Twitter je danas jedna od glavnih platformi društvenih mreža. Čemu duguje svoje postojanje?
Twitter je prvobitno napravljen 2006. godine, kao sistem za razmenu kratkih poruka u malim grupama. Od tada je prerastao u moćnu društvenu mrežu. Ne samo da je Twitter dramatično promenio način na koji delimo informacije na mreži, već funkcioniše i kao sredstvo za procenu trendova koje nameće većina.
Iako je i dalje važno čvorište za informacije i veoma često objavljuje vesti brže od novinskih agencija, nedavni razvoj događaja znači da Twitter radi brže nego što tim koji stoji iza njega može to da isprati. U međuvremenu, hajde da se osvrnemo na prethodnih 15 godina i vidimo kako je nastao Twitter.
Stvaranje Twittera
Iako je Twitter sada u vlasništvu Ilona Maska, njegovi počeci datiraju mnogo pre nego što je milijarder preuzeo platformu. Budući osnivači Twittera su te 2006. godine, radili u podcasting kompaniji Odeo, Inc. sa sedištem u San Francisku, koja je osnovna godinu dana ranije.
Kompanija se borila sa jakom konkurencijom i bila je pod pritiskom da osmisli neku inovaciju. Da bi se nekako izvukli iz prilično teške situacije, odlučili su da se okupe u manjim grupama da bi održavali „hakatone“ ili „dnevne sesije razmišljanja“.
Džek Dorsi je bio u jednoj od tih grupa. Prvobitno je predložio da se napravi SMS servis koji bi omogućio malim grupama da dele informacije o onom što trenutno rade. Te 2006. godine, javne bežične mreže, pametni telefoni i mobilni internet bili su daleko od toga da budu roba koju vredi prodavati.
Međutim, SMS je baš tad doživeo nagli razvoj i postao je pristupačan u Sjedinjenim Državama. Mladi ljudi koji su stalno bili u pokretu prvenstveno su komunicirali putem tekstualnih poruka. Zbog toga je Dorsijev predlog bio prihvaćen sa oduševljenjem.
Grupa je odmah predložila da Džek Dorsi, Biz Stoun i Florijan Veber naprave prototip ili probnu verziju ideje. Verzija 0.1, čijom izradom je upravljao Noa Glas, napravljena je 21. marta 2006. godine, i u potpunosti je bila zasnovana na vebu. Projekat je tokom mnogobrojnih meseci razvoja imao šifrovani naziv twttr i bio je čuvan u najvećoj tajnosti da konkurencija ne bi mogla ni da nasluti šta se događa.
Konačno, kad je pokrenuta Twttr Beta verzija, pozvali su nekoliko ljudi da im se pridruže u projektu. Twttr.com je 15. jula 2006. godine, predstavljen javnosti. Ubrzo posle toga, dobili su i domen Twitter.com, a usluga je ponovo brendirana.
Džek Dorsi je 8. februara 2007. godine napisao svoj prvi tvit:
Zbog čega su tvitovi ograničeni na 140 karaktera? Prvobitno ograničenje broja karaktera uvedeno je da bi mogli da se kontrolišu računi za SMS, kao i druge greške koje bi mogle da se pojave u slučaju poruka koje su duže od ograničenja od 160 karaktera u SMS-u.
Ograničenje je postavljeno na 140 karaktera, da bi bilo još 20 karaktera za korisničko ime i dvotačku. Twitter je od tada povećao ograničenje broja karaktera na 280, ali možete da pišete i duže tvitove.
Odakle je potekla ideja o stvaranju Twittera
Dakle, šta je navelo Džeka Dorsija da dođe na tu ideju? Kako se ispostavilo, to nije bio spontani i trenutni proizvod njegove mašte, već koncept o kojem je Dorsi razmišljao dugi niz godina.
