Bavimo se izuzetnom pričom koja je u osnovi revolucionarnog izuma.
Ko je stvorio internet? Kao i kod mnogih značajnih izuma, često je veoma teško da se navede samo jedan stvaralac.
Baš kao što je slučaj sa sijalicom, telefonom i otkrićem elektriciteta, ne bi bilo ispravno da spomenemo samo jednog naučnika ili pronalazača. Zbog toga bi trebalo da navedemo i imena onih koji su odigrali značajnu ulogu u stvaranju interneta.
Već godinama mnogi tvrde da su učestvovali u razvoju interneta pre nego što je postao alat koji danas poznajemo i volimo, ali ga se povremeno i plašimo. Spomenućemo imena nekih značajnih ljudi koji su učestvovali u stvaranju interneta. Među njima su: Tim Berners-Li, Pol Baran, Lorens Roberts, Jozef Karl Robnet Liklider, Leonard Klajnrok, Vinton Cerf, Robert Kan i drugi.
Navešćemo koliko je svaki od njih doprineo nastanku interneta.
Ko je stvorio internet?
Britanski naučnik u oblasti računarstva Tim Berners-Li izmislio je World Wide Web, ključni deo interneta koji se danas koristi. Ideju je izneo u martu 1989. godine dok je radio za CERN.
Svetska mreža (World Wide Web) je izgrađena na sistemima i kodiranju, kao što je HyperText Markup Language (HTML), odnosno jeziku za kreiranje veb-stranica, koji se i danas koriste (adrese resursa na internetu (URL) sa razlogom sadrže oznaku „www“).
Međutim, World Wide Web ne predstavlja internet, već je mreža razvijena kao sistem za upravljanje informacijama i spaja hipertekst i ranije postojeće oblike interneta i komunikacije među mrežama.
World Wide Web je napravljen tako da funkcioniše kao mreža onlajn informacija (otuda i naziv) i koristi niz hiperveza koje izgledaju kao mreža, a sve to postoji jer su stvorene HTML, HTTP i URL adrese i veb-pregledači. Berners-Li je sasvim sigurno izumeo veb-pregledač i napravio prvu veb-stranicu, koja je bila označena kao info.cern.ch, 20. decembra 1990. godine i bila je dostupna u CERN-u.
World Wide Web je bio dostupan za javnu upotrebu 1991. godine, a njegova opšta široka upotreba počela je posle 30. aprila 1993. godine, kada je Berners-Lijev izum postao javno dostupan i nakon što je napisao prvu verziju HTML-a.
Međutim, kako je Berners-Li tada rekao, „veći deo tehnologije koja je uključena u veb, kao što je hipertekst, kao što je internet, tekstualni objekti sa više fontova, svi su bili napravljeni“ pre nego što je „morao da ih sve poveže“.
Berners-Li je rekao, 2021. godine, da sada smatra da je njegov izum potpuno van kontrole.
„Pre deset godina rekao bih da ljudi korisno upotrebljavaju mrežu, a ako pogledate sada, moći ćete da vidite dobre i loše strane“, rekao je on.
„Međutim, u određenom trenutku, oko 2016. godine (u vreme skandala sa podacima koji je uključivao Facebook i kompaniju Cambridge Analitica), shvatio sam da je sve u redu ako ljudi koje poznajem pažljivo obeležavaju stranice na internetu da bi imali pouzdane i naučno zasnovane informacije, ali ima mnogo ljudi koje ne znam, a koji veoma različito obeležavaju stranice na kojima pronalaze informacije koje smatraju relevantnim.“
U nastavku ćemo spomenuti značajne razvojne faze i imena ljudi koji su doprineli razvoju interneta, što je konačno dovelo do pronalaska Tima Berners-Lija.
Jozef Karl Robnet Liklider
Liklider je bio američki psiholog i naučnik u oblasti računarstva, koji je opisao svoj koncept „galaktičke mreže“ u avgustu 1962. godine u nizu zapisa. Oni su sadržavali detaljni opis njegove vizije računara međusobno povezanih na globalnom nivou u kojima svako može da pristupi podacima i programima sa različitih lokacija.
Dok je radio za Agenciju za napredne istraživačke projekte Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država (Defense Advanced Research Projects Agency – DARPA), ubedio je one koji su nasledili taj koncept da nastave njegov rad.
Leonard Klajnrok
Klajnrok, američki naučnik u oblasti računarstva, objavio je rad o teoriji komutacije paketa u julu 1961. godine i knjigu o toj temi 1964. U njegovoj teoriji je navedena tvrdnja u kojoj se ističe da bi mogla da se napravi onlajn mreža u kojoj kompjuteri komuniciraju preko „paketa“ informacija, pre nego kroz kola.
To je omogućilo da dva računara unutar MIT-ove Linkoln laboratorije prvi put komuniciraju jedan sa drugim, 1965. godine.
Pol Baran
Baran, poljsko-američki inženjer, predložio je stvaranje komunikacione mreže koja ne poseduje centralnu komandnu tačku, dok je šezdesetih godina prošlog veka radio u američkim vazduhoplovnim snagama u RAND-u na razvoju metoda kojim bi se omogućilo mrežnim pristupnim tačkama da komuniciraju jedna sa drugom bez potrebe za glavnom tako da, ako je neka od tih pristupnih tačaka uništena, one i dalje imaju pristup svemu što im je potrebno.
Lorens Roberts
Glavni naučnik u Agenciji za napredne istraživačke projekte odbrane iskoristio je ideje Pola Barana i Leonarda Klajnroka da bi stvorio distribuiranu mrežu.
Objavio je svoje ideje na Advanced Research Projects Agency Network, ili ARPANET (mreži zasnovanoj na principu komutacije paketa), 1967. godine, i detaljno je opisao svoje planove za kompjutersku mrežu. Prva poruka između dva ARPANET računara poslata je iz istraživačke ustanove UCLA drugom računaru na Univerzitetu Stanford, 29. oktobra 1969. godine.
Vint Cerf i Robert Kan
Cerf i Kan su razvili Transmission Control Protocol and Internet Protocol (TCP/IP), odnosno, protokol kontrole prenosa i internet protokol (TCP/IP), koji omogućavaju računarima da međusobno komuniciraju preko različitih mreža.
U javnosti su se pojavili 1974. godine i koriste se i danas. Mnogi smatraju da je dan kada su ARPANET i Defense Data Network (DDN) zvanično prešli na TCP/IP, u stvari, datum rođenja interneta, a to je 1. januar 1983. godine.
To znači da smo do 1983. godine već imali međusobnu komunikaciju na različitim mrežama i da je sistem naziva domena (Domain Name System – DNS) postavljen, što znači da su se tada pojavile oznake, kao što su .com, .edu, .net, .org i druge.