Istorija mobilnih telefona

Prešli smo dug put u protekle četiri decenije.
Za samo nekoliko decenija, mobilni telefoni, nekada luksuz rezervisan samo za elitu, postali su neizbežan alat od suštinskog značaja za milijarde korisnika. Njihov razvoj od prvih telefona u automobilima iz četrdesetih godina prošlog veka do najboljih pametnih telefona današnjice, nesumnjivo predstavlja izuzetan proces. Zbog toga bi bilo zanimljivo da pogledamo istoriju mobilnih telefona, deceniju po deceniju, od prve bežične mreže do širenja mobilnih aplikacija.
Prvi prenosivi telefoni: istorija mobilnih telefona pre sedamdesetih godina prošlog veka
Moderni mobilni telefon duguje svoje postojanje automobilima i vozovima, dvema industrijama koje su usvojile bežičnu komunikaciju pre skoro jednog veka. Tokom dvadesetih godina prošlog veka, nemačka kompanija Zugtelephonie AG razvila je i prodala opremu za bežičnu telefoniju za obuku operatera. Nekoliko godina kasnije, usluga je ponuđena putnicima u prvoj klasi na relaciji između Hamburga i Berlina.
Zatim, tokom Drugog svetskog rata, savezničke sile su rasporedile preko 130.000 uređaja pod nazivom SCR-536 Handie-Talkie. Ta glomazna naprava je u suštini bila ručni dvosmerni radio-primopredajnik. Kao što biste i očekivali od tako rane tehnologije, patila je od mnogih nedostataka, uključujući kratko trajanje baterije i prilično slab domet od samo 1,5 kilometara u zavisnosti od terena. Ipak, savršeno je obavljao zadatak kojem je bio namenjen, a kompanija koja ga je proizvela će na kraju postati Motorola koja nam je svima dobro poznata.
Savremeni mobilni telefon ima svoje korene u Drugom svetskom ratu.
Posle završetka rata, američka kompanija Bell Labs počela je da radi na sistemu koji se koristio u automobilima i omogućavao korisnicima da šalju pozive sa bilo kojeg mesta. To je dovelo do pokretanja usluge mobilne telefonije (Mobile Telephone Service – MTS), 1946. godine, ili prvog sistema bežične telefonije.
Prva generacija opreme za telefon u automobilu kompanije Bell Labs bila je teška 36 kilograma. Iako je bila tako masivna, mogla je da se koristi samo u većim gradovima Sjedinjenih Država i duž odabranih autoputeva. Uprkos ovim ograničenjima, usluga je brzo stekla popularnost. U stvari, postala je toliko popularna da je ubrzo dostigla svoj maksimalni kapacitet zbog ograničenog broja radio-kanala dostupnih na svakoj baznoj stanici. Korisnici bi jednostavno morali da čekaju dok kanal ne postane dostupan.
Telefoni u automobilima su postali izuzetno popularni tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka među preduzećima i bogatim pojedincima. Ipak, zbog visoke cene ostali su nedostupni većini ljudi.
Prvi mobilni telefon: sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka.
Posle decenija istraživanja i razvoja, Motorola je, 1973. godine, predstavila prototip prvog mobilnog telefona na svetu. Martin Kuper, inženjer Motorole koji je vodio razvoj tog pronalaska, pozvao je novinare da prisustvuju prvom bežičnom telefonskom pozivu. Zatim je, negde sa ulica Njujorka, pozvao svog direktnog konkurenta, Džoela S. Engela iz kompanije Bell Labs.
Motoroli bilo potrebno deset godina i 100 miliona dolara da razvije prvi mobilni telefon.
Međutim, Motorola još nije bila spremna da stavi mobilne telefone u džepove svojih kupaca. Bilo joj je potrebno celih deset godina i preko 100 miliona dolara, koje je potrošila na razvoj, da bi došla do konačnog proizvoda. Motorola je, 1983. godine, konačno izašla na tržište sa uređajem DynaTAC 8000X. Telefon je bio dugačak oko 30 centimetara i težak više od jednog kilograma. Ipak, svako je mogao da ga kupi, što je to je u to vreme bio značajan korak napred. Iako je cena uređaja iznosila tada (i sada) neverovatnih 4.000 dolara, Motorola navodno nije mogla da proizvede dovoljno jedinica da održi korak sa potražnjom.
