Студент Андреја Нешић одбранио је дипломски рад на тему „Пример развоја софтвера путем DevOps принципа“

Студент Рачунарског факултета Андреја Нешић је у петак, 29. септембра 2023. године одбранио дипломски рад на тему Пример развоја софтвера путем DevOps принципа пред комисијом коју су чинили ментор др Милош Раденковић и члан др Бојана Димић Сурла.

У апстракту свог рада Андреја је истакао следеће:

Предмет овог рада је проучавање DevOps историјата и филозофије, модерних техника имплементације DevOps-а у пракси и анализа примењене DevOps методологије на практичном пројекту. Циљ рада је утврђивање културолошких елемената, принципа, процедура и алата у склопу DevOps праксе за успешну реализацију модерног софтверског пројекта. Рад анализира историју леан и агиле методологија рада, њихових принципа и проблема традиционалног модела развоја софтвера који су конвергирали у настанку DevOps размишљања. Детаљно су објашњени DevOps постулати, устаљене праксе и позитивни и негативни аспекти ове методологије на организацију. У раду су објашњени и концепти непрекидне интеграције, испоруке и инсталације софтвера, као и техничко-технолошка решења. Анализира се ток изворног кода од идеје, преко контролних сервера, различитих окружења у облаку, све до употребе клијента. Коначно, имплементација је илустрована на практичном примеру развоја банкарског и трговачког софтвера уз употребу Kubernetes и Docker технологија, са микросервисном архитектуром писаном у Java Spring, а развијеног помоћу DevOps методологије у оквиру дистрибуираног, агилног тима.

DevOps методологија је свеобухватан, модеран начин остваривања високе колаборације читавог пројектног тима, која резултира у рапидној испоруци квалитетног софтвера. Иако се састоји од многих елемената (како техничких, тако и нетехничких) који траже доста времена за коректну имплементацију, ова методологија у крајњој линији доноси организацији велике предности.

Овај закључак лако се поткрепљује и подацима из праксе. DevOps подстиче креирање безбедног окружења, где се отворено пружају повратне информације и учи из грешака; према извештају, тај културолошки елемент асоциран је са високим перформансама организације. Позитиван психолошки ефекат DevOps методологије чини појединце задовољнијим у вези свог тима, што извештај такође наговештава да је повезано са вишом перформансом организације. Боље резултате, такође, примећују организације којима је примарни циљ одржавање стабилне и доступне апликације. Тимови који имплементирају систем за контролу верзије, непрекидну интеграцију, непрекидну инсталацију и слабо-повезану архитектуру постижу боље резултате у области испоруке софтвера (и до 3.8 пута веће перформансе организације) него они који имплементирају само одређене елементе.
Свеукупно, у имплементацији DevOps методологије организације постижу позитивни резултат. Иако треба очекивати краткотрајне губитке—неће свака DevOps пракса донети позитиван ефекат свакој организацији—тимови који експериментално унапређују рад уживају позитивније перформансе. Истраживања показују да принцип константног унапређења процеса и производа кроз мале, експерименталне кораке, уз анализу резултата и доношење даљих одлука на основу њих побољшава резултате организације.
– закључио је Андреја.

Фотографије са одбране доступне су у галерији.