Kompanija „Gugl“ je Profesora De Kaja iz Hong Konga postavila za jednog od osam članova svog Saveta za napredne tehnologije koji se bavi veštačkom inteligencijom.
Pošto veštačka inteligencija polako ulazi u sve oblasti života, od nadzora preko zdravstvenih usluga po sve do jelovnika u Mekdonalds restoranima, profesor iz Hong Konga je odlučio da izrazi svoju zabrinutost i u tome se pridruži stavovima osnivača kompanije „Tesla“ Ilonu Masku koji je savetovao ljude da se vrlo oprezno kreću u oblastima novih tehnologija. „Veštačka inteligencija je najjača sila koja može izazvati pometnju kakvu čovečanstvo nikad nije videlo, a debate koje se vode u vezi sa njenim uticajem su raznolike“, kaže profesor De Kaj sa Naučno-tehnološkog univerziteta u Hong Kongu. „Uskoro će doći dan kad će ljudi moći da proizvedu oružje u vidu flota naoružanih bespilotnih letelica, a onda smo otvorili vrata pakla.“
Prošle nedelje, kompanija „Gugl“ je postavila profesora za jednog od osam članova Saveta za napredne tehnologije, koji je osnovan da bi kompaniji davao savete i vršio provere razvoja i upotrebe veštačke inteligencije u stvarnom svetu. On je jedini član Saveta iz Azije. Posebno nastoji da se suprotstavi svima koji su nastanak i razvoj doba veštačke inteligencije nazvali „četvrtom industrijskom revolucijom“. U tom pogledu, istakao je da su sve prethodne revolucije obuhvatale automatizaciju ljudske fizičke snage, dok se veštačka inteligencije usredsređuje na to da zameni ljudsku mentalnu snagu i stavove mašinskim razmišljanjem i zbog toga je u potpunosti različita.
„Veštačka inteligencija nije ništa četvrto, ona je nešto prvo“, kaže De Kaj. „Uvek nam odgovara da kažemo da smo sve to već videli i da znamo kako da izvučemo pouke iz istorije, što treba da radimo, ali isto tako treba da prepoznamo da ono sa čim se momentalno suočavamo nikada nije viđeno i da je bez presedana,“ De Kajivo upozorenje svrstava ga u grupu stručnjaka u kojoj se nalazi i Ilon Mask koji je za veštačku inteligenciju rekao da je „besmrtni diktator kome nikad nećemo pobeći“, da smo „prizvali đavola“ i koji je zajedno sa grupom tehnoloških preduzetnika potpisao obećanje sa ostalim stručnjacima za veštačku inteligenciju da nikada neće stvoriti robote-ubice. Čak je i pokojni britanski fizičar Stiven Hoking upozorio da pojava veštačke inteligencije može biti „najgori događaj u istoriji civilizacije“.
„Postoje ljudi koji bi želeli da mogu da kontrolišu tehnologiju isto onako kako kontrolišu određene hemijske elemente kao što je uranijum. To je samo pusta želja. Zbog toga treba da promenimo ljudsko ponašanje i treba da odrastemo kao vrsta“, reči su profesora De Kaja. Svuda u svetu tehnološke kompanije se bore sa uticajem upotrebe veštačke inteligencije u različitim aspektima ljudskog života. Saradnja kompanije „Gugl“ sa Ministarstvom odbrane Sjedinjenih Država na programu bespilotnih letelica izazvala je javne proteste, a nekoliko radnika je zbog toga dalo otkaz. Kasnije, kompanija je odlučila da izađe iz projekta i objavila je skup principa prema kojima se obavezala da će se baviti primenom veštačke inteligencije samo za dobrobit društva.
U međuvremenu, kompanijin Savet za etička pitanja je loše počeo svoj rad pošto je jedan član otkazao članstvo, a drugi je po zahtevu radnika bio isključen iz Saveta, koji prema rečima „Gugla“ treba da se sastane ovog meseca. De Kaj se osvrnuo i na obrazovne sisteme, naročito u razvijenim zemljama, koji stvaraju sve veći jaz između prirodnih i društvenih nauka. Zbog toga, kaže De Kaj, studenti koji se bave prirodnim naukama i postaju inženjeri nedovoljno pažnje posvećuju posledicama koje tehnologija ostavlja na društvo, dok, s druge strane, stručnjaci u društvenim naukama veoma retko shvataju kakve sve mogućnosti donosi razvoj tehnologije. Prema njegovim rečima, obrazovni sistemi onemogućavaju ljudima da razmišljaju van postavljenih granica, odnosno, da shvate kakvo je čovečanstvo kad je suočeno sa tehnologijom.