Uređaj DynaTAC 8000X koristio je potpuno novu mobilnu mrežu, tačnije napredni sistem mobilne telefonije (Advanced Mobile Phone System – AMPS) kompanije Bell Labs. Danas, AMPS nazivamo mobilnom mrežom prve generacije (1G) ili pretečom 2G. Pošto je AMPS bio u potpunosti analogna mreža, bio je podložan šumovima signala i statičkim smetnjama. Nije podržavao ni tekstualne poruke niti servis kratkih tekstualnih poruka. DynaTAC 8000X je mogao da uskladišti 30 kontakata, ali nije nudio ništa drugo u pogledu funkcija.
Ubrzo su brojne kompanije sledile primer Motorole. Nokia je, na primer, ušla na tržište mobilnih telefona 1987. godine, sa uređajem Mobira Cityman 900. Telefon je bio težak oko 760 grama i predstavljao je značajna napredak u odnosu na DynaTAC. Godinu dana kasnije, odnosno 1998. godine, kompanija Samsung je predstavila tržištu svoj prvi mobilni telefon SH-100.
Nastanak 2G i GSM
Devedesete su obeležile vreme brzih promena u industriji mobilnih telefona, posebno zbog toga što su se pojavljivali sve manji i prenosiviji uređaji. Ipak, sigurno najvažniji napredak u toj deceniji bio je Globalni sistem za mobilne komunikacije (Global System for Mobile communications – GSM), prvi potpuno digitalni standard za mobilne komunikacije. Efikasnost GSM-a je, 1991. godine, shvaćena kao neophodan činilac napretka, jer se postojeća analogna mreža brzo približavala maksimalnom kapacitetu. Danas, GSM i CDMA nazivamo mobilnim mrežama druge generacije ili jednostavno 2G.
GSM nije samo poboljšao kvalitet poziva, već je prokrčio put za razmenu tekstualnih poruka da bi na kraju doveo internet do mobilnih telefona. Podrazumevano je koristio šifrovanje, što znači da ste mogli da razgovarate ne pribojavajući se da ćete biti prisluškivani. Konačno, usvajanjem GSM-a širom sveta, korisnicu su jednostavno mogli da koriste SIM kartice različitih operatera.
Devedesete: SMS i prvi pametni telefon na svetu
Iako je SMS ugrađen u GSM standard, prošlo je još nekoliko godina pre nego što je Nokia predstavila tržištu prvi telefon na svetu koji može da sastavlja tekstualne poruke. Uređaj Nokia 2010, koji se pojavio 1994. godine, imao je numeričku tastaturu sa mapiranjem slova za unos teksta, što je postalo standardni raspored za tastature mobilnih telefona sve do dolaska kompletnih QWERTY tastatura i ekrana osetljivih na dodir.
Pošto je finska kompanija Nokia na taj način postala poznata širom sveta, drugi elektronski giganti, kao što su IBM i Ericsson, takođe su krenuli tim putem. Kompanija IBM se, 1994. godine, udružila sa bežičnim operaterom BellSouth (sada u sastavu kompanije AT&T) da bi prodala uređaj Simon, odnosno prvi telefon koji je takođe funkcionisao kao PDA sa ekranom osetljivim na dodir. Simon je imao ogroman skup funkcija u to vreme, uključujući adresar, kalendar i notes. Mogao je da šalje i prima e-poštu i faks poruke.
U nekoliko narednih godina, proizvođači telefona su počeli da isprobavaju različite oblike uređaja. Uređaj Nokia 8110 je, na primer, dobio nadimak „banana telefon” zbog svoje istaknute zakrivljenosti i kliznog dela. Pojavio se u blokbasteru Matriks iz 1999. godine.
U međuvremenu, Motorola je, 1996. godine, predstavila prvi preklopni telefon. Gornja polovina uređaja StarTAC je mogla da se preklopi da bi zaštitila ekran i tastaturu. Međutim, glavna prednost tog uređaja je njegova težina od 88 grama.
Pred kraj 20. veka, BlackBerry 850 pružio nam je uvid u budući potencijal mobilnih telefona. Uređaj je imao 32-bitni Intel procesor, potpuno horizontalnu tastaturu, a uključivao je šifrovani softver za e-poštu i to sve za samo 400 dolara . Kompanija Research in Motion, koja je stajala iza BlackBerry telefona, nastavila je da dominira na tržištu mobilnih telefona za preduzeća tokom naredne decenije.
