Servisi za razmenu poruka, kao što je WhatsApp , suočeni su sa sve većim pritiskom državnih organa koji zahtevaju da se špijunima omogući pristup privatnim razmenama poruka i da tako zanemare obećanja koja su dali svojim korisnicima da će njihove poruke biti šifrovane. Posle sastanka saveza „Pet očiju“, koji se održava ove nedelje, WhatsApp i ostali servisi za razmenu poruka suočeni su sa međunarodnim zahtevom da omoguće pristup šifrovanim porukama. Dvodnevni samit okupio je zemlje engleskog govornog područja, Sjedinjene Države, Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Novi Zeland, a sve ih je ugostila britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel u ponedeljak i utorak. Sastanku su prisustvovali i predstavnici tehnoloških kompanija, među kojima treba prvenstveno spomenuti „Fejsbuk“, u čijem vlasništvu je spomenuti servis, zatim „Gugl“, „Majkrosoft“, „Snap“ i „Tviter“.
Prema izveštaju za štampu Ministarstva za unutrašnje poslove, ministri su istakli da će napori agencija za sprovođenje zakona da istraže i gone većinu ozbiljnih zločina biti onemogućeni ako kompanije budu uporne u svojoj nameri da u potpunosti zaštite protok informacija u pomenutim servisima, a bez sprovođenja neophodnog procesa bezbednosti. U izjavi za štampu, Patelova nije otvoreno zatražila da se dobije pristup aplikacijama na zadnja vrata, ali je napomenula da će šifrovanje poruka biti podložno daljem ispitivanju i proveri.
„Savez „Pet očiju“ je jednoglasan u odluci da tehnološke kompanije ne bi trebalo da razvijaju svoje sisteme i servise, uključujući i zaštitu protoka poruka, tako da olakšaju posao kriminalcima i izlože osetljive grupe ljudi opasnostima“, rekla je Patelova. Sa američke strane se čuo stav da šifrovanje razmena poruka predstavlja „jedinstveni izazov“.
„Ne bismo smeli da stojimo sa strane i posmatramo kako napredak u tehnologiji ostavlja prostor za zločinačke aktivnosti najgore vrste, koje prolaze neprimećeno i nekažnjeno“, rekao je Vilijam Bar, američki državni tužilac.
Šifrovana razmena poruka znači da samo oni koji šalju i primaju poruke međusobno mogu da ih pročitaju, što predstavlja jedan od najbezbednijih načina za komunikaciju na internetu. Loša strana takvog procesa razmene poruka što se tiče državnih organa sastoji se u tome što se zaštita privatnosti u procesu odnosi i na kriminalce i teroriste, koji, navodno, koriste te aplikacije da bi planirali napade. WhatsApp je najpopularniji servis za šifrovanu razmenu poruka, a kompanija „Fejsbuk“, u čijem je vlasništvu, razmatra korišćenje istog postupka i kod ostalih aplikacija za razmenu poruka kao što su Fejsbuk Mesindžer i Instagram Direkt.
Prošle godine je britanska špijunska agencija GCHO istakla predlog prema kome bi aplikacije za razmenu šifrovanih poruka morale da stvore sistem koji bi vladinim agentima omogućio uvid u privatne razmene poruka. Servis WhatsApp se usprotivio predlogu da se uvedu posebne alatke koje bi omogućile državnim organima pristup razmenama poruka korisnika, navodeći kako etičke tako i tehničke razloge.
Predstavnici servisa WhatsApp sa predstavnicima kompanija „Epl“, „Gugl“ i „Majkrosoft“ su u zajedničkom pismu naveli sledeće: „Ako britanski predstavnici zahtevaju da dobavljači usluga razmene poruka ponovo naprave softver koji bi britanskim organima reda omogućio pristup šifrovanim porukama, ne postoji način da ostale državne vlade sprečimo da se oslanjaju na novoizgrađeni sistem. To se posebno odnosi na autoritativne režime i na države u kojima se ne poštuju ljudska prava.“