Predsednik Donald Tramp je u subotu izjavio da razmatra pomilovanje za bivšeg stručnjaka za nacionalnu bezbednost Edvarda Snoudena, koji se već godinama krije u Rusiji i tako izbegava optužbe za objavljivanje informacija o tome kako je Agencija za nacionalnu bezbednost prikupljala metapodatke sa mobilnih telefona u okviru programa koji je bio poznat pod nazivom PRISM. Snouden je informacije prosledio američkim novinarima preko članova tima organizacije Vikiliks, koji su u tom slučaju bili posrednici, još 2013. godine. Tada je otkrio da Agencija za nacionalnu bezbednost prikuplja metapodatke – o lokaciji, trajanju i o drugim nespecifičnim elementima samih razgovora – koje su Amerikanci obavljali preko mobilnih telefona i tako je stvarala ogromnu bazu podataka, a sve da bi otkrila potencijalne terorističke napade.
Program PRISM nikada nije dao željene rezultate. Prema najskorijim izveštajima, iako je Trampova administracija, baš kao i Obamina pre nje, rutinski ponovo odobrila program, prikupljanje ogromne količine podataka i njihova analiza pokazali su se suviše glomaznim da bi bili korisni i vredni. Prema pisanju Njujork tajmsa, program je u potpunosti napušten 2019. godine i izgleda da se u ovom trenutku više niko njim ne bavi. Tramp je krajem prošle nedelje rekao novinarima da „mnogo ljudi smatra da Snouden nije imao pravedan tretman“ da bi u subotu prokomentarisao da njegova administracija razmatra da ga pomiluje iako, tehnički, protiv Snoudena još nije podignuta optužnica.
Tramp je dodao da će temeljnije pozabaviti tim pitanjem. „Stavovi su podeljeni“, rekao je Tramp, objašnjavajući različite procene Snoudenovih postupaka. „Mnogi ljudi misle da bi ga trebalo drugačije tretirati dok ostali smatraju da je počinio ozbiljna krivična dela.“ Takvo razmišljanje se dramatično razlikuje od Trampovog stava iz 2013. godine kada je na svom nalogu na Tviteru napisao da je Snouden „špijun kome treba presuditi po kratkom postupku“. Prema pisanju Rojtersa, Snouden je pobegao iz Sjedinjenih Država i uspeo je da dobije azil u Rusiji pošto je 2013. godine novinarima otkrio gomilu tajnih dosijea u kojima su se nalazili podaci o opštem nadzoru koji se sprovodio kako u zemlji, tako i širom sveta, a sve u organizaciji Agencije za nacionalnu bezbednost. Snoudenov ruski advokat Anatolij Kučerena je rekao jednoj novinskoj agenciji da Sjedinjene Države ne samo da treba da pomiluju Snoudena, već treba da odbace sve optužbe protiv njega jer on, u suštini, nije počinio nikakav zločin.
Oduvek se kao argument za potvrdu takvog stava navodila činjenica da je Snouden otkrio program koji je trebalo da bude poznat američkim građanima bez obzira na to što je vlada neprestano isticala tajnost programa. Snoudenov položaj se značajno promenio od 2016. godine kada je tadašnji predsednik Obama na odlasku sa funkcije ublažio kaznu skoro doživotnog zatvora koju je dobila Čelsi Maning jer je provalila u tajnu bazu podataka američke vojske i ukrala stotine dokumenata i video-zapisa snimljenih tokom rata u Iraku u navodnom pokušaju da kazni vojsku zbog propusta koje je napravila kod svojih pripadnika koji su bili članovi LGBT organizacije. Maningova je materijal poslala organizaciji Vikiliks koja ih je i objavila.
Snoudenove pristalice kažu da je Snouden, za razliku od Maningove, pokušavao da pomogne američkim građanima, a ne da uništava diplomatski položaj države u inostranstvu. Međutim, Snoudenov položaj se komplikuje zbog toga što je prošle godine objavio knjigu kojom je, prema navodima Ministarstva pravde, prekršio ugovor o poverljivosti informacija koji je potpisao kada je pristao da radi na projektima Agencije za nacionalnu bezbednost.