Čini se da ljudi na planeti nikada nisu bili tako blisko povezani. Kompanija Google se nedavno pohvalila kako 2 milijarde ljudi koristi mobilnu platformu android. Mesec dana posle toga, društvena mreža Facebook rekla je da ima isto toliko aktivnih korisnika mesečno. Ipak, preko 4 milijarde ljudi na svetu i dalje nema pristup internetu. U najlošijem položaju nalaze se države u Africi i Južnoj Aziji, a najslabiju povezanost sa internetom ima Demokratska Republika Kongo gde samo 3.8% populacije ima pristup internetu. Zbog toga Google, Facebook, SpaceX i mnoge inovativne kompanije iz Silicijumske doline pokušavaju da svetsko stanovništvo povežu internetom. Naravno, takvi poduhvati su izuzetno skupi i nemaju samo nesebičnu filantropsku svrhu. Osim širenja informacija, kompanije se nadaju da će tako steći još neku dodatnu milijardu korisnika njihovih usluga.
Povezanost bi imala značajan uticaj na ljude koji žive u ruralnim sredinama i u oblastima gde se dobavljačima internet usluga ne isplati da ulažu ogroman novac koji, zbog malog broja ljudi koji u njima žive, neće moći da vrate. Naravno, ovde se misli na mrežu kablova, na centre podataka i antene za mobilnu telefoniju. U slučajevima kad privatne kompanije odustanu od ulaganja jer nemaju finansijski interes, vlade država pokušavaju da nešto urade, ali takav postupak se teško može očekivati od vlada država u razvoju.
Zbog toga velike kompanije koje se bave informacionim tehnologijama pokušavaju da pronađu isplativije metode povezivanja svetskog stanovništva pomoću interneta.
Elon Mask želi da pokrije Zemljinu atmosferu satelitima (trebalo bi da ih bude 4.425) i tako stvori globalnu komunikacionu mrežu, ali prvo lansiranje je planirano tek 2019. godine. Iste godine je i konkurentska kompanija koja se bavi satelitima i ima sličnu ideju, planirala da lansira prvi satelit.
Kompanija Facebook je 2016. godine lansirala prvi satelit pomoću rakete Falcon 9 kompanije SpaceX, ali raketa je eksplodirala i satelit je uništen. Odmah je pronađeno drugo rešenja koje je, možemo reći, još u procesu razvoja. Radi se, zapravo o dronu Aquila koji koristi solarnu energiju, samostalan je i treba da isporučuje internet vezu. Iako su mu karakteristike impresivne, treba mu još mnogo vremena da dostigne let od 90 dana koliko je planirano. Trenutno mu je najduži let bio 1 sat i 46 minuta.
Postoji još jedan projekat pod nazivom Loon koji umesto dronova koristi balone punjene helijumom koji lebde u stratosferi. Rekordni let je trajao 190 dana (iako je tek u fazi testiranja) i uspeo je da isporuči internet vezu nastradalima u poplavama u Peruu. Ipak, i u ovom slučaju postoje ne samo tehnički nego i pravni problemi.
Postoje, međutim, još neki činioci koji otežavaju proširivanje pristupa internetu. Cena računara, računarska pismenost i stvaranje veb sajtova na lokalnim jezicima. Možda ni sateliti, dronovi или baloni neće uspostaviti digitalnu vezu tamo gde je najpotrebnija, naime , u oblastima koje imaju mnogo važnije probleme od nepostojanja interneta. Pravi izazov za kompanije pomenute na početku biće dolazak u oblasti koje nemaju vodovod, električnu mrežu i prave funkcionalne obrazovne ustanove.
I, naravno, treba da vide kakav će stav vlade i telefonske kompanije zauzeti prema njihovim letelicama.