Projekat je počeo 2012. godine, a finansiraju ga vojska Sjedinjenih Država i njene obaveštajne agencije. Prema natpisima u novinama u Koloradu, istraživači koji učestvuju u projektu koristili su, bez prethodno dobijene dozvole, preko 1.700 fotografija studenata da bi istraživali tehnologiju prepoznavanja lica, projekat koji su finansirali američka vojska i vladine obaveštajne agencije. Iako je cela procedura tehnički zakonita, pokrenula je određena pitanja u vezi sa očuvanjem privatnosti u procesu prepoznavanja lica, posebno kad se razmotri svrha daljeg korišćenja istih tih fotografija. Mnogi stručnjaci kažu da ih to podseća na odobravanje voajerizma.
Studija, koja je pokrenuta 2012. i 2013. godine, trebalo je delimično da odredi da li algoritmi mogu da identifikuju crte lica sa velike daljine, kroz prepreke i pri lošem osvetljenju. Telefoto kamera je postavljena na udaljenost od oko 150 metara od javnog prostora u kome se kretalo mnogo ljudi. Mnogi od njih nisu bili okrenuti ka kameri или su gledali u mobilne telefone.
Nakon što su istraživači pažljivo kombinovali fotografije, stvorili su skup podataka koji su nazvali „Studenti dobrovoljci“. Pošto je skup podataka bio mnogo slučajniji i manje detaljan od ostalih baza podataka, mogao je da pomogne naučnicima da stvore algoritme koji će prepoznavati objekte na većoj udaljenosti. To bi bilo posebno korisno vojsci da, na primer, prepozna da li je brod koji im se približava prijateljski или nije. Profesor doktor Terens Bolt, koji je vodio projekat, rekao je da se prikupljane fotografija ljudi na javnim mestima ne smatra nezakonitim i da je fakultet odobrio studiju.
Nadležne službe ispitale su protokol istraživanja i utvrdile da prava i sigurnost ispitanika nisu bili ugroženi. Pored toga, tokom izvođenja studije nisu prikupljani lični podaci učesnika niti su deljeni sa nekom trećom stranom. Fotografije koje su prikupljene na javnim mestima bile su dostupne istraživačima posle pet godina kad je većina studenata već diplomirala i otišla sa fakulteta. Ipak, izgleda da mere koje su preduzeli nisu bile dovoljne. Bolt napominje da je studija odmah bila dostupna korporativnim istraživačima, ali kasnije je povučena jer je Fajnenšal tajms u svom članku obelodanio datume i vremena kad su fotografije napravljene i tako ugrozio anonimnost ispitanika. Na taj način su u članku otkrili mnogo više podataka nego što se u studiji planiralo.
Ipak, studija će doneti više koristi nego što je mogla da načini štete. Bolt kaže da neće biti dobro ako ih policija iskoristi i, u tom procesu, dođe do poklapanja fotografije sa pogrešnom osobom. Zadatak istraživača je i da uspostavi ravnotežu između očuvanja privatnosti i vrednosti istraživanja za društvo. Tehnologija prepoznavanja lica postaje vrlo vruća tema. San Francisko je nedavno zabranio korišćenje sistema, a kompanija „Uber“ je suočena sa optužbama da je njen sistem prepoznavanja vozača rasistički. Kritičari napominju da učesnici u studiji verovatno nisu presrećni zbog daljeg procesa korišćenja njihovih podataka.