Šest važnih činjenica o veštačkoj inteligenciji

Koliko dugo je sa nama? Ideja o veštačkoj inteligenciji postoji mnogo duže nego što mislite!

Veštačka inteligencija je sve više prisutna u našem svakodnevnom životu. Tehnologija veštačke inteligencije sada je u našim telefonima, sajber-bezbednosti i automobilima. Gde je pravi početak veštačke inteligencije i kakva je njena budućnost?

Navešćemo nekoliko zanimljivih činjenica koje vam možda nisu poznate.

1. Koncept veštačke inteligencije prvi put se pojavio u 17. veku

Dok su stari Grci pisali o „inteligentnim robotima“ u svojoj mitologiji, koncept veštačke inteligencije prvi put je istakao nemački matematičar i filozof Gotfrid Vilhelm Lajbnic, krajem sedamnaestog veka.

Kada je Lajbnic imao samo 20 godina, izneo je teoriju prema kojoj bi bilo izvodljivo da se omogući mašini da automatski generiše ideje. Govorio je o tome da se ljudske misli, u bilo kom obliku, mogu izmeriti i da se mogu svesti na prefinjenu kombinaciju fundamentalnih koncepata. Zbog toga je Lajbnic pretpostavio da se ta kombinacija može ponoviti kako bi se omogućilo mašini da uradi isto što i čovek.

Lajbnic je taj teorijski mehanizam nazvao „velikim instrumentom razuma“, koji bi po njegovom mišljenju mogao da odgovori na sva pitanja koja mu se postavljaju. Međutim, ta ideja o mislećoj mašini doživela je salvu kritika. Mnogi su verovali da je ljudska misao duhovniji ili neponovljiviji oblik izražavanja, a ne nešto što se bi svelo na naučne principe, što je gledište koje neki i danas zastupaju.

Taj „veliki instrument razuma“ nikada nije uspešno kreiran, a mi tek treba da vidimo mašinu koja bi mogla da odgovori na bilo koje pitanje. Međutim, napravljen je značajan napredak ka stvaranju takve mašine, kao što smo videli u ChatGPT-u i sličnim alatima (o kojima ćemo kasnije govoriti).

2. Termin „veštačka inteligencija“ pojavio se 1956. godine

Dok se o konceptima veštačke inteligencije raspravljalo vekovima, sam termin je zvanično prvi put spomenut 1956. godine na konferenciji na Dartmut koledžu u Hanoveru, u državi Nju Hempšir. Možemo reći da je na toj konferenciji zvanično rođena oblast veštačke inteligencije i da je tada dobila i svoj naziv.

Alen Njuel, Klif Šo i Herbert Sajmon predstavili su svoj program rezonovanja pod nazivom „Logički teoretičar“, koji je bio napravljen tako da ponavlja procese razmišljanja i rešavanja problema prisutnih u ljudskom umu.

Stručnjak za kognitivnu nauku sa MIT-a Marvin Minski, pošto se upoznao sa spomenutim programom, zajedno sa nekolicinom drugih renomiranih istraživača i naučnika, polagao je neizmernu veru u novu tehnologiju. I britanski matematičar Alan Tjuring je pedesetih godina napisao rad o veštačkoj inteligenciji i govorio o stvaranju mašina koje će moći nezavisno da misle i o testiranju njihove inteligencije.

3. Veštačka inteligencija se danas nalazi svuda

Iako se još nismo sreli sa sveznajućim mašinama ili robotima koji se ponašaju kao ljudi, veštačka inteligencija se svakako razvija i napreduje svake godine i već se koristi na različite načine u različitim oblastima proizvodnje i poslovanja.

Hajde da krenemo od pametnih telefona. Veštačka inteligencija se koristi u glasovnim asistentima, odnosno o aplikacijama, kao što su Google Assistant, Siri, Bixby, Cortana ili Alexa. Ti virtuelni asistenti koriste veštačku inteligenciju da bi prepoznali vaš glas i donosili odluke na osnovu onoga što tražite ili pošaljete kao upit. Funkcija prepoznavanja lica na telefonu takođe koristi veštačku inteligenciju, kao i programi za prepoznavanje objekata (kao što je Bixby Vision kompanije Samsung).

Veštačka inteligencija se sada koristi u oblasti proizvodnje, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Na primer, razvija se kako bi pomogla lekarima da dijagnostikuju i usavrše procese lečenja. Uskoro bi mogla da se koristi za automatizaciju određenih jednostavnijih procesa, što bi omogućilo lekarima da imaju više vremena za pacijente.

Veštačka inteligencija je prisutna i u automobilima. Poznata kompanija za proizvodnju električnih automobila Tesla koristi veštačku inteligenciju u funkciji autopilota, što omogućava automobilima da vide naredne delove puta i donose odluke na osnovu onoga što sistem uoči.

Kompanija Tesla je 2021. godine, predstavila svog Tesla Bota, koji funkcioniše zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Mašina se koristi za obavljanje svakodnevnih zadataka za koje ljudi uglavnom nisu zainteresovani. Ko zna, možda će ovaj bot jednog dana moći da nam prostire veš!

4. Veštačka inteligencija sada može da vodi razgovore

U novembru 2022. godine, kompanija OpenAI je predstavila chatbota ChatGPT koga pokreće veštačka inteligencija. Iako na prvi pogled, ChatGPT izgleda kao bilo koji drugi chatbot, treba napomenuti da je obučen na ogromnoj količini podataka pomoću velikog jezičkog modela Generative Pre-trained Transformer, što mu omogućava da vodi ozbiljne razgovore o brojnim temama.

