz mržnje, materijala o seksualnom zlostavljanju dece, pornografskih snimaka objavljenih bez znanja učesnika i nasilnog sadržaja. „Internet izvanredno povezuje ljude po celom svetu, ali kompanije suviše dugo nisu preduzimale baš ništa da zaštite svoje korisnike, posebno decu i omladinu, od opasnog sadržaja“, rekla je premijerka Tereza Mej u svojoj izjavi. „Ono što je do sad učinjeno nije dovoljno i trebalo bi preduzeti odlučnije korake. Saslušali smo roditelje i aktiviste i odlučili da internet kompanije treba da budu zadužene za brigu o svojim korisnicima i njihovu bezbednost na internetu.“
Potez je izuzetno kontroverzan jer, dok su neke od tih „opasnosti na internetu“ očigledno nezakonite – kao što je distribuiranje materijala o seksualnom zlostavljanju dece – neke druge, kao što su pogrešne informacije i zastrašivanja nisu protivzakonite. Aktivisti koji se bore za slobodu govora u tome vide vrlo klizav teren, dok borci za bezbednost dece smatraju da je vlada prilično zakasnila sa svojom odlukom.
Uticaj pravila na zakonit sadržaj
„Vladini predlozi dovešće do državnog regulisanja slobode govora miliona Britanaca. Treba da očekujemo da će obaveza staranja o korisnicima dovesti do različitih reakcija koje će imati ozbiljne posledice na zakonit sadržaj, koji bi mogao da se smatra potencijalno rizičnim i onda kad jeste i onda kad nije. Mnogi smatraju da vlada koristi internet pravila da bi nedelotvornim oružjem pokušala da reši kompleksne društvene probleme. Njenim predlozima nedostaje procena rizika po slobodu govora, kao i objašnjenje o tome kako će tu slobodu govora zaštititi“, mišljenje je Džima Kiloka izvršnog direktora organizacije za digitalna prava „ Open Rights Group“.
Težnja Velike Britanije da prebaci odgovornost na kompanije za „ponašanje koje je štetno, ali ne i neophodno nezakonito“ savršeni je pokazatelj opasnosti u kojoj smo se našli pošto smo korporacijama omogućili da osvoje ogromnu moć. Umesto da stvaramo zakone, svu pažnju smo usmerili na unapređenje moći privatnih kompanija. S druge strane, postoje razmišljanja o društvenim mrežama koje su suviše dugo propuštale da na prvo mesto stave sigurnost dece i ostavile ih izložene seksualnim napadima, maltretiranju i opasnim sadržajima. Zbog toga je došlo vreme da uspostavljanjem zakona primoramo kompanije da se pobrinu za bezbednost dece, a ako to ne uspeju da im se prema tim istim zakonima odrede gromne novčane kazne.
Međutim, predlog zakona se ne odnosi samo na društvene mreže. U svom stavu, vlada je naglasila da bi se novi zakoni primenjivali na svaku kompaniju koja svojim korisnicima dozvoljava da dele или otkrivaju sadržaje koji su napravili sami korisnici. Dakle, to se odnosi i na kompanije koje nude usluge pretraživanja zatim, skladištenja dokumenata slanja poruka i javnih foruma.
Tehnološka rešenja
Vlada, koja smatra da je moguće istovremeno uvoditi nove mere zaštite i objavljivati da je Velika Britanija najbolje mesto na svetu za početak i razvoj digitalnog poslovanja, povoljno se izrazila o rešenju kompanije „Epl“ koje ograničava vreme provedeno nad ekranom (aplikacija Screen Time) kao i aplikaciju kompanije „Gugl“ koja roditeljima omogućava da kontrolišu aktivnosti svoje dece na internetu. Međutim, vlada se bori i za podizanje znanja o društvenim mrežama da bi obični ljudi mnogo lakše uočili opasno i zlonamerno ponašanje na internetu.
Možda je ceo projekat prvenstveno usmeren na „Fejsbuk“, koja je u nedavnom izveštaju parlamenta nazvana „digitalnim gangsterom“. Društvena mreža je reagovala na izveštaj – u kome su zahtevi bili vrlo slični predlozima koji su se čuli u ponedeljak – i rekla da je otvorena za smislene zakone, a koji se tiču problema kao što je zaštita privatnosti i širenje lažnih informacija.
Stavovi Marka Zakerberga se slažu sa stavovima britanske vlade. Kaže da bi trebalo zajedno da donose odluke o slobodi govora i da bi internet kompanije trebalo da budu odgovorne za sadržaj koji se pojavljuje na njihovim platformama. Kompanija je izjavila da bi novi zakoni trebalo da zaštite društvo od opasnosti dok bi istovremeno podržavali inovacije, digitalnu privredu i slobodu govora.
Kompanija „Gugl“ se takođe povoljno izjasnila o uvođenju novih zakona i jedva čeka da se upozna sa detaljima predloga i učestvuje u stvaranju slobodnog, otvorenog i bezbednijeg interneta koji bi svakom odgovarao.
Finansiranje nadzornog organa
Ostaje otvoreno pitanje ko bi sprovodio nove zakone. Organizacija „Ofcom“ je spremna da preuzme ulogu pošto već ima iskustva na tom polju jer se bavi kontrolom telekomunikacionih kompanija i medijskih kuća. Bez obzira na to ko će se biti zadužen sa kontrolu poštovanja zakona – „Ofcom“ или neko drugo regulatorno telo – vlada predlaže da privreda uključi u srednjoročno finansiranje, a da vlada razmatra opcije kao što je oporezivanje privrede da bi se regulatorno telo postavilo na sigurnu osnovu.
U izveštaju parlamenta prošlog meseca iznet je predlog da se kompanije kao što su „Fejsbuk“ i „Gugl“ obavežu da plaćaju porez u visini od 0,5% zarade koju su ostvarile u Velikoj Britaniji da bi se tim novcem finansiralo istraživanje zavisnosti od društvenih mreža, što predstavlja samo jedan od problema kojima vlada planira da se bavi.