Kriza zbog korona virusa brzo je postala neočekivani pojas za spasavanje tehnološke industrije, jer čak i oni koji su je najviše napadali računaju na pomoć tehnoloških giganata. Mnoge velike tehnološke kompanije – koje su pre samo nekoliko meseci bile podvrgnute žestokom napadu – nude jedinstvene prednosti u globalnoj zdravstvenoj krizi i uživaju ugled u industriji. U nedavno sprovedenoj anketi koja je obuhvatila više od 2.000 Amerikanaca, 38 procenata je reklo da je njihov pogled na tehnološku industriju od početka epidemije postao pozitivniji. Štaviše, 40 procenata smatra da bi tehnološka industrija trebalo da nudi rešenja tokom pandemije. Ta rešenja su već na pomolu. Najveće tehnološke kompanije u zemlji koriste svoju značajnu sposobnost da reše različite izazove koje postavlja COVID -19.
„Epl“ i „Gugl“ rade na ažuriranju softvera za iOS i Android koji će pratiti mobilne telefone koji dolaze u bliski kontakt sa pacijentima obolelim od COVID A-19. Traženje kontakata smatra se kritičnim alatom za ublažavanje izbijanja bolesti, a tehnološke kompanije pristižu u pomoć da bi automatizovale određene delove tradicionalno napornog procesa.
„Amazon“ je zaposlila još 175.000 radnika da nastave sa isporukom predmeta i namirnica hiljadama potrošača širom sveta, koji su zatvoreni u svojim kućama. Kompanija „Majkrosoft“ koristi svoj globalni lanac snabdevanja kako bi dopremila ličnu zaštitnu opremu za zdravstvene radnike na prvoj liniji fronta. „Majkrosoft“ takođe sarađuje sa Univerzitetom u Vašingtonu kako bi razvila aplikaciju koja nastoji da uravnoteži potrebu za traženjem kontakata sa brigom o privatnosti. Čini se da takve inicijative izazivaju blagonaklon stav američke javnosti. U pomenutoj anketi 71 procenat Amerikanaca je reklo da su spremni da dele svoje podatke o lokaciji i dobiju obaveštenja o mogućoj izloženosti virusu. Javni registar slučajeva COVID -19 takođe je popularan; 65 procenata ispitanika je reklo da se zalaže za neku vrstu baze podataka koja bi pokazala da li su njihovi susedi pozitivno testirani na virus.
Međutim, mala i neformalna anketa na Tviteru je pokazala malo drugačije rezultate. Naime, oko 57 procenata se nije složilo sa tvrdnjom izvršnog direktora kompanije „Gugl“ Erika Šmita da tehnološki giganti zaslužuju veću zahvalnost građana zbog toga kako su reagovali na pandemiju. Međutim, velike tehnološke kompanije spremne su da dobiju podstrek ne samo pri borbi protiv pandemije. Deonice „Amazona“ dostigle su rekordne vrednosti prošle nedelje, a drugi tehnološki giganti primećuju značajan podsticaj od kad su svi prešli na rad i obrazovanje na daljinu. Ipak, postoji još jedna prednost za velike kompanije, a to je spajanje i preuzimanje manjih firmi. Ako je suditi po prethodnim krizama, velike tehnološke kompanije su sad u prilici da zaobiđu zakone koji se bore protiv monopola i tako postanu još veće.
Takvi izmenjeni stavovi pokazuju koliko je korona virus naglo promenio našu stvarnost. Pre samo nekoliko meseci, političari na sučeljenim stranama tražili su da se tehnološka industrija ozbiljnije reguliše zakonima, navodeći borbu protiv monopolista, borbu za slobodu govora i očuvanja privatnosti podataka. To predstavlja završnu fazu rasprave o privatnosti na internetu, koja je uvek više predstavljala kulturološki rat i bavila se konkurentnošću, nego što je se bavila stvarnim i empirijskim dokazima nanošenja štete, kažu stručnjaci.
Pred tim brojnim promenama, treba zapamtiti da nije teorijski strah od rudarenja podataka doveo do globalne težnje za uvođenjem većeg broja regulativa. Skandal sa Kembridž analitikom otkrio je da su lični podaci moćno političko oružje u rukama onih koji znaju kako da ga iskoriste.
Privatnost je često jedna od prvih društvenih normi koje se pomalo izgube u krizi. Kongres je značajno proširio ovlašćenja vlade za nadzor kroz Patriot Act samo 45 dana posle napada 11. septembra. To je utrlo put tajnom programu PRISM Nacionalne bezbednosne agencije u kome je vlada prikupljala privatne podatke o Amerikancima od kompanija kao što su „Majkrosoft“ i „Gugl“.
Uprkos zabrinutosti za privatnost, neviđena priroda krize izazvane korona virusom predstavlja priliku da tehnološka industrija obnovi poverenje. „Epl“ i „Gugl“ kažu da će alati za praćenje kontakata koje prave biti dobrovoljni i da neće nadživeti krizu, što, ipak, izaziva zabrinutost grupa za zaštitu građanskih prava. Sa svoje strane, „Epl“ i „Gugl“ najavili su pristup koji izgleda da umanjuje najgore rizike po privatnost i centralizaciju, ali još uvek ima prostora za poboljšanja, primećuju stručnjaci i dodaju da će i dalje budno pratiti razvoj takvih aplikacija za praćenje kontakata i osigurati da ostanu dobrovoljne, decentralizovane i da se koriste samo u svrhe javnog zdravlja i samo tokom trajanja ove pandemije.