Tačkice su skoro nevidljive, ali sadrže tajnu šifru. Njihovo postojanje na štampanom dokumentu koji procuri u javnost mnogi smatraju veoma korisnim za istražitelje u FBI -ju. Agenti Federalnog istražnog biroa su 3. juna 2017. godine ušli u kuću gospodina Vinera, koji je za vladu radio po ugovoru. Proveli su u njegovom domu u Ogasti u državi Džordžiji dva dana istražujući tajni dokument koji je navodno bio dostavljen novinarima. Da bi agenti utvrdili da li je Viner krivac, tvrdili su da su pažljivo proučavali kopije dokumenta koje je postavio novinski internet sajt Intersept i pri tom su primetili nabore koji su im naznačili da su stranice bile odštampane i „ručno odnesene na sigurno mesto“. U pisanoj izjavi, FBI je naveo da je Viner priznao da je odštampao izveštaj Nacionalne bezbednosne agencije i da ga je poslao Interseptu. Ubrzo pošto je objavljena priča o otkrivenom tajnom dokumentu, optužbe protiv Vinera su i zvanično objavljene.
U tom trenutku, stručnjaci su počeli malo bolje i detaljnije da proučavaju dokument, koji je sad bio dostupan javnosti na internetu. Otkrili su na njemu još nešto zanimljivo, a to su bile žute tačkice raspoređene tako da formiraju grube pravougaonike na celoj strani. Bile su jedva vidljive golim okom, ali bile su poređane u nekom rasporedu koji je podsećao na šifru. Posle kratke analize, shvatili su da tačkice otkrivaju tačan datum i vreme kada su strane bile odštampane, 06.20 sati, 9. maja 2017. godine – to je verovatno bilo vreme internog sata u štampaču u tom trenutku. Tačkice su predstavljale i šifrovan serijski broj uređaja. Te „mikrotačke“ dobro su poznate stručnjacima za bezbednost, ali i borcima za poštovanje građanskih prava. Mnogi štampači u boji ih dodaju dokumentima, što je poznato veoma malom broju ljudi. U navedenom slučaju, FBI nije objavio da je koristio te mikrotačke da bi uz njihovu pomoć identifikovao osumnjičenog. Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država, koje je objavilo vest o podizanju optužnice protiv Vinera nije se izjašnjavalo o „sitnoj“ pomoći koja se nalazila na stranicama otkrivenog dokumenta.
Intersept je u izjavi naglasio da se Viner suočava sa optužbama koje su potpuno neutemeljene. Isto to važi i za izjave FBI -ja o tome kako su odlučili da dođu u Vinerov dom i uhapse ga. Ipak, postojanje mikrotačaka na tada strogo poverljivom dokumentu (i protiv svih želja bezbednosne agencije) izazvao je veliko interesovanje. Ted Han, jedan od prvih koji je uočio tačkice, kaže da su one vrlo uočljive ako uvećate dokument i kaže da je najzanimljivije to što su one tu sve vreme, a niko na njih nije obratio pažnju. Još jedan stručnjak, Rob Grejem je u svom blogu objasnio kako da identifikujete i dešifrujete tačkice. U zavisnosti od njihovog položaja u zamišljenoj mreži, one označavaju određene sate, minute, datume i brojeve. Nekoliko stručnjaka za bezbednost su došli do istog datuma i vremena štampanja kad su pokušali da dešifruju položaj tačkica.
Mikrotačke postoje već dugi niz godina. Kompanija „Elektronik frontier faundejšn“ ( EFF ) ima listu štampača u boji koji koriste uzorak tačaka na strani. One postaju mnogo vidljivije kada se uvećaju i fotografišu pri pravom LED osvetljenju. Osim što su mikrotačke sigurno zanimljive špijunima, one imaju i drugu potencijalnu upotrebu, kaže Tim Benet, analitičar podataka u softverskoj konsultantskoj firmi „Vektor 5“ koji je takođe pregledao navodno procureli dokument NSA. „Ljudi bi mogli da ih koriste za proveru falsifikata“, objašnjava on. „Ako dobiju dokument za koji neko tvrdi da potiče iz 2005. godine, mikrotačke bi mogle da otkriju da je odštampan u poslednjih nekoliko meseci.“
Ako u nekom trenutku naiđete na mikrotačke na dokumentu, EFF ima alat na internetu koji može da otkrije podatke koji su šifrovani pomoću tačaka. Takve skrivene poruke postoje odavno, ali spomenućemo jednu koja je vrlo zanimljiva. Na mnogim novčanicama širom sveta nalazi se neobičan uzorak od pet tačaka koji se naziva sazvežđe Eurion. Da bi se izbeglo falsifikovanje, mnogi aparati za fotokopiranje i skeneri su programirani tako da ne mogu da naprave kopiju novčanice kad prepoznaju takav uzorak. Stručnjaci, međutim, ističu da obično postoji više postupaka koji se koriste da bi se utvrdilo ko je štampao dokument или ko mu je pristupio. Organizacije, kao što je NSA, vode evidenciju o svakom papiru još u procesu štampanja, pored procesa praćenja papira nakon štampanja. Te organizacije znaju da su ljudi upoznati sa postojanjem žutih tačkica i zbog toga se ne oslanjaju samo na njih u procesu praćenja.
Dugo se vodi rasprava oko toga da li je etički da štampači te informacije prilažu dokumentima bez znanja korisnika. U stvari, čak je bilo i nagoveštaja da se radi o kršenju ljudskih prava i jedan MIT projekat je pratio više od 45. 000 pritužbi kompanijama koje proizvode štampače zbog tehnologije koju koriste za praćenje štampanih strana. Ipak, mnogi smatraju da je primena prikrivenih mera za osiguranje tajnosti tajnih dokumenata u nekim slučajevima i dalje neophodna. „Postoje stvari koje bi vlade trebalo da budu u stanju da čuvaju u tajnosti,“ kaže Ted Han.
Međutim, dodaje, „Nadam se da ljudi razmišljaju o svojoj operativnoj bezbednosti i o tome kako novinari mogu da zaštite sebe – i svoje izvore“.