ChatGPT ne poseduje razum i ne može da formira sopstveno mišljenje. Takav je slučaj i sa svim drugim chatbotovima opremljenim veštačkom inteligencijom (kao što su Microsoft Bing AI i Google Bard), što neki vide kao dobru stranu (o tome ćemo kasnije reći nešto više). Zbog toga ne možete da postavljate lična pitanja ChatGPT-u niti da tražite od njega da izrazi sopstvene stavove o bilo čemu. Njegov glavni zadatak je da pruži informacije i resurse, ali može da obradi jezik tako da korisnici imaju utisak da razgovaraju sa stvarnom osobom.

Pošto su veštački inteligentni chatbotovi sada uobičajeni, ti alati će verovatno nastaviti da se razvijaju. Možda ćemo se jednog dana upoznati sa veštački inteligentnim i razumnim chatbotom.

5. Veštačka inteligencija je daleko od savršenstva

Dok naučnici i inženjeri sigurno i velikim koracima napreduju u razvoju veštačke inteligencije, tehnologija još nije dostigla svoj vrhunac. Još nismo razvili mašinu koja može da razmišlja na isti način kao i čovek, a sasvim sigurno smo prilično daleko od stvaranja veštački inteligentnih robota koji se viđaju u naučno-fantastičnim filmovima.

Najvažniji element veštačke inteligencije je mašinsko učenje. Iako je taj termin sam po sebi razumljiv, on podrazumeva mašinu koja samostalno uči, gradi znanje i iskustvo i prilagođava se situacijama. Nažalost, nedostaci u toj oblasti suštinski ograničavaju ono što veštačka inteligencija može da obavi.

Dakle, šta još veštačka inteligencija ne može da uradi?

Prvo, još uvek ne može da se snalazi u raznim situacijama kao što to rade ljudi, jer nema ono što nam je poznato kao „zdrav razum“. To uveliko ograničava koje vrste zadataka može da obavlja i koje vrste koncepata može da razume. Veštačka inteligencija još uvek nije dobra u prilagođavanju iznenadnim situacijama. Drugim rečima, ne može dobro da improvizuje. To, takođe, negativno utiče na kvalitet njenog funkcionisanja.

Postoji još jedna sposobnost koju veštačka inteligencija nema, ali ima je većina ljudi, a to je moralnost. Ona ne poseduje sopstvene osnovne vrednosti ili moral, tako da ne može da donosi odluke na osnovu dobrobiti drugih ili onog što je dobro za većinu. Zbog svih tih činilaca, veštačka inteligencija je na mnogo nižem stepenu razvoja od ljudi.

Halucinacije veštačke inteligencije su takođe problem koji izaziva veliku zabrinutost. Kada sistem veštačke inteligencije „halucinira“, on odgovara na zahtev, uveren da je odgovor potpuno tačan čak i kada to nije slučaj. U takvim okolnostima, odgovori mogu da budu neistiniti, nerazumljivi, preuveličani ili čak pristrasni. To predstavlja veliki problem u periodu kada sve više ljudi počinje da se u znatnoj meri oslanja na veštačku inteligenciju u potrazi za informacija, kao što su vesti i statistika.

Međutim, budućnost veštačke inteligencije je sasvim izvesna i uzbudljiva. U međuvremenu, trebalo bi joj razvijati inteligenciju i unapređivati sposobnost mašina. Ako ste ljubitelj naučno-fantastičnih filmova, znaćete da postoji šansa da sve to krene po zlu.

6. Ljudi se plaše veštačke inteligencije

U ovom trenutku, ljudi su najinteligentnija bića na planeti. Ipak, ako veštačka inteligencija nastavi da napreduje sadašnjom brzinom, možda ćemo se, u sledećih nekoliko decenija, suočiti sa bićem koje je isto tako razumno i inteligentno kao i mi, ili čak znatno inteligentnije od nas. Drugim rečima, dostići ćemo „singularnost“, odnosno, nećemo moći da ispratimo razvoj tehnologije koja će preuzeti kontrolu od nas.

Zbog čega bi to trebalo da nas brine? Pa, kao što biste verovatno očekivali, mašina koja može da funkcioniše brže od nas ili na naprednijem nivou inteligencije mogla bi da ugrozi čovečanstvo. Veliki broj ljudi strahuje od takve situacije.

Jedno istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da 46% Amerikanaca misli da će postizanje singularnosti dovesti ili do negativnih posledica ili do konačnog uništenja. Od svih učesnika ankete, samo 27% veruje da će razvoj tehnologije imati pozitivan ishod za čovečanstvo. Situacija je slična u Velikoj Britaniji, gde je druga anketa otkrila da se 60% ljudi plaši veštačke inteligencije.

S druge strane, mnogi strahuju da će im veštačka inteligencija jednog dana uzeti posao. Automatizacija već postaje sve zastupljenija u većini oblasti proizvodnje, ali primena veštačke inteligencije bi mogla da zameni potpuno nove vrste zanimanja.

Kad bi funkcionisanje veštačke inteligencije bilo zakonski regulisano, možda ne bismo bili toliko zabrinuti. Ipak, niko još ne zna kako će se sve odvijati u toj oblasti.

Mogućnosti veštačke inteligencije su beskrajne, bez obzira na to da li su uzbudljive ili zastrašujuće Iako se mišljenja o veštačkoj inteligenciji razlikuju od osobe do osobe, njen stalni napredak će sigurno ustupiti mesto nekoj neverovatno naprednoj tehnologiji. Inteligentni roboti, automobili koji sami voze, nema kraja onome što bi veštačka inteligencija mogla da nam ponudi u godinama koje dolaze. Iako nam sve izgleda pomalo zastrašujuće, ipak smo uzbuđeni što svemu tome možemo da prisustvujemo!