„XaaS -sve kao servis“ ne uključuje svaku uslugu koju IT pruža, a da ne spominjemo sve van IT-a što se može okarakterisati kao usluga. A ono što izostavlja je verovatno važnije od onoga što obuhvata.
Autor: Bob Lewis
XaaS se, nažalost, definiše kao „svaka računarska usluga koja se isporučuje putem interneta i plaća u fleksibilnom modelu potrošnje, a ne kao kupljeno unapred ili kao licenca“.
Guglajte malo XaaS i videćete mnogo ponavljanja, ali onima među nama koji su zavidniji, teško je izbeći zaključak da XaaS, u stvari, nije više od preseka računarstva zasnovanog na oblaku i povraćaja troškova.
Pa ipak, u čitavoj diskusiji, izgleda da se ignoriše to da je XaaS logičan ishod arhitekture orijentisane na servise (SOA).
Takođe je čudno da XaaS ne obuhvata onaj deo „svega“ što bi neupućeni mogli da shvataju kao najvažniji skup usluga koje IT pruža, naime, sve što profesionalno rade poslovni analitičari, interni IT konsultanti i osoblje za razvoj aplikacija i podršku.
Zato pretpostavljam da „Sve“ kao usluga u stvari znači „Nekoliko stvari kao usluga“ (AFTaaS – A Few Things as a Service), ili možda „Sve osim napora kao usluge“ (EEEaaS – Everything Except Effort as a Service).
Šta bi XaaS zaista trebalo da znači
Ono na šta XaaS treba da se odnosi je logična primena SOA principa na skoro sve što se radi u preduzeću.
Trebalo bi, na primer, da obuhvati ono što kompanije koje pružaju usluge nazivaju angažovanje saradnje na poslovnim procesima (BPO – business process outsourcing). Takođe bi trebalo da sadrži ono što bismo mogli nazvati „nabavkom poslovnih procesa“, ali obično nazivamo „deljene usluge“.
Rad kao usluga (WaaS), hoće li neko?
XaaS bi, u stvari, trebalo da uključuje ne samo samu tehnologiju već i poslovne rezultate koje ta tehnologija podržava.
Ali nije reč o tome ko plaća, i kako. Arhitektura se odnosi na to kako se rešenja grade, a ne na njihovo finansiranje.
„Rad kao usluga“: Deljene usluge kao arhitektura
Evo u čemu je stvar: BPO nije nov i od samog početka je uveo opciju plaćanja po utrošenom radu.
I baš kao što IT može svojim poslovnim korisnicima da obezbedi SaaS bilo putem komercijalnog oblaka ili putem internih aplikacija, tako i poslovne funkcije mogu svoje usluge da čine dostupnim ostatku poslovanja putem organizovanja zajedničkih usluga obezbeđenih u kompaniji, ili korišćenjem BPO dobavljača.
Ali grupa zajedničkih usluga nije kao BPO, samo što je interna. Koja je razlika među njima? Ugovor sa BPO dobavljačem nije arhitektonska odluka. Organizovanje internih zajedničkih servisa svakako jeste.
Kao i za većinu drugih spoljnih usluga, odluka da se angažuje BPO dobavljač je obično priznanje neuspeha menadžmenta. Prebacuje na ugovor odgovornost za poslovnu funkciju koju interno rukovodstvo nije moglo pravilno da nadgleda.
Međutim, to uvek ne znači da je organizovanje grupe zajedničkih usluga pravi izbor.
Među nedostacima: poslovna arhitektura sa zajedničkim uslugama u kući, za razliku od BPO-a, ima za rezultat, kada se dovede do svog logičnog zaključka, svođenje na apsurd, gde svako poslovno odeljenje naplaćuje svakom drugom poslovnom odeljenju za usluge koje pruža. Na primer, IT bi mogao da naplati kadrovskom mesečnu naknadu za korišćenje kadrovskog informacionog sistema, dok bi kadrovsko moglo da uzvrati naplatom IT-u za regrutovanje, upravljanje olakšicama i usluge obračuna plata.
Sveprisutne deljene usluge mogu pretvoriti preduzeće u džinovsku finansijsku zmiju koja sama sebe jede.
Arhitektura orijentisana na poslovne usluge: Jedna veličina ne valja nikome
BPO i XaaS zaista imaju zajedničku karakteristiku koja bi u nekim situacijama mogla biti od koristi, ali u većini slučajeva predstavlja ograničenje, naime, potrebu za ujednačavanjem. Ovaj zahtev takođe nije stvar sklonosti IT-a za pojednostavljenje. To je zbog sklonosti donosilaca odluka u poslovnoj arhitekturi za standardizaciju procesa i za sveobuhvatne prakse.
Ovo možda ne izgleda kao težak izbor, ali može da bude. Pružanje usluge koja funkcioniše na isti način za sve korisnike, bez obzira na njihove specifične i jedinstvene potrebe, moglo bi da smanji trenutne troškove, ali može biti, na duge staze, osakaćujuće.
Zamislite, na primer, da kadrovsko prihvati pristup arhitekture orijentisane na poslovne usluge, nudeći ljudske resurse kao uslugu svojim internim klijentima. Kao deo toga, pruža regrutovanje kao uslugu (RaaS). I da bi opravdao ovu transformaciju, veliča vrline standardizacije procesa radi smanjenja troškova.
Zamislite, onda, da ste odgovorni za rad prodavnice jednog veoma sezonskog prodavca, onog koji mora da poveća broj zaposlenih u prodavnici uoči Nove godine. Takođe zamislite da IT treba da angažuje administratora baze podataka.
Verujem da je jasno da isti proces neće funkcionisati jednako za regrutovanje na stotine ljudi u prodavnici i za angažovanje jednog, visoko specijalizovanog tehničkog stručnjaka.
„Standardizovati“ je lako reći, ali je teško izvršiti. I to pre nego što menadžer ljudskih resursa odgovoran za regrutovanje pokuša da objasni šta treba da radi informacioni sistem ljudskih resursa.
U ovom slučaju, ono što bismo mogli nazvati arhitekturom orijentisanom na poslovne usluge nije toliko različito od usvajanja SOA (zajedno sa mikroservisima, njegovom sitnom braćom), za arhitekturu vaše aplikacije. U oba slučaja, sprovođenje standardizacije sa jednom verzijom je inženjering “jedne veličine za sve”. Izvor: CIO