Bio je oduševljen dok je posmatrao kako gradovi funkcionišu, kako roba i informacije teku i kako je sve međusobno povezano. Počeo je da posmatra sve ono u gradu što može da se prati, kao što su raznosači na biciklima ili kuriri koji kombijima dostavljaju pakete. Zamislio je softver koji bi pratio sve ono što se dešava u gradu i koji bi, takođe, omogućio da vidite šta se dešava upravo u ovom trenutku.
Dorsiju je u celoj toj viziji nedostajalo ono što obični ljudi rade. Razmena trenutnih poruka mu je dala nagoveštaj kako bi to moglo da funkcioniše na isti način.
Međutim, početkom 2000-ih, mobilni uređaji sa internet vezom bili su prava retkost, što znači da bi proces ažuriranja bio dostupan samo ljudima koji sede ispred stonog računara.
Zbog toga je Dorsi hteo da napravi nešto što može da se ažurira bilo gde i bilo kada. Napravio je aplikaciju za telefon RIM 850, mali uređaj koji je služio za razmenu e-pošte, i prethodio modelu BlackBerry. Međutim, da biste koristili aplikaciju, morali ste da imate baš taj uređaj, što je opet značilo da je domet bio ograničen.
Tek kad je 2005. godine, SMS (servis za razmenu kratkih tekstualnih poruka) postao popularan u Sjedinjenim Državama, Džek je shvatio da je došlo vreme da ostvari svoju ideju.
Prvobitni dizajn Twittera
Prvobitni dizajn usluge za razmenu poruka koju je zamislio Dorsi, smišljen 2000. ili 2001. godine, i sastojao se od para očiju u donjem desnom uglu. Zamisao je bila da ljudi mogu da „gledaju“ drugog korisnika, što je kasnije promenjeno u „prati“. Dorsi je objasnio da na Twitteru treba da gledate šta neko stvara, umesto da gledate osobu.
Za njega, zbog toga, Twitter nije bio društvena mreža, jer se više bavio informacijama, a manje ljudima.
Kako je Twitter dobio ime
Osim para očiju, na prvobitnom dizajnu se nalazilo i radni naziv Twittera, odnosno Status. Postoje različite priče o tome kako je usluga na kraju nazvana Twitter.
Prema Dorsijevoj verziji, tim je želeo da nazivom dočara onaj „fizički osećaj kad telefon zazuji (vibrira) u džepu prijatelja“. Prema njegovim rečima, prvo ime koje su smislili bilo je Twitch, što odražava vibraciju koju telefon pravi kada se primi ažuriranje statusa. Pošto nisu bili posebno zadovoljni vezom između termina i fizičkog osećaja, otvorili su rečnik i krenuli u potragu za rečima koje su slične reči twitch i pronašli twitter.
Noa Glas tvrdi da je on smislio naziv Twttr, a Dom Sagola piše naziv ili bolje rečeno, njegovu skraćenicu po uzoru na Flickr.
U intervjuu za Los Anđeles tajms, 2009. godine, Dorsi je rekao:
Naziv ima veze sa pticama. Naime, nama cvrkut ptica zvuči potpuno besmisleno, ali druge ptice pronalaze značenje u tom cvrkutanju. Isto važi i za Twitter. Mnoge poruke se mogu smatrati potpuno beskorisnim i besmislenim, ali njihovo značenje u potpunosti zavisi od primaoca.
Šta možete da naučite iz istorije Twittera
Kao i mnoge druge priče o uspešnim projektima, priča o Twitteru nas uči nečemu korisnom. Sjajnoj ideji mogu da budu potrebne godine da pronađe pravo okruženje u kojem može da se razvija. Ne odustajte od svojih ideja, već se igrajte sa njima, dok ne dođe pravo vreme.
Početna ideja će se razviti, a izrada prototipova može da vam pomogne u tom procesu. Ne odustajte ako prvi prototip ne uspe, već nastavite, primenjujući postupak pokušaja i greške. Najvažnije je da ne odustanete i nastavite da pokušavate. Sigurno će te uspeti.