Fond koji je nazvan „Dan prvi“ ( Day One ) pomoći će organizacijama koje brinu o beskućnicima i obezbediće novu mrežu predškolskih ustanova u siromašnim zajednicama. Osnivač i direktor kompanije „Amazon“ Džef Bezos je u četvrtak objavio da je osnovao dobrotvorni fond Bezosov „Dan prvi“. Tako počeo da ostvaruje ono što su svi od njega već dugo očekivali, a to je da počne malo više da deli od svog ogromnog bogatstva. Fond će se usredsrediti na dve glavne oblasti: „Dan prvi – Porodice“ ulagaće novac u postojeće neprofitne organizacije koje pomažu beskućnicima, dok će „Dan prvi – Obrazovanja“ uspostaviti novu mrežu vrhunskih predškolskih ustanova u siromašnim zajednicama. Bezos je rekao da će taj fond stvoriti posebnu organizaciju koja će direktno rukovoditi novim vrtićima. Inicijativa za pomoć beskućnicima nastavlja da daje podršku neprofitnoj organizaciji „Meris plejs“ koja u Sijetlu predstavlja sklonište za beskućnike.
Bezos je u junu prošle godine preko svog Tviter naloga tražio predloge za donacije. Godinu dana kasnije, rekao je da će do kraja leta objaviti planove o davanju novca u dobrotvorne svrhe. Iako se retko pojavljuje u javnosti, odlučio je da svoju odluku objavi u četvrtak uveče na sastanku Ekonomskog kluba u Vašingtonu. U svakom slučaju, njegova odluka će biti glavna tema razgovora.
Naziv „Dan prvi“ odnosi se na Bezosov poznati koncept koji je spomenuo u svom prvom pismu 1997. godine. Zgrada u kojoj se nalazi centrala kompanije takođe se zove „Dan prvi“. Cela zamisao se odnosi na stalno očuvanje želje za napretkom i inovacijama kao da im je to prvi dan postojanja kao inovativne kompanije. Bezos, pri tom, Dan drugi opisuje kao „hibernaciju“ posle koje dolazi „nezainteresovanost“ i „nazadovanje“. Iako je najbogatiji čovek na svetu, nije se posebno isticao kao dobročinitelj. Pod pritiskom javnosti morao je da promeni stanovište, posebno zbog toga što mu je bogatstvo naglo poraslo zahvaljujući udelu u kompaniji od 16%.
Kad već govorimo o novcu koji poseduje, reći ćemo da trenutno vredi 164 milijarde dolara, odnosno 66 milijardi više od Bila Gejtsa koji je drugi najbogatiji čovek na svetu prema indeksu milijardera kompanije „Blumberg“. Pošto su akcije kompanije „Amazon“ ove godine naglo skočile, Bezosovo bogatstvo je poraslo za 64,7 milijardi dolara – ne zaboravite da je tek septembar – što je više od celokupnog bogatstva šestog najbogatijeg čoveka na svetu Marka Zakerberga.
Imajući na umu da je Bezos i dalje na čelu kompanije i da ima samo 54 godine, očekujemo da njegovo vreme za dobročinstvo tek dolazi. Bezosova skromna darežljivost ga je postavila u centar kritika korporativne pohlepe naročito posle izjave senatora Bernija Sandersa o Bezosovom postupanju prema radnicima u skladištima i teškim uslovima rada dok Bezos zgrće ogromne količine novca. Pored toga, nekoliko Bezosovih izuzetno bogatih kolega dalo je ogroman novac u dobrotvorne svrhe, uključujući i već pomenutog Zakerberga, koji je dvadeset godina mlađi od njega.
Gejts je zajedno sa suprugom osnivao dobrotvorni fond Bil I Melinda Gejts koji je već dao milijarde dolara, a Zakerberg i supruga su pokrenuli Čan Zakerberg inicijativu. Voren Bafet je dao veliki deo svog novca fondaciji Gejts. Među tehnološkim Titanima, najneobičniji je Zakerberg jer ljudi u njegovim godinama obično prvo grade karijeru i poslovanje, da bi tek kasnije postali dobročinitelji.
Nije lako odvojiti se od velike količine novca. Mnogi odlažu postupak sve dok više ne mogu da ga odlažu. Spomenimo bila Gejtsa koji je osnovao Majkrosoft 1975. godine da bi tek devedesetih godina prošlog veka počeo da ozbiljno da daje novac u dobrotvorne svrhe. Iako skoro celo Bezosovo bogatstvo potiče od 16% udela u kompaniji, njegove buduće donacije će svakako biti od velike koristi onima kojima su potrebne. Od objave na Tviteru prošlog juna, Bezos je u januaru dao donaciju od 33 miliona dolara za stipendije takozvanim „sanjarima“ (Dreamers) doseljenicima koji su još kao deca došli u Ameriku. Supruga i on su početkom meseca poklonili 10 miliona dolara nezavisnom fondu koji se bori za izbor ratnih veterana, što je prva njegova politička donacija.
Prethodno je dao novac za medicinska istraživanja, nauku i imigraciju, kao i za centar „Fred Hačison“ koji se bavi istraživanjem kancera. Bezos i supruga su 2011. godine, donirali 15 miliona dolara Prinston univerzitetu, gde su nekad oboje studirali, da bi se izgradio „Bezos Centar“ za dinamiku neuronskih kola gde se razvijaju nove tehnike proučavanja moždanih funkcija.
Bezos svake godine proda deonica u vrednosti oko milijarde dolara, ali novac ulaže u svoju privatnu kompaniju „Blu oridžin“ koja se bavi istraživanjem svemira.
Bezosovi roditelji vode porodičnu fondaciju „Bezos“, koja redovno daje novac u razne svrhe uključujući medicinska istraživanja i obrazovanje.
I sama kompanija je počela da se uključuje dobrotvorno angažovanje u Sijetlu gde se nalazi i glavno sedište, pošto se donedavno nije time ni bavila. Sarađuje sa neprofitnom organizacijom „Meris plejs“ kojoj je obezbedila sklonište za beskućnike u jednoj od kompanijinih zgrada. Osnovala je i „Amazon smajl“ koja donira deo zarade od maloprodaje u dobrotvorne svrhe.