Prekretnica u istoriji mobilnih telefona: početak dvehiljaditih
Iako su početkom dvehiljaditih, operateri, kao što je DoCoMo u Japanu, počeli da testiraju 3G mobilnu uslugu, sistem ipak nije počeo da se koristi. U međuvremenu, proizvođači mobilnih telefona neprestano su tragali za inovacijama da bi nadmašili konkurente.
U toj deceniji, došlo je do značajnog porasta u upotrebi LCD ekrana u boji i multimedijalnih funkcija, kao što su audio reprodukcije. Telefoni su, takođe, mogli brže da pristupe internetu preko General Packet Radio Service (GPRS), koji se zasnivao na GSM. Kompanije Sony i Ericsson su napravile prvi telefon koji je uključivao Bluetooth vezu još 2001. godine.
U međuvremenu, Sharp J-SH04 je postao prvi mobilni telefon sa kamerom. Telefon je predstavljen 2000. godine i prodavao se isključivo u Japanu. Dve godine kasnije, kompanije Sanyo i Sprint su se udružile da bi na tržište iznele prvi telefon sa kamerom u Sjedinjenim Državama. Uređaj SCP-5300 je imao kameru od 0,3 megapiksela zajedno sa ekranom u boji i na preklapanje. Prodavao se po razumnoj ceni od 400 dolara i dobio je sve moguće pohvale.
Početkom dvehiljaditih, najpoznatiji mobilni telefoni su dobili kamere i moderan dizajn.
U narednih nekoliko godina, proizvođači uređaja ponovo isprobavaju nove oblike. Nokia je predstavila svoj zloglasni N-Gage koji je ličio na GameBoy, a BlackBerry, sa Quark serijom, uvodi QWERTY tastature u standard.
Prvi put u istoriji mobilnih telefona, dizajn je počeo da obuhvata modne dodatke, a ne samo korisne alate. Motorola Razr V3 je možda bio savršeno oličenje tog trenda sa magnezijum-aluminijumskom konstrukcijom i neverovatno uglađenim oblikom. Postao je najprodavaniji telefon na preklop svih vremena. Prema mnogim procenama, Motorola je prodala više od 100 miliona uređaja Razr V3 tokom četiri godine, tačnije između 2004. i 2008. godine.
Početkom dvehiljaditih, došlo je do podele tržišnog udela između operativnih sistema Symbian, Palm OS i Windows Mobile. Te platforme su brzo dobile ključne funkcije, kao što su PDF renderovanje, video-konferencije, kopiranje i nalepljivanje, pa čak i podršku za aplikacije trećih strana i tako otvorile put za razvoj pravih pametnih telefona.
Kasne dvehiljadite: prvi iPhone i Android 1.0
Konkurencija na tržištu mobilnih telefona počela je da se zahuktava u drugoj polovini dvehiljaditih. I pored nadolazeće recesije, potražnja potrošača širom sveta je i dalje bila značajna.
Kompanija Apple je, 2007. godine, ušla na tržište mobilnih telefona sa iPhone uređajem. U saopštenju kompanije opisan je kao „revolucionarni mobilni telefon, iPod širokog ekrana sa kontrolama na dodir i revolucionarni uređaj za internet komunikaciju“. Zaista, to je bio prvi telefon koji je u potpunosti prihvatio interfejs na dodir i obuhvatio tri vrste upotrebe u jednom uređaju.
Iako su telefoni sa ekranom osetljivim na dodir već postojali u to vreme, iPhone-u nije bila potrebna olovka i umesto toga je koristio najsavremeniji kapacitivni hardver. Pametne softverske inovacije kompanije, kao što je multi-touch, predstavljale su dodatnu prednost. Veliki ekran iPhone-a je prvi put omogućio pretraživanje interneta na relativno kompaktnom uređaju. Isto tako, to je bio prvi mobilni telefon u istoriji koji je uključivao namenske aplikacije za YouTube i Google mape.
iPhone je preko noći napravio revoluciju u industriji mobilnih telefona.
Kompanija Apple je predstavila App Store 2008. godine, i tako otključala nove funkcije putem aplikacija trećih strana. Na kraju je to bio izuzetno uspešan potez. Facebook, jedna od najpopularnijih aplikacija u digitalnom izlogu u to vreme, dobila je preko milion preuzimanja pre kraja spomenute godine.
