Od šest virtuelnih radnih prostora, pogodite koji je dobio najbolje ocene i koji se smatra najprofesionalnijim. Samo da napomenem, razmišljajte kao pravi profesionalac. Poslednjih nekoliko meseci kompanije širom sveta su zbog pandemije masovno usvojile rad na daljinu. Tokom tog vremena, video-konferencije i video-pozivi mnogima su zamenili tradicionalne neposredne sastanke. Mnogi, da bi stvorili profesionalniju pozadinu koja bi što više podsećala na tradicionalni radni prostor, koriste virtuelne pozadine u video-pozivima. Naravno, ne treba ni spominjati da svaka pozadina ne može izazvati isti utisak profesionalnosti i ozbiljnosti. Nedavno je sprovedeno istraživanje koje se bavilo pitanjem kako izbor različitih standardnih virtuelnih pozadina utiče na stvaranje utiska o nečijoj inteligenciji, profesionalnost i još nekim elementima. „Ova, 2020. godina je promenila način na koji radimo i profesionalno komuniciramo. Rezultati do kojih smo došli pokazali su nam da je sada izuzetno važno kako nas drugi virtuelno doživljavaju na osnovu sasvim jednostavnih činilaca, kao što je, recimo, odabir pozadine u video-pozivima. Podaci koje smo prikupili ukazuju nam na novi oblik virtuelnog bontona koga bi trebalo da se pridržavamo dok pokušavamo da pronađemo pravi put u raznim društvenim promenama koje se odvijaju oko nas i da im se, naravno, prilagodimo“, rekli su autori spomenutog istraživanja.
Istraživački tim kompanije Signs.com je anketirao više od 1.500 ispitanika da bi bolje shvatio kako izbor pozadine u video-pozivu utiče na ostale učesnike. Pri tome, posebna pažnja je posvećena određenim elementima. Koristeći seriju A/B foto testova tim je ispitivao kako je izbor pozadine uticao na stav ostalih učesnika, odnosno kakva je bila njihova procena pristupačnosti, pouzdanosti, inteligencije i profesionalnosti učesnika virtuelne konferencije. Tokom tih testova, ispitanicima je prikazana serija fotografija muškarca i žene identično postavljenih ispred različitih pozadinskih slika. U testovima je korišćeno ukupno šest virtuelnih slika pozadine, uključujući jednu praznu pozadinu. Šest spomenutih pozadina su obuhvatale: policu za knjige, polumračnu sobu osvetljenu samo nizom sveća, sjajno osvetljenu dnevnu sobu, police sa brojnim zelenim biljkama i niz umetničkih dela. Ispitanici su na skali od jedan do pet ocenjivali inteligenciju, pouzdanost, pristupačnost i profesionalnost učesnika virtuelne konferencije u svakom navedenom okruženju.
Sve u svemu, muškarac je uvek dobijao manju ocenu od žene za svaku navedenu osobinu bez obzira na pozadinu. Međutim, autori izveštaja pretpostavljaju da su druge varijable, kao što su naočare i odeća koje je nosila žena, ali i njen izraz lica, mogli da utiču na rezultate. Konačno, žena koja je bila postavljena ispred biljaka dobila je najvišu ocenu za inteligenciju, pristupačnost i pouzdanost. Međutim, pojedinci koji su sedeli ispred biljaka smatrani su tek nešto manje profesionalnim od onih koji su bili postavljenih ispred police sa knjigama. Žena koja je sedela ispred pozadine koja je prikazivala police sa knjigama dobila je najvišu ocenu za profesionalizam. Zanimljivo je da su pojedinci postavljeni ispred praznog zida ocenjeni kao pristupačniji od onih koji su sedeli ispred virtuelne pozadine koja je prikazivala police sa knjigama. U poređenju sa učesnicima koji su sedeli ispred praznog zida, oni koji su se nalazili ispred pozadine na kojoj su se nalazile sveće smatrani su pouzdanijim i pristupačnijim, iako je pozadina sa svećama zauzela pretposlednje mesto kad se ocenjivala profesionalnost. Prazan zid je dobio najmanju ocenu u istoj toj kategoriji.