„Terminator“, „Matriks“ i „Ja, robot“ su filmovi u kojima mašine postaju svesne i pokušavaju da preuzmu svet (ili bar da ubiju sve ljude). To je popularan oblik zapleta, jer govori o našim duboko ukorenjenim strahovima od tehnologije. Da li će se naši uređaji i podaci koje prikupljaju koristiti protiv nas dok napredujemo ka Web3?
Spomenuti filmovi i mnogi drugi ne predstavljaju samo holivudsku paranoju. Poslednjih godina, suočeni smo sa brojnim dokazima da se naši podaci koriste onako kako nikada nismo ni pomislili niti očekivali da će biti korišćeni. Skandal Cambridge Analytica pokazao je kako su podaci sa Facebook-a prikupljeni i korišćeni za manipulaciju biračima na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama.
Kompanija Google je kažnjena zbog prikupljanja podataka od dece bez saglasnosti roditelja. Uz to, tehnologiju prepoznavanja lica koriste organi za sprovođenje zakona i korporacije, a da pri tome ne postoje ni propisi u toj oblasti, a još manje nadzor.
U ovom članku ćemo se pozabaviti opasnostima nesputanih procesa u kojima podaci protiču kroz različite delove sistema, od izvora do destinacije, menjajući svoju strukturu i format (pipeline podataka) i kako tehnologija blockchain-a, posebno dok se krećemo ka Web3, potencijalno može da smanji neprovidnost crne kutije algoritama.
Svetom upravljaju algoritmi
Živimo u dobu u kojem algoritmi sve više donose odluke umesto nas. Oni odlučuju šta ćemo da vidimo na društvenim mrežama, oglase koji bi mogli da nam se svide i ko će da dobije kredit, a ko ne.
Algoritmi mogu da budu jednostavni, kao onaj koji odlučuje kojim redosledom će prikazati rezultate u pretraživaču. Mogu da budu i složeniji, kao oni koje koriste kompanije društvenih mreža da bi odlučile koje objave će nam prikazati u vestima.
Neki od tih algoritama su napravljeni tako da budu transparentni. Na primer, znamo kako funkcioniše algoritam za pretragu kompanije Google, ali mnogi drugi su potpuno zamagljeni, što znači da ne znamo kako rade ili koje podatke koriste za donošenje odluka.
Taj nedostatak transparentnosti je zabrinjavajući iz više razloga. Kao prvo, takva situacija može da dovede do pristrasnih odluka. Ako algoritam koristi rasu ili pol kao faktor u donošenju odluka, ta pristrasnost će se odraziti na rezultate.
Drugo, kad su algoritmi sakriveni i nepoznati, ne možete da ih menjate. Ako ne znamo kako algoritam funkcioniše, ne možemo da shvatimo kako da ga promenimo. Zbog toga mnoge kompanije čuvaju svoje algoritme u tajnosti, jer ne žele da ljudi manipulišu sistemom.
Konačno, sakrivene algoritme ne možete da krivite za nešto niti možete da ih smatrate odgovornim. Ako algoritam napravi grešku, ne shvatamo zašto je greška napravljena ni kako da je popravimo. Taj nedostatak odgovornosti je posebno problematičan kada se algoritmi koriste za važne odluke, na primer da li neko može da dobije kredit ili posao.
Opasnosti od pipeline podataka
Problem sa algoritmima je u tome što su dobri onoliko koliko su dobri podaci koje koriste. Ako su podaci pristrasni, algoritam će biti pristrastan. Ako su podaci nepotpuni, algoritam će napraviti netačna predviđanja.
Podaci koje algoritmi koriste često su daleko od savršenih. Dolaze iz raznih izvora, uključujući društvene mreže, senzore i vladine baze podataka. Različite kompanije zatim prikupljaju i obrađuju te podatke pre nego što dođu do algoritma.
Svaki korak u tom procesu uvodi potencijalne greške i predrasude. Podaci prikupljeni sa društvenih mreža, na primer, često nisu reprezentativni za populaciju u celini. Senzori mogu da budu netačni. Sve to dovodi do toga da je pipeline podataka netransparentan, pristrastan i ne možemo da ga smatramo odgovornim.
Doduše, roboti ubice pomalo naginju fantastičnom, ali postoje diskretniji načini da vaše podatke iskoriste moćnici. Dakle, za šta se koriste vaši podaci? Navešćemo nekoliko mogućnosti.
Kako se koriste vaši podaci
Pomoću njih se otkrivaju vaši politički stavovi da bi neko mogao da vas izmanipuliše tokom izbora.
Pomoću njih vam prodaju proizvode koji vam nisu potrebni.
Pomoću njih prate vašu lokaciju i kretanje.