Sam uspeh iPhone-a je popularizovao pojam modernih pametnih telefona. U stvari, to je podstaklo kompaniju Google da ponovo razmisli o svojoj strategiji razvoja mobilnog operativnog sistema Android, koji se u to vreme razvijao iza zatvorenih vrata. Kada je Android debitovao na uređaju HTC G1, 2008. godine, kompanija se pobrinula da uključuje veliki ekran osetljiv na dodir, potpuno opremljen veb-pretraživač i Android Market, prodavnicu aplikacija. Ostalo nam je poznato.
Početak druge decenije ovog veka: iPhone i Android preuzimaju vođstvo
Početak druge decenije ovog veka označava period konsolidacije u industriji mobilnih telefona. Potrošači su zahtevali softversko iskustvo bogato funkcijama koje odgovara iPhone-u, međutim, neki proizvođači nisu mogli da ispune takve zahteve. Symbian, BlackBerry OS i Windows Mobile su pretrpeli velike prepravke. Međutim, jednostavno nisu mogli da idu u korak sa bogatim ekosistemima aplikacija Apple-ovog iOS-a i Google-ovog Androida.
Što se tiče trendova u dizajnu, fizički tasteri na mobilnim telefonima su očigledno bili na zalasku još 2010. godine. Samsung Galaxy S je, na primer, prešao na kapacitivne tastere na dodir na prednjoj strani, i ostavio je samo jedno fizičko dugme za početni ekran. Samo nekoliko godina kasnije, telefoni će imati ekrane od jedne ivice do druge bez bilo kakvih dugmadi na prednjoj strani.
Brzine mobilnih podataka su se značajno poboljšale u toj deceniji, zahvaljujući sveopštem usvajanju 4G LTE. Prvi Android telefon koji je imao 4G konekciju bio je HTC Evo još 2010. godine. Apple je kasnije uvela LTE na iPhone 5, 2012. godine.
Početak druge decenije ovog veka obeležio je period konsolidacije oko nekoliko odabranih hardverskih i softverskih izbora.
Otprilike u to vreme, počela je da se posvećuje velika pažnja poboljšanju kvaliteta kamere. Uređaj Nokia 808 PureView oduševio je konkurenciju svojim velikim senzorom kamere od 41 megapiksela. Slično tome, Lumia 920 je postao prvi telefon koji uključuje optičku stabilizaciju slike (optical image stabilization – OIS). Kompanija Huawei je, 2018. godine, predstavila P20 Pro, prvi telefon sa tri kamere na svetu.
U tom periodu, pojavile su se neke hardverske inovacije, kao što su komunikacija bliskog polja (NFC), podrška za eSIM i vodootpornost (ili IP ocene). Samsung je u svoje pametne telefone serije Galaxy S čak uvela senzore za otkucaje srca i zasićenost krvi kiseonikom. Qi bežično punjenje je takođe postalo popularno posle 2012. godine, a Nokia je prva koja ga je ugradila u uređaj Lumia 920.
Kraj druge i početak treće decenije ovog veka: Budućnost pametnih telefona
Kraj druge decenije ovog veka konačno je oslobodio tržište mobilnih telefona senzora kamera niske rezolucije. Proizvođači telefona, kao što su Huawei i Google, takođe su počeli da kombinuju senzore kamera visoke rezolucije sa najsavremenijim softverom. Zbog toga su kamere pametnih telefona pravile fotografije koje su mogle da se mere sa fotografijama namenskih foto-aparata iako su foto-aparati imali bolji hardver. Drugi proizvođači telefona ubrzo su ih stigli. Danas se praktično svaki pametni telefon na tržištu oslanja na računarsku fotografiju, mada u različitom stepenu.
U tom periodu, proizvođači su ponovo pokušali da naprave telefon na preklop. U suštini kompanija, Royole FlexPai je napravila prvi telefon na preklop. Međutim, tek kada su predstavljeni Motorola Razr i Samsung Galaxy Z Fold, 2019. godine, tržište se ozbiljno pokrenulo.
Ako zanemarimo telefon na preklop i poboljšanja kamere, izgleda da je napredak mobilnih telefona usporen u trećoj deceniji ovog veka. Ipak, možemo još mnogo što-šta da očekujemo, jer proizvođači telefona prave eksperimente sa kamerama ispod ekrana, magnetnim dodacima i softverskim funkcijama zasnovanim na mašinskom učenju. Ako vam ni to nije dovoljno, najnoviji iPhone može direktno da komunicira sa satelitima u svemiru, što označava novo poglavlje u povezivanju mobilnih telefona.