Godine starosti neke osobe mogle bi da se odrede prema tome koju verziju Windowsa smatra najomiljenijom. Lepa sećanja me vežu za verziju XP i Windows 98 SE, tako da možete da pretpostavite koliko imam godina. Neke moje kolege su mnogo više zaljubljeni u Windows 7 ili Windows 95. Ipak, bez obzira na to koja verzija nam je najomiljenija, svako od nas ima nešto loše da kaže o Windowsu 8. Što se tiče Windows Viste, što je manje spominjemo, to bolje.
Međutim, rangiranje različitih verzija Windowsa koje ćemo ovde prikazati nema mnogo veze sa periodom razvoja računarstva u kojem smo odrasli. Postoje neke veoma ozbiljne greške u proizvodima iz prošlosti kompanije Microsoft, ali ima i nekoliko uspešnih poduhvata. Bez obzira na vašu moguću pristrasnost pri vrednovanju uspeha i neuspeha kompanije, daćemo vam sve verzije Windowsa rangirane od najbolje do najgore.
12. Windows ME
Iako je oko poslednjeg mesta bilo nekoliko nedoumica, ipak smatramo da je ovo prava ocena za Windows ME, jer uprkos visokim ciljevima koje je postavio, nije uspeo nijedan da dostigne. Konačno, preživeo je samo godinu dana pre nego što ga je zamenio omiljeni i izuzetno unapređeni Windows XP. Windows Millennium Edition je bio poslednji Windows OS zasnovan na MS-DOS-u, ali ograničio je pristup DOS-u da bi ubrzao vreme pokretanja. Zbog toga nije uspeo da pokupi najbolje osobine ni jedne ni druge strane, jer nije mogao da iskoristi poboljšanja koja su napravljena u Windows NT jezgru, koji je činio osnovu verzije Windows XP, ali nije pružao ni odgovarajuću DOS funkcionalnost.
Windows ME je imao izuzetno lošu podršku za drajvere i neverovatno teške probleme sa stabilnošću. Poznat je i po čestim padovima. Naime, dešavalo se da sistem padne ne samo pri pokretanju. Postoje mnogobrojni izveštaji o padovima tokom instalacije i podešavanja, a popularne funkcije, kao što je Sistem Restore, često nisu funkcionisale kako treba u zaštiti pogođenih sistema.
Pokušao je da uvede nekoliko inovativnih stvari, kao što su uvođenje automatskih bezbednosnih ažuriranja, kompresije fascikli sa izvornom podrškom za ZIP i novi sistem Help and Support da bi se olakšalo rešavanje problema. Ipak, ništa od svega nije od velike pomoći ako je jezgro OS jedva funkcionalno.
Windows ME je predstavljao totalni haos i, iz naše perspektive, najgora je verzija Windowsa ikada objavljena.
11. Windows 8
Windows 8 izgleda kao da je kompanija pritisnula dugme za uzbunu u kancelarijama u kojima su radili programeri. Tableti i pametni telefoni su preuzimali svet, a računar je umirao, tako da je Windows morao da bude kompatibilniji sa tabletima. Pokušao je da prilagodi radnu površinu Windowsa novonastajućoj tablet-sceni, i u izvesnoj meri je uspeo, sa dizajnom pločica i kontrolama pokreta zbog čega je bio udoban za korišćenje na tabletu. Nažalost, dizajn je u celini bio potpuno neintuitivan za iskusne i neiskusne korisnike stonih računara, što je odmah odvratilo dugogodišnje ljubitelje Windowsa.
Sve je krenulo nizbrdo toliko brzo da je kompanija morala hitno da doda originalnu traku zadataka i dugme Start u verziji Windows 8.1, što je donekle popravilo situaciju, ali bilo je suviše kasno.
Kad se pojavila originalna verzija, kompanija je iz prikrajka posmatrala kako kompanija Apple postiže uspeh kad je otvorila Apple Store. U pokušaju da imitira konkurenta, kompanija uvodi aplikacije Windows Store i Universal Windows (UWP) koje su bile (i još jesu) košmar za korisnike. Pokušala je da ohrabri ljubitelje igara da dođu na novu platformu pošto je zadržala DirectX11. Ni to nije uspelo.
10. Windows Vista
Priče o tome koliko je Windows Vista bio loš postale su tradicionalne. Često se nalazi na vrhu skoro svih lista „najgorih Windowsa“, ali smatramo da se nepravedno omalovažava, bar malo. Njegovi hardverski zahtevi su bili izuzetno visoki za to vreme. Naime, bio mu je potreban procesor od 1 GHz, 1 GB RAM-a i 15 GB prostora za skladištenje samo za instalaciju. Takođe mu je bio potreban grafički čip koji podržava DirectX 9 sa 128 MB VRAM-a. To sada možda ne izgleda mnogo, ali to je bilo 10 puta više nego što je zahtevao XP za skladištenje i skoro 20 puta više od zahteva za RAM memoriju.
