Tehnološka petorka i kako je regulisati

Velika tehnološka petorka ima ogromnu moć i uticaj na naš život. Da li je došlo vreme da se tehnološki giganti svedu na normalnu veličinu?

Velika tehnološka petorka je promenila svet podsticanjem tehnološkog napretka. Međutim, predsednici vlada pojedinih zemalja smatraju da te kompanije imaju suviše moći i uticaja i žele da ih rasparčaju na manje celine.

Međutim, ako je svet napredovao zahvaljujući tim velikim kompanijama, zbog čega vlade nekih država žele da oslabe njihovu moć?

Koje kompanije čine veliku tehnološku petorku?

Tehnološka petorka (engl. Big Five) naziv je koji obuhvata najuspešnije i najprosperitetnije tehnološke kompanije na današnjem tržištu, a to su Facebook, Apple, Google, Microsoft i Amazon.

Neki ljudi svrstavaju i kompanije Twitter, Samsung i Netflix u tehnološke gigante, a ima i onih koji u tom kontekstu spominju i kineske kompanije, kao što su Alibaba, Tencent i Baidu. Ipak, pre bismo rekli da su oni konkurenti Velikoj petorci.

Kako su počeli tehnološki giganti

Velike tehnološke kompanije nisu uvek imale tako ogroman uticaj na društvo. Kada je pokrenuta društvena mreža Facebook 2004. godine, mogli su da je koristite samo studenti Univerziteta Harvard, posle čega se proširila na srednje škole i druge univerzitete. Tek 2006. godine, kompanija je omogućila pristup mreži i onima koji nisu imali adrese e-pošte povezane sa obrazovnim institucijama.

Kompanija Apple je od samog osnivanja 1976. godine, nastojala da računari budu dostupni za masovnu upotrebu. Apple je bio jedan od najpoznatijih svetskih brendova osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, 1996. godine kompanija je izgubila 867 miliona dolara i bila je na ivici bankrota. Proizvodi, kao što su iPod, iPad i iPhone pomogli su kompaniji da ponovo bude uspešna, ali van tržišta računara.

Kada se kompanija Google pojavila 1998. godine, njeni osnivači su radili iz garaže. Čak i u tim ranim danima, njeni rukovodioci su koristili nekonvencionalne pristupe i dozvoljavali zaposlenima da koriste slobodno vreme kad god im je bilo potrebno. Zaposleni su se čvrsto držali kompanijine mantre „Ne budi zao“, koja je brzo odbačena iz ko zna kog razloga.

Kompanija Amazon je svoj rad počela kao onlajn prodavnica knjiga, 1994. godine. Godinu dana kasnije, Džefu Bezosu su bili potrebni stolovi za kojima bi sedeli njegovi malobrojni radnici. Shvatio je da su vrata jeftinija i tako su ih radnici koristili kao stolove.

Sve što smo naveli pokazuje da u početku nismo mogli ni da naslutimo da će te male kompanije prerasti u uspešne tehnološke gigante. Međutim, sve se promenilo, tako da spomenute kompanije imaju značajan uticaj na sve oblasti života. Zbog toga su predsednici mnogih vlada uplašeni i uznemireni.

Velike tehnološke kompanije koriste podatke da bi ostvarile profit

Velike tehnološke kompanije često pružaju besplatne usluge. Na primer, nije potrebno da se pretplatite da biste koristili Google pretraživač, niti da biste napravili Facebook profil. Međutim, velike tehnološke kompanije prikupljaju podatke o korisnicima i koriste ih da bi ostvarile profit. Facebook prikuplja podatke o rasi, veroispovesti i političkim stavovima korisnika da bi ih potom prodala oglašivačima.

Studija koju je objavila kompanija Security.org pokazala je da bi prosečan američki građanin prodao svoje podatke na društvenim mrežama za 2.000 dolara. Međutim, da bismo koristili usluge veb-stranica, moramo da damo svoje podatke.

