Priča o traci sa alatkama (engl. Toolbar), Chrome -u i Android u – или o tri pokušaja kompanije da opstane u svetu koji se brzo menja. Danas nam možda izgleda da su moć i uspeh kompanije bili neizbežni – zahvaljujući Lariju Pejdžu i Sergeju Brinu koji su provalili kôd za pretraživanje – ali istina je sasvim drugačija. Kompanija je stvorena usred ratnog stanja početkom milenijuma i trpela je sve hirove „Majkrosofta“, tehnološkog golijata čiji je Internet Explorer bio instaliran na 90 procenata svih računara u to vreme i u suštini je kontrolisao pristup većine ljudi Gugl pretraživaču. Iako je kompanija dobila tu bitku, od tada se stalno suočava sa novim izazovima. U drugoj epizodi podkasta Land of the Giants: The Google Empire, koji se sastoji od sedam delova i opisuje uspon kompanije do globalnog giganta – istražujemo kako je kompanija „Gugl“, koju trenutno tuže Ministarstvo pravde i nekoliko državnih tužilaca zbog nepoštovanja zakona o konkurenciji, morala da se bori tokom celog svog postojanja da bi opstala.
Kompanija je uspela da zauzme visoki položaj zahvaljujući stalnoj usredsređenosti na borbu za opstanak. Prvo se teškom mukom izborila da postane značajan činilac u razvoju savremenih tehnologija da bi, končano, preuzela dominaciju u oblastima, kao što su pretraživanje i operativni sistemi za mobilne uređaje. Prvobitni strah kompanije od neuspeha i dalje se ogleda u mnogim njenim sadašnjim odlukama, recimo, kada je platila svojim konkurentima (kao što je „Epl“) da u svojim operativnim sistemima postave Gugl pretraživač kao podrazumevani или kad rezultate pretraživanja popunjava svojim proizvodima. „Guglova“ priča o preživljavanju počinje u vreme kad je Internet Explorer dominantno vladao, a kompanija „Majkrosoft“ mogla jednostavno da ukloni Gugl, koji je tada bio podrazumevani pretraživač njenog pregledača. U to vreme, niste unosili pojmove koje pretražujete u adresnu traku pregledača. Da biste pretraživali uz pomoć Gugla, morali ste da unesete www.google.com u adresnu traku или da pritisnete dugme SEARCH u pregledaču (što vas je dovodilo do Guglove internet stranice). Kompanija „Majkrosoft“ je mogla, da je to želela, da napravi sopstveni pretraživač i da ga postavi kao podrazumevani или je mogla da omogući pretraživanje iz adresne trake pomoću nekog drugog pretraživača. Da je kompanija uradila tako nešto, to bi verovatno bio kraj „Gugla“. Kompanija je znala da joj je potrebno zaobilazno rešenje.
To zaobilazno rešenje je bila Guglova traka sa alatkama, odnosno, proširenje pregledača koje je dodalo Guglovu traku za pretraživanje odmah ispod adresne trake pregledača. Samo nekoliko godina kasnije, stotine miliona ljudi su koristili traku sa alatkama, zahvaljujući, u velikoj meri, tome što je kompanija potpisala ugovore o distribuciji sa kompanijama, kao što je Adobe, da proširenje dodaju u svoje instalacione pakete, kao i zbog toga što je traka sa alatkama bila jednostavna za korišćenje. Kompanija „Gugl“ je, na trenutak, pomislila da je rešila problem. Međutim, kad je počela da razvija i druge programe zasnovane na internetu koji će postati osnovni proizvodi – elektronska pošta ( Gmail ), dokumenti i kalendar – sama pomisao da bi mogla da dozvoli nekoj drugoj kompaniji – u ovom slučaju konkurentu „Majkrosoftu“ – da kontroliše iskustvo ljudi na mreži nije uopšte bila prijatna. Videla je da „Majkrosoft“ razvija svoj pretraživač, prvo nazvan Live Search , a potom Bing i shvatila da se ne može osloniti samo na svoju traku sa alatkama da bi podstakla ljude da koriste Gugl pretraživač umesto nekog drugog. Kompaniji je bio potreban sopstveni pregledač. Tako je nastao Chrome .
Chrome je naglo postigao uspeh jer je bio brz, jednostavan i lak za upotrebu, ali i zbog toga što je kompanija koristila slične ugovore o distribuciji kao i za traku sa alatkama. Iako je uspeh Chrome pregledača bio zadivljujući – danas se koristi na najvećem broju stonih računara – ipak je doneo samo trenutno olakšanje. Čim se Chrome ustoličio na stonim računarima, počela je revolucija mobilnih uređaja, tako da se kompanija „Gugl“ još jednom našla u sasvim novim okolnostima. Nije želela da neka druga kompanija – u ovom slučaju „Majkrosoft“ или „Epl“ – kontroliše kako ljudi pristupaju mreži или njenim proizvodima pomoću telefona или drugih mobilnih uređaja. Kompanija je isto tako znala da će imati koristi od određene standardizacije mobilnog interneta. Takav stav je postao temelj za pojavu mobilnog operativnog sistema Android . Preuzela ga je 2005. godine i razvijala ga unutar svojih postrojenja. Operativni sistem danas pokreće skoro 85 procenata svih mobilnih telefona na svetu, što znači da je Gugl za većinu ljudi put do interneta, a ne tek veb-stranica do koje se krećete da biste nešto pronašli.
Bez Android a i Chrome pregledača, „Gugl“ bi verovatno bila sasvim beznačajna kompanija или bi je konkurenti odavno uništili. Svaka bitka je dovela „Gugl“, nekada jadni startap koji pokušava da izbegne „Majkrosoftov“ ubitačni udarac, do visina na kojima je danas, odnosno, na vrh tehnološkog sveta, ali i do optužbi da je suviše velika kompanija i da nezakonito guši konkurenciju.