Korisnike, koji su se odmah na početku odlučili za Vistu, čekalo je neprijatno iznenađenje jer operativni sistem nije radio kako treba. To je prava šteta, jer kad se prisetimo, shvatamo šta je kompanija pokušavala da uradi. Windows Vista je izgledao neverovatno moderno kada je objavljen, sa mnogo lepih efekata Aero transparentnosti. Dodatno ga je unazadila i nekompatibilnost sa starijim drajverima, tako da su novi morali da budu objavljeni za skoro sve. Za to je bilo potrebno vreme, a mnogi se uopšte nisu ni pojavili, zbog čega je postao noćna mora za dodatnu opremu i periferne uređaje.
Igre za Windows Live su se ubrzo pojavile i zajedno sa Vistom, dovele su igranje igara na računaru na najnižu tačku. Činilo se da ništa ne funkcioniše, a performanse su bile užasne. Vidžeti nisu bili dobro primljeni i niko nije bio ljubitelj novih iskačućih prozora za kontrolu korisničkog naloga (User Account Control) koji su tražili odobrenje administratora.
Nije bilo važno što se većina tih funkcija vratila sa OS Windows 7, nekoliko godina kasnije, i bila mnogo bolje prihvaćena. Windows Vista je bio suviše nov, izvan svog vremena, i malo ko nosi lepe uspomene na njega.
9. Windows 1
Prvo veliko izdanje operativnog sistema Windows trebalo bi da zauzima viši položaj na ovoj listi, ali prvi pokušaj stvaranja operativnog sistema nije doveo do nastanka onakvog operativnog sistema kakve danas poznajemo. Rad mu je bio neverovatno ograničen, nije bilo mogućnosti preklapanja prozora niti su postojali programi koji su, tokom godina, od OS Windows napravili izuzetno funkcionalnu platformu.
Ipak, Windows 1 i dalje ima svoje mesto u istoriji. Izgrađen je na MS-DOS-u kao shell program poznat kao MS-DOS Executive, i otvorio potencijalne mogućnosti platforme. Uveo je miša kao uređaj interfejsa i pokrenuo klasične Windows programe kao što su Calculator, Paint i Notepad.
Nažalost, Windows 1 nije bio naročito dobro prihvaćen, čak ni u to vreme. Kritičari su smatrali da ne može adekvatno da se takmiči sa Appleovim GUI operativnim sistemom i kritikovali su njegovu brzinu i lošu kompatibilnost sa postojećim softverom. Neki su žalili zbog toga što se suviše oslanja na unose mišem.
8. Windows 2
Windows 2 nije uživao u velikom uspehu kojeg je postigao operativni sistem Windows 3.0/3.1, ali predstavljao je znatan napredak u odnosu na ograničeni Windows 1. Još uvek nije bio pravi konkurent OS Macintosh, ali dodao je mogućnost preklapanja prozora i promene njegove veličine (ključna karakteristika koja nedostaje u Windowsu 1), imao je podršku za VGA grafiku u 16 boja i ikone na radnoj površini. Uveo je važnu terminologiju, kao što je maksimiziranje i minimiziranje i tako zamenio naredbe „Iconize“ i „Zoom“ u operativnom sistemu Windows 1.
Ipak, verovatno najvažniji aspekt Windowsa 2 nije bio sam operativni sistem, već programi sa kojima se isporučivao. Windows 2 je imao veliki broj korisnih podrazumevanih aplikacija, kao što su Windows Calculator i Windows Calendar. Takođe je imao podršku za legendarne Microsoft Word i Excel.
7. Windows 95
Windows 95 je bio operativni sistem koji je postavio standard prema kome se određivalo kako Windows treba da izgleda u narednim decenijama. Uveo je legendarni meni Start, ugnežđujući aplikacije unutar podmenija da bi se olakšala kompartmentalizacija programa i poboljšala organizacija u sve ispunjenijem vizuelnom interfejsu. Premostio je jaz između MS-DOS baze i grafičkog interfejsa svog front-enda, i tako otvorio vrata novim igrama i programima dok je i dalje podržavao starije. Bar u teoriji.
Windows 95 je bio sklon padovima, a Windows 98 je rešio mnoge probleme koji su ga mučili. Ipak, uveo je moderno stono računarstvo u svet i nastaviće da bude najpopularniji Microsoftov operativni sistem decenije, jer se zadržao na 60 procenata računara sve do kasnih 1990-ih.