Zbog tog i mnogih drugih razloga, ljudi na vlasti ističu da tehnološki giganti pogrešno postupaju sa podacima korisnika. Čak i ako te kompanije skoro savršeno obezbeđuju prikupljene podatke, aplikacije trećih strana kojima su korisnički podaci dostupni, glavni su razlog za zabrinutost i još jedan argument koji ide u prilog obuzdavanju moći giganata.

S druge strane, prikupljanje podataka generalno omogućava personalizovanije usluge. Veća je verovatnoća da će ljudi videti rezultate pretraživanja koji su relevantni za ono što im je važno.

Tehnološki giganti ne mogu da se izbore sa obmanjujućim oglasima

Ljudi često žele da znaju šta tehnološki giganti preduzimaju da spreče prikupljanje podataka i probleme sa oglašavanjem. Nažalost, postoje dokazi koji pokazuju da često ne uspevaju da kontrolišu oglase na određenim platformama. Pojavile su se i informacije o tome da strane zemlje kupuju obmanjujuće oglase kako bi uticale na izbore u Sjedinjenim Državama.

Istraga nevladine organizacije Global Witness pokazala je da su takve reklame problem širom sveta. Organizacija je napravila eksperimentalne oglase ispunjene govorom mržnje i izbornim dezinformacijama o političkim procesima drugih zemalja. Svi su prošli kontrole oglasa u Facebooku u četiri zemlje koje ih prikazuju. Oglasi su takođe podstakli interesovanje ljudi za „lekove“ protiv COVIDA-19 i pomogli razvoju pokreta protiv vakcinacije.

Međutim, ciljano oglašavanje nije loše, pod uslovom da oglasi imaju tačan sadržaj. Ako neko koristi Google da bi pronašao potpuno prirodne proizvode za čišćenje kuće, obično će videti oglase koji se odnose na te artikle, što bi ljudima moglo da pomogne pri kupovini. Slično, Google i Apple prikupljaju informacije o tome kako klijenti koriste usluge pametnog pomoćnika da bi kasnije mogli da pruže tačnije rezultate.

Tehnološki giganti ograničavaju pristup tržištu manjim kompanijama

Tehnološki giganti otežavaju manjim preduzećima da uđu i da se takmiče na tržištu, što je još jedan argument koji ide u prilog ograničavanju njihove moći. Velike kompanije oblikuju način na koji ljudi koriste internet i pokazuju im puteve kojima treba da idu da bi dobili ono što im je potrebno.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država je 2023. godine, objavilo da je tužilo Google zbog monopolističkog položaja u oblasti digitalnog oglašavanja. U žalbi se navodi da kompanija već petnaest godina guši i proteruje konkurente sa tog tržišta.

Mnogi su zabrinuti i zbog cenzure koju sprovode tehnološki giganti i tako deluju kao samoprozvani čuvari interneta. To se posebno odnosi Google i Facebook, koji koriste napredne algoritme koji utiču na ono što vidite dok pretražujete internet ili se krećete kroz društvene mreže. Ta tehnologija može da ograniči tržišnu vidljivost manjih kompanija, posebno ako nemaju ogromne budžete za oglašavanje.

Nedavno je Evropska komisija poslala kompaniji Apple pritužbu zbog nepoštovanja zakona o konkurenciji. Naime, kompanija je zabranila programerima da koriste App Store da bi obavestili kupce o drugim uslugama za striming melodija.

Grupe za zastupanje malih preduzeća zahtevaju veća ograničenja protiv Amazona, jer ogromni resursi kompanije joj omogućavaju da bude dominantna u odnosu na manja preduzeća.

Međutim, tehnološki giganti ponekad pomognu i manjim kompanijama. Prodavnice Google Play i Apple App Store pružaju manje poznatim programerima veću platformu, što korisnicima olakšava pronalaženje proizvoda. Takođe, Amazonova usluga Marketplace omogućava malim kompanijama da prodaju artikle na Amazonu i dozvoljavaju stranici za e-trgovinu da ispuni te porudžbine. Zbog toga, proizvodi često dolaze do kupaca brže nego inače.

