Студенткиња Рачунарског факултета Маја Јеремић је у уторак, 31. маја 2022. године одбранила дипломски рад на тему Скрам методологија – примена и ставови корисника пред комисијом коју су чинили ментор др Душан Вујошевић и члан др Јелена Васиљевић.
У уводу свог рада Маја је истакла следеће:
Пословање у савременом добу карактерише изузетно висок степен динамике и промена које диктира тржиште. Самим тим све индустрије прилагођавају се динамици тржишта, док се као један од основних циљева пословања сваке компаније намеће ефикасно испуњавање и задовољавање захтева и потреба клијената. Потреба за унапређењем процеса пословања, довела је до тога да не постоји готово ни један сегмент пословања који није испраћен употребом информационо – комуникационих технологија, као и софтвера који би омогућили аутоматизацију пословног процеса и ефикасније пословање. Самим тим, динамику тржишта на најефикаснији начин могуће је сагледати у оквиру IT индустрије, и то у реализацији различитих софтверских пројеката.
Реализација једног пројекта представља изузетно сложен процес који пролази фазе планирања, реализације тестирања, прегледа а затим и саме употребе од стране клијента, због чега су се временом развили различити оквири на основу којих је могуће реализовати пројекат. Насупрот традиционалним методологијама, које је карактерисала прецизност али крутост у реализацији, као и немогућност интеракције клијента и тима који реализује пројекат, настали су флексибилнији оквири, тј. агилне методологије.
…
Основна идеја овог рада садржана је у приказу специфичности и значаја, могућности примене као и изазова са којима се сусреће скрам методологија, као савремени агилни приступ развоју софтвера који је унео иновације у начину развоја софтвера, доприневши већем степену флексибилности у реализацији пројекта, као и већим могућностима измена пројекта у фази развоја. Иако се не поклапа у потпуности са принципима агилног приступа, скрам методологија представља значајну иновацију у односу на традиционални модел који се примењивао у развоју софтверских решења, познат као модел водопада.
Наиме, модел водопада, као традиционални метод развоја софтвера, показао је многе недостатке. Оно што представља кључну ману ове методологије, јесу захтеви да се сви апсекти и детаљи производа који се прави, сагледају пре почетка развоја, али и ограничења у могућностима модификације самог пројекта током реализације пројекта. Самим тим, скрам као инкрементални приступ у којем се пројекат реализује по инкрементима, тј. мањим деловима пројекта који се испоручују клијентима, у свету савременог развоја и управљања пројектима, наметнуо се пре свега својом прилагодљивошћу. Итеративна и инкрементална својства скрама нуде могућност да се сваки аспект развоја, попут анализе захтева, пројектовања, тестирања, и прегледа пројекта, буду константно испитивани и процењивани. У складу са тим, постоји могућност да се на време исправе сви недостаци које пројекат може имати, али и све потенцијалне препреке у пројекту.
Наравно, разумевање скрам методологије подразумева и разумевање свих његових предности, али и мана, због чега скрам методологија није методологија која је у потпуности применљива на свим пословним системима већ зависи од конкретних захтева, природе као и динамике пословања, због чега се скрам у највећој мери користи управо у реализацији софтверских пројеката. – закључила је Маја.
Фотографије са одбране доступне су у галерији.