Druge važne nove funkcije koje su sada uobičajene uključuju traku zadataka, više prečica na tastaturi, korpu za otpatke i prečice za datoteke, što je olakšalo pronalaženje onoga što je potrebno.
6. Windows 98
Prvi pravi Windows operativni sistem spreman za internet, Windows 98, je shvatio kako vetar duva i očajnički je želeo da ga prestigne. On je predstavio razvijenu verziju 4.0 Internet Explorera, sada već kultni Windows Update i Internet Connection Sharing. Takođe je dodao bolju kompatibilnost drajvera i poboljšanu podršku za USB, kao i podršku za DVD plejere.
Dizajniran kao velika nadogradnja operativnog sistema Windows 95, Windows 98 je bio dobro prihvaćen po objavljivanju, a drugo izdanje (SE) ga je dodatno ojačalo godinu dana kasnije jer je donelo mnogobrojne ispravke grešaka i podešavanja korisničkog interfejsa. Bio je znatno stabilniji od Windowsa 95, i iako je još uvek čuvao svoje MS-DOS jezgro, konačno je počeo da prevazilazi ograničenja komandne linije.
Ovo je operativni sistem u kojem su neke od igara koje definišu deceniju takođe našle svoj dom. Igre, kao što su Age of Empires, Half Life i originalna Unreal pomogle su da Windows 98 postane vrhunska platforma za igre na stonim računarima. Korisnici su u to vreme malo negodovali zbog toga što se Windows 98 prodavao kao samostalan operativni sistem, s obzirom na to da je uglavnom nadograđeni Windows 95 sa manje grešaka, ali bio je bolji i shodno tome zaslužio je svoje mesto na ovoj listi.
5. Windows 11
Najnoviji član ovog klana mora još mnogo da se dokazuje, ali već ostavlja trag. Njegova hrabrost se ogleda u tome što je dramatično redizajnirao meni Start i traku zadataka. Zbog toga je mogao da doživi tužnu sudbinu kao Windows 8, ali nije. Možda je promenio izgled, ali Windows 11 je u velikoj meri evolucija operativnog sistema Windows 10. Uklonio je neke zastarele interfejse koji se nalaze u OS Windows 7, celokupno iskustvo je ujednačenije i atraktivnije i pozajmio je efekte transparentnosti od nekih svojih konkurenata. Takođe, možete istovremeno da pokrećete više verzija radne površine i da se prebacujete između njih da biste povećali produktivnost.
Android aplikacije imaju izvornu podršku u Windowsu 11 i ponovo spušta granice između sebe i savremenih OS Chrome, i iako ne insistira na aplikaciji Microsoft Store, ipak je proširena novom podrškom za Win32 aplikacije kao što su Epic Games Store i Firefox.
Iako je Windows 10 postao dom modernih PC gejmera, Windows 11 pokušava da ih namami sa nekoliko novih funkcija. Ima veće optimizacije za pokretanje igara u prozorskom režimu i dodaje podršku za AutoHDR i DirectStorage.
Možda će proći mnogo godina pre nego što Windows 11 zameni skromni Windows 10, ali ako brzina usvajanja nastavi da raste, jednog dana će biti najbolji. Sve dok ga Microsoft ne zameni.
4. Windows 3.1
Kao i XP, Windows 3.1 je bio prva verzija Windowsa koju su mnogi ljudi rođeni u deceniji pre njegovog izdavanja ikada koristili. Njegova potpuno bela i siva boja sakrila je njegove DOS korene ispod nekoliko slojeva udobnosti i upotrebljivosti, koji su se slagali tokom prethodnih generacija Windowsa da bi se stvorilo nešto zaista upotrebljivo.
Danas bi Windows 3.1 bio samo veliko ažuriranje sadržaja za operativni sistem, ali 90-ih godina, to važno izdanje je imalo sopstvenu kutiju i gomilu flopi-diskova za instalaciju. Nadovezujući se na uspeh Windowsa 3.0, Windows 3.1 je predstavljao izuzetan napredak, pomogao je IBM-u da proda milione računara ubrzo nakon svog debija. Uveo je veoma važan TrueType sistem fontova koji je omogućio Windows mašinama da obrađuju tekst i da se koriste za objavljivanje sadržaja.
Proces prevuci-i-pusti bio je omogućen u ovoj verziji Windowsa, zbog čega je još prilagodljiviji i intuitivniji za upotrebu. Uveo je i funkciju zaštite ekrana sa izuzetno vizuelno upečatljivim slikama.