Tehnološki giganti mogu da utiču na vladine odluke i postupke

Tehnološki giganti veoma često pružaju usluge mnogim državnim organima. Brojne vladine agencije klijenti su kompanija Google, Microsoft i Amazon. Amazon Web Services (AWS) čak nudi i specifičnu uslugu u oblaku.

Međutim, u februaru 2021. godine, pojavio se članak u kome su tri radnika Amazona upozorila javnost da kompanija nije na odgovarajući način obezbedila podatke pohranjene u oblaku. Takvi nedostaci utiču na vladine klijente i sve druge ljude koji čuvaju informacije u kompaniji. Pored toga, izvori kažu da se kompanija toliko brzo razvijala da predstavnici nemaju pojma koje informacije Amazon poseduje ili gde bi mogli da ih pronađu.

Još jedna istraga je pokazala da su velike tehnološke kompanije pomogle indijskoj vladi u ciljanju klimatskih aktivista i ograničavanju pristupa informacijama. Ljudi tvrde da bi neaktivnost u regulisanju tehnoloških giganata mogla da ograniči izražavanje i distribuciju sadržaja što bi građane dovelo u opasnost.

Saradnja velikih tehnoloških kompanija sa vladom može da bude i korisna za sve. Na primer, Google i Apple su se udružili da bi razvili rešenje za praćenje kontakata tokom pandemije COVIDA-19.

Velike tehnološke kompanije imaju neverovatan uticaj

Velike tehnološke kompanije imaju toliko moći i resursa da se njihov uticaj širi daleko izvan samih kompanija. U vlasništvu kompanije Meta nalaze se Facebook, Instagram i WhatsApp. Dodatni podaci pokazuju da je kompanija preuzela više od 100 preduzeća.

Google i Apple planiraju da se posvete razvoju zdravstvenih usluga ili prikupljanju podataka o pacijentima, što takođe pokazuje da je uticaj tih kompanija u usponu. Takav razvoj često ruši granice između nekada različitih oblasti delovanja i rada. Na primer, ljudi u određenim oblastima mogu da plaćaju parking i prevoz preko Google mapa. Apple želi da se probije na tržište električnih autonomnih vozila, mada nemamo mnogo vesti o tome šta nas čeka.

Od 2017. godine, Facebook pomaže poslodavcima da objave slobodna radna mesta na platformi. Kompanija Amazon je napravila interni algoritam za izbor kandidata pri zapošljavanju da bi se ispostavilo da nije naklonjen ženama. Prisutnost tehnoloških giganata na većem broju tržišta takođe pokazuje da imaju suviše veliku moć.

Međutim, ne dele svi to mišljenje. Pošto velike tehnološke kompanije imaju moć u više oblasti, postoje i pozitivne strane. Povećana ulaganja u tehnološki razvoj i posvećenost inovacijama su neki od primera. Učešće Facebook-a u kampanjama za proširenje dostupnosti interneta moglo bi da smanji digitalni jaz.

Ipak, namere kompanije nisu uvek dobronamerne, što se vidi iz internet šeme u Indiji koja je Facebook usluge postavila u centar interneta. Zbog toga potencijalni korisnici nemaju drugog izbora osim da ostave svoje podatke.

Regulisanje rada tehnoloških giganata je trnovit put

Svi navedeni primeri ističu valjane razloge zbog kojih vlade odugovlače da preduzmu mere kako bi smanjile uticaj tehnoloških giganata ili zauzdale njihovu moć. Međutim, regulisanje rada nije jednostavno. Vlada svake države bi trebalo da odluči kako da ograniči uticaj i u kojim oblastima društvenog života.

Stručnjaci napominju da Predstavnički dom u Sjedinjenim Državama predvođen republikancima neće u bliskoj budućnosti razmatrati strože mere protiv tehnoloških kompanija. Međutim, u Evropskoj uniji bi situacija mogla da bude drugačija.

Usitnjavanje velikih tehnoloških kompanija moglo bi da umanji njihov doprinos opštem razvoju društva. Svako ko može da obuzda tu korporativnu dominaciju mora da izmeri prednosti i nedostatke pre nego što donese konačnu odluku.