Pomoću njih vas ciljaju oglasima.
Pomoću njih vam onemogućavaju da dobijete posao ili kredit
Naveli smo samo nekoliko primera. Lista je mnogo duža. Treba napomenuti da postupke koje smo gore naveli ne obavljaju samo korporacije. Vladine agencije koriste podatke za praćenje građana, predviđanje zločina, pa čak i ratovanje.
Ukratko, podaci se koriste za kontrolu i manipulisanje ljudima na različite načine. Veoma često su ti postupci potpuno sakriveni od ljudi čiji se podaci koriste.
Web3 i potencijal tržišta podataka zasnovanih na blockchain-u
Jedno potencijalno rešenje za probleme sa pipeline podataka je tržište podataka zasnovano na blockchain-u. Na tom tipu tržišta podaci bi se prikupljali i čuvali na decentralizovanoj mreži.
Takav postupak bi imao brojne prednosti. Kao prvo, pipeline podataka bi bio transparentniji. Znali bismo odakle dolaze podaci i kako su prikupljeni, a sami podaci bi bili pouzdaniji. Ako se podaci čuvaju na decentralizovanoj mreži, onda je teško njima manipulisati. Takva vrsta skladištenja podataka mogla bi da postane još važniji koncept dok se krećemo ka Web3.
Konačno, to bi podatke učinilo pristupačnijim. Svako bi mogao da pristupi podacima i da ih koristi za izgradnju algoritama. Privatnost ne bi bila problem jer bi podaci bili anonimni, a već postoje mehanizmi za sprečavanje zloupotrebe.
Na primer, Ocean Protocol je decentralizovani protokol za razmenu podataka koji omogućava deljenje podataka uz očuvanje privatnosti podataka. Izgrađen je na Ethereum blockchain-u i koristi pametne ugovore kako bi osigurao da se podaci dele samo sa stranama koje imaju dozvolu da ih koriste.
Ocean Protocol bi mogao da se koristi za stvaranje tržišta podataka gde se podaci prikupljaju, čuvaju i distribuiraju na transparentan način pri čemu sve strane u procesu ne moraju da imaju poverenja jedna u drugu. To bi omogućilo efikasnije korišćenje podataka i moglo bi da pomogne u rešavanju nekih problema sa trenutnim pipeline podataka.
Naravno, shvatate da je to jedan od najvećih ciljeva Web3, jer su podaci žila kucavica novog interneta.
Kako da prevaziđemo probleme tržišta podataka zasnovanih na blockchain-u
Važno je napomenuti da tržište podataka zasnovano na blockchain-u nije savršeno rešenje. Još uvek postoje neki problemi koje treba rešiti. Na primer, nije jasno kako bi se podacima određivala cena na takvom tržištu.
Blockchain zajednica bi morala aktivno da učestvuje na tržištu podataka i da ga razvija. Ako to ne uradi, u opasnosti je da ostane po strani dok centralizovane platforme nastavljaju da dominiraju.
Ljudi će moći da smatraju svoje podatke imovinom, ali prvo treba da postoji odgovarajuća infrastruktura. Jedan od načina da se to uradi je da se razviju novčanici sa podacima koji bi omogućili ljudima da kontrolišu svoje podatke i primaju nadoknadu za njihovo deljenje.
Platforma uPort – sada podeljena na Serto i Veramo – primer je novčanika sa podacima koji se razvija na Ethereum blockchain-u. uPort omogućava korisnicima da kontrolišu svoj identitet, lične podatke i informacije. Takođe im omogućava da dele te informacije sa drugima na bezbedan i decentralizovan način.
Kvalitet podataka je najvažniji
Drugi problem je kvalitet podataka. U centralizovanom sistemu, podatke kontroliše jedan entitet. To znači da je veća verovatnoća da će podaci biti tačni i visokog kvaliteta.
Međutim, u decentralizovanom sistemu ne postoji jedinstveni izvor istine. To znači da kvalitet podataka može značajno da varira. Kvalitet podataka je važno pitanje koje treba rešiti da bi tržišta podataka zasnovana na Web3 i blockchain –u bila uspešna.
Potencijalno rešenje za problem kvaliteta podataka je korišćenje tržišta procenjivanja i odabira podataka. Na tim tržištima, ljudi bi bili podstaknuti da daju tačne i visokokvalitetne podatke. Platforma iGrant novčanika sa podacima je jedan primer tržišta procenjivanja i odabira podataka koje se razvija na Ethereum blockchain-u.
Naveli smo samo neke od problema kojima se treba pozabaviti. Ako uspemo da ih rešimo, tržišta podataka zasnovana na blockchain –u imaju potencijal da u potpunosti izmene proces prikupljanja, čuvanja i distribucije podataka.