Mnoge inovacije koje pomažu u spašavanju života i usporavanju širenja virusa danas, mogu da budu isto tako korisne u budućoj „novoj normalnosti“.
Iako je pandemija Covida-19 dovela do mnogobrojnih smrtnih slučajeva i teških ekonomskih poremećaja, još uvek postoji mnogo razloga da se nadamo nečem mnogo boljem u okolnostima u kojima živimo trenutno. Kako tehnološke inovacije omogućavaju bolji medicinski tretman i pomažu ljudima da se izbore sa ovom krizom jedan je od najpozitivnijih elemenata koji uliva nadu u neku bolju budućnost. U mnogim slučajevima, tehnologija koju koriste preduzeća i organizacije može da spasi mnoge živote i pomogne da se uspori širenje novog korona virusa. Iako smo možda već neko vreme izloženi socijalnoj distanci i drugim preventivnim merama, ipak smo svesni da tehnologija pomaže u ublažavanju uticaja Covida-19 , što nam uliva samopouzdanje i nadu.
Otkrivanje virusa.
Ne iznenađuje da je određivanje ko je bolestan bio glavni prioritet mnogih organizacija kao deo napora da se uspori širenje zaraze. Sve, od merenja temperature do alata koji otkrivaju prisustvo virusa u vazduhu, možda će biti potrebno čak i pošto društvo počne da se otvara. Kako prenose neka sredstva informisanja, istraživači u Cirihu trenutno prilagođavaju sistem koji je osmišljen da bi merio zagađivače u vazduhu kako bi se otkrilo prisustvo Covida-19 . Sistem će koristiti optičke i toplotne senzore za otkrivanje i merenje koncentracije virusa, a istraživači se nadaju da će u budućnosti moći da se koristiti za prepoznavanje i zaustavljanje budućih epidemija.
Podaci istraživanja takođe se koriste za praćenje širenja virusa. Društvena mreža Fejsbuk je nedavno počela da sakuplja podatke o anketama u vezi sa simptomima Covida-19 kod korisnika kako bi se utvrdio rizik od izlaganja zarazi za različite zajednice. Prema nekim izveštajima, Karnegi Melon koristi te rezultate istraživanja, zajedno sa podacima iz Gugl istraživanja i trendova pretraživanja, podacima o posetama lekarima i testiranju gripa da bi se napravile mape koje ističu širenje zaraze na teritoriji cele zemlje.
Omogućavanje sigurne i efikasne trijaže pacijenata
Bolnice su, svakako, zabrinute zbog preusmeravanja resursa od pacijenata kojima trenutno nije potrebna hitna medicinska nega. Dok neke bolnice popunjavaju kapacitete pacijentima obolelim od Covida-19 , druge su se posvetile obavljanju različitih drugih tretmana. Međutim, i pored tih blažih ograničenja, postoji i zabrinutost da će se Covid-19 potencijalno proširiti pri saradnji između bolnica. Mnogi pojedinci u visokorizičnim grupama ne žele da posete bolnicu u kojoj bi mogli da se zaraze virusom koji je opasan po život.
Slučajevi takve zabrinutosti ilustrovane su u izveštaju firme Hiro koja se bavi veštačkom inteligencijom. Analizom 2.000 razgovora s pacijentima o Covidu- 19, virtuelni asistenti su otkrili da, iako je 56 procenata pacijenata bilo zainteresovano za testiranje,, 40 procenata tih razgovora otkrilo je da su ljudi potpuno neobavešteni i zbunjeni u vezi sa promenama u bolničkoj politici koje su posledica pandemije. Kada 72 procenata pacijenata svog lekara opšte prakse vidi kao izvor zdravstvenih informacija, lako je uočiti kako medicinski radnici brzo mogu biti preplavljeni zahtevima, a da pri tom nemaju neki alat koji bi im pomogao da lako odgovore na često postavljana pitanja.
Potražnja za uslugama i zbrka oko promena povezanih sa Covidom-19 ukazuju na potrebu za digitalnim angažmanom pacijenata. Daljinsko testiranje pomaže u upravljanju kapacitetima zdravstvenog sistema i tako omogućava pacijentima da izbegavaju nepotrebne posete, a uz to, poboljšava protok pacijenata. Prema zvaničnim izveštajima, takvi sistemi su, u stvari, poboljšali stopu produžavanja tretmana za osobe koje se bore sa zloupotrebom opijata.
Zadovoljenje osnovnih potreba za ugrožene pojedince
Ne može se od tehnologije koja je poslovno orijentisana očekivati da joj primarni cilj bude spasavanje života, ali za pojedince iz grupa visokog rizika koji su u karantinu kod kuće, tehnološki alati mogu značajno da im izmene život. Aplikacije za dostavu hrane, kao što su DoorDash i Postdates omogućavaju isporuku namirnica или obroka u restoranu. Mnoge od tih usluga sada, takođe, nude „beskontaktnu“ isporuku kao opciju. Dopremanje potrebne hrane od suštinskog je značaja tokom bilo koje krize. Za kompanije koje koriste te usluge, dostava hrane, takođe, služi kao važno sredstvo za opstanak u poslu. Mnoga preduzeća su imala problema sa dobijanjem PPP (program zaštite prihoda) kredita, tako da sve što omogućava kakav-takav nastavak ostvarivanja prihoda finansijski je spas.
Okolnosti koje su nas primorale na rad na daljinu, s druge strane su olakšale ugroženim pojedincima da nastave svoj posao od kuće. Virtuelni sastanci i skladištenje u oblaku ne predstavljaju novinu u svetu, ali trenutna pandemija nam pokazuje koliko oni mogu da budu važni. Održavanje poslovanja u što normalnijem stanju može značajno i pozitivno da utiče na nečije mentalno zdravlje. To je posebno važno u svetlu nedavno sprovedene ankete u kojoj je utvrđeno da su Amerikanci više pod stresom zbog korona virusa nego što su bili tokom Velike recesije. Mogućnost da nastavimo sa radom olakšava nam mnoge finansijske i emocionalne brige, što može značajno da unapredi nečije mentalno zdravlje.
Probijanje kroz promenljiva vremena
Ne znamo koliko dugo će korona virus nastaviti da dovodi do značajnih poremećaja u svakodnevnom životu. Čak i posle ukidanja kućnog karantina, mnogi očekuju da će se društvo promeniti zbog svega onog kroz šta smo prošli. To i ne mora da bude loše. Kako pomenuti tehnički alati otkrivaju, mnoge inovacije koje pomažu u spašavanju života i usporavanju širenja virusa danas, mogu da budu isto tako korisne u budućoj „novoj normalnosti“.