I, naravno, postoji aplikacija za to. U članku koji je nedavno objavljen u jednom časopisu navodi se da MIT istražuje kako bi ljudi mogli da rešavaju probleme dok spavaju. Eksperimentalni postupak izgleda ovako:
Na večernjim seansama, učesnici su pokušavali da reše nekoliko zagonetki, a svaka je bila uparena sa različitom muzičkom temom. Kad su ispitanici otišli na spavanje, puštali smo im neke od spomenutih muzičkih tema. Ujutru, učesnici su ponovo pokušali da reše iste zagonetke koje nisu uspeli da reše prethodne noći. Bili smo oduševljeni kad smo otkrili da su učesnici rešili više zagonetki čiju smo im muzičku temu puštali preko noći dok su spavali.
MIT, takođe, postiže odličan napredak u razvoju nove tehnologije koja će omogućiti nadgledanje procesa spavanja kod kuće zajedno sa aplikacijama koje predstavljaju ciljane signale za ponovno aktiviranje memorije.
Kada sam prvi put pročitao priču, pomislio sam: „Hej, ovo je baš super“, jer i sam imam običaj da dremnem posle podne da bih povratio snagu i nastavio da radim. Međutim, uskoro mi je palo na pamet da je to savršen primer tehnologije koja može, i koja će biti zloupotrebljena.
Tokom protekle tri decenije videli smo kako kompanije postaju sve nametljivije i kako sve više insistiraju da se radno vreme produži. Očekuje se da radnici na mnogim radnim mestima provedu (kako preporučuje Ilon Mask) od 80 do 120 sati na poslu svake nedelje i da budu dostupni svakog dana tokom cela dvadeset četiri sata. Jedini deo naših života koji je ostao svetinja je vreme koje smo proveli spavajući, mada se očekivalo da i taj vremenski period bude što kraći. Dakle, ustajemo pre izlaska sunca ponosni na svoju značku koju smo dobili za korporativnu posvećenost.
Dakle, koliko će vremena proći dok agresivne korporativne kulture ne počnu da insistiraju na tome da ćete čak i kada spavate rešavati probleme, pokretati inovacije i biti produktivniji? Reći ću vam koliko: tipična mikrosekunda u Silicijumskoj dolini. Već je sasvim loše što se od nas očekuje da odgovaramo na mejlove, bavimo se pitanjima kupaca i radimo svakakve poslove kad, navodno, provodimo slobodno vreme sa porodicom i prijateljima, ali uskoro će od nas očekivati da budemo produktivni čak i dok spavamo u krevetu.
Tokom poslednjih pet decenija slušali smo stvari kao što su „voli svoj posao i nećeš raditi nijedan dan svog života“ i „ako se u subotu ne pojaviš na poslu, ne trudi se da se pojaviš ni u u nedelju “(savršen primer za radno mesto „šalim se, ne šalim se“). Nemojte me pogrešno shvatiti. Siguran sam da su istraživači MIT-a sasvim dobronamerni, ali, takođe, siguran sam da ne razmišljaju o neželjenim posledicama tehnologije koju razvijaju. Ipak, moramo da budemo svesni da tako stvaramo distopiju na radnom mestu kad svaki put uvedemo po jednu novu (i jezivu) aplikaciju.
Lepo sanjajte!