3. Windows 10
Kao i ostali najbolji kandidati na ovoj listi, Windows 10 je predstavljao uspeh posle neuspeha, zbog čega se činilo da je bolji nego što jeste. Za one koji su preskočili Windows 8, čiji je interfejs bio dizajniran za tablet-računare, Windows 10 je bio most ka modernom računarstvu. Bio je brz, pun funkcija i jasno dizajniran prvenstveno za stone računare, a istovremeno je zadržao kompatibilnost sa računarima sa ekranima osetljivim na dodir. Jednostavno rečeno, nadogradio je Windows iskustvo kakvo danas poznajemo.
Windows 10 je sa sobom doneo Edge pregledač i konačno se rešio Internet Explorera. Ažurirao je meni Start koji je postao mnogo funkcionalniji, dodao nove metode prijavljivanja kao što su otisak prsta i prepoznavanje lica, i poboljšano skaliranje za bolju podršku visoke rezolucije. To je poguralo Microsoft Store u prvi plan i podstaklo onlajn Microsoft naloge i smanjilo tradicionalnije prijave. Ideja o Windowsu kao servisu sigurno je rođena sa Windowsom 10 i zaista je povećala prikupljanje podataka. Ni prisilno nametanje Cortane nije bio pametan potez.
Ipak, sudbina Windowsa 10 slična je sudbini Windowsa 7, jer većina ga i dalje koristi više od godinu i po dana od objavljivanja njegovog naslednika. Trenutno izdržava test vremena i izgleda da će to činiti još mnogo godina.
2. Windows XP
Iako je Windows ME skončao zapaljen u kontejneru, kompanija se hrabro vratila sa Windows XP-om. Za mnoge je to bio prvi operativni sistem kojeg su koristili, a s obzirom na neuspehe Viste, u mnogim slučajevima je to onaj koji su koristili skoro deceniju. Operativni sistem je uveo milione ljudi u svetsku mrežu i omogućio bakama i dekama širom sveta da nastave da kombinuju Internet Explorer sa veb-pregledačem i obavljaju komunikaciju preko bezbroj popularnih aplikacija za ćaskanje. MSN Messenger, AIM i ICQ su prvi put otvorili svet mladim korisnicima računara, a Limewire, Kazaa i eDonkey su im omogućili da dele podatke kao nikada pre.
Od svih operativnih sistema na ovoj listi, Windows XP možda ima najikoničniji izgled. Ne samo zbog zelenog dugmeta Start, već i zbog te pozadine za valovitim brdima. Takođe je došao sa nekim zaista jakim podrazumevanim aplikacijama, kao što su Windows Media Player, Windows Movie Maker i, naravno, Solitaire.
Međutim, ograničen na 32 bita, Windows XP nikada nije mogao da napreduje dalje od 4 GB RAM-a, što je ograničilo njegovu upotrebu kada su 64-bitni procesori počeli da se pojavljuju na tržištu. Tokom godina, postao je ozloglašen i po zlonamernim programima koji su lako prolazili kroz retko sito Internet Explorera. Pored toga, treba da spomenemo i nedostatak Windows bezbednosnih alata. Ipak, Windows XP ostavio je sjajno nasleđe i još uvek se može naći na računarima širom sveta, uprkos skoro decenijskom pokušaju Microsofta da podstakne nadogradnju sistema.
1. Windows 7
Postoji stav da je Windows 7 samo prečišćena verzija operativnog sistema Windows Vista, koja je objavljena u vreme kada su ljudi zapravo imali hardver koji je mogao da ga pokreće kako treba. Ipak, ovaj kralj Windows izdanja učinio je mnogo više od toga. Bio je brz i brzo reagovao, imao je mnogo važnih vizuelnih nadogradnji u odnosu na prethodne verzije Windowsa. Imao je odličnu kompatibilnost, podjednako dobro je radio sa starijim hardverom i softverom i uveo je važne karakteristike koje su i danas glavni oslonci Windowsa. Dodao je mogućnost da se aplikacije prikače na traku zadataka, uveo slaganje Windowsa za bolju organizaciju, omogućio vam da pregledate prozore sa sličicama trake zadataka i omogućio da se Windows zakači na različite delove ekrana.
Windows 7 je važan i zbog onog što nije imao. Izgleda da je poslednji Windows operativni sistem koji je bio brz i moderan, ali još nije počeo da juri funkcije dizajnirane za druge platforme, kao što su elementi korisničkog interfejsa za ekrane osetljive na dodir ili integracija pametnog pomoćnika. Nije imao Microsoft Store niti je preterano prikupljao podatke niti je pokušavao da vas natera da koristite onlajn nalog za prijavu.
Bio je čist operativni sistem sa brzim odzivom koji bi mnogi verovatno nastavili da koriste i danas kad bi ga i dalje podržavali Microsoft i savremeni hardver.