Programski jezici se pojavljuju i nestaju. Pitanje je samo koji od njih se nikada više neće koristiti.
Navešćemo neke opšteprihvaćene stavove:
- Jezik R gubi uporište u programskom svetu analize podataka i malo je verovatno da će se popeti na neko više mesto.
- Kompanija Microsoft više ne izbacuje Visual Basic u prvi plan i zamenjuje ga Visual Basic .NET jezikom za razvoj Windows aplikacija.
- Haskell, iako je nekada bio popularan funkcionalni programski jezik, ima sve manje zainteresovanih programera zbog sporog vremena odziva i konkurenata, kao što su Go i Python.
Tehnologija se stalno razvija, a sa njom i programski jezici koje koristimo. Zbog sve veće popularnosti veštačke inteligencije i zbog načina na koji ona upravlja upotrebom tih jezika, još više se bavimo pitanjima koja se odnose na njihov opstanak. Razni programski jezici, među kojima su Python, Java i JavaScript, imaju prevlast, dok su drugi više specijalizovani i izgleda da im budućnost nije baš svetla.
Pošto su promene neminovne, trebalo bi da jednostavno zanemarite sledećih devet jezika, koji verovatno neće uskoro biti traženi.
1. R
Programski jezik R pojavio se sa namerom da osvoji svet programiranja u oblasti analize podataka. Iako je bio mnogo korišćen tokom niza godina, nedavno je počeo da gubi uporište kada se pojavio programski jezik Python.
Kao programski jezik, R nudi programerima niz vrednih funkcija, ali popularnost mu je trenutno na niskom nivou. Nalazi se na 18. poziciji na TIOBE indeksu i malo je verovatno da će se popeti na neko više mesto.
Uprkos tome, jezik je i dalje u upotrebi i možete da ga instalirate na Mac ili Windows računar ako želite da ga isprobate.
2. Visual Basic
Visual Basic je stari jezik, koji je došao na Windows računare 1991. godine. Međutim, izgleda da programski jezik kompanije Microsoft verovatno neće ponovo proživeti svoje slavne dane.
Pošto kompanija više ne stavlja Visual Basic u prvi plan, njegov nestanak je prilično neizbežan. Visual Basic .NET, još jedan objektno orijentisani programski jezik, u velikoj meri je pronašao svoje mesto i trebalo bi da se upoznate sa njim ako ste zainteresovani za razvoj Windows aplikacija.
Iako biste mogli da pomislite da će Visual Basic .NET doživeti istu sudbinu kao i njegov prethodnik, izgleda da mu kompanija neće uskoro uskratiti podršku. Na kraju krajeva, Visual Basic .NET je primarni element koji stoji iza Windows ekosistema.
3. Haskell
Najbolje godine Haskella su prošle, što je šteta, jer mnogi programeri žele da znaju kako da pišu programe u ovom veličanstvenom, funkcionalnom programskom jeziku. Jezik je postao popularan, pošto su mnogi ljudi počeli da prave velike finansijske programe koristeći njegove izvorne monade i algebarske tipove podataka.
Haskell je pozajmio elemente iz nekoliko jezika, kao što su Miranda, Clean i HOPE i zbog toga je imao mnogo šta da ponudi. Međutim, programeri se nisu često odlučivali da ga koriste i bio je prilično nepopularan jer ima sporo vreme odziva. Ta neefikasnost je verovatno dovela do opadanja interesovanja što je opet dovelo do nedostatka redovnih ažuriranja. Naime, poslednje ažuriranje je objavljeno pre devet godina.
Kad su se pojavili savremeniji i fleksibilniji jezici, kao što su Go i Python, koji su nastavili da izazivaju jezik iz 2000-ih svojom snagom i korisnim funkcijama, Haskell je tonuo sve dublje. Zbog toga i ne čudi što je programski jezik Go zauzeo visoku poziciju na TIOBE indeksu.
4. Visual Basic za aplikacije
Visual Basic za aplikacije, poznatiji kao VBA (Visual Basic for Applications), je odličan jezik za automatizaciju kojeg koristi MS Office paket proizvoda. Od automatizacije Excel zadataka do kreiranja MS Word i PowerPoint dokumenata, svuda je prisutan VBA, a njegovi makroi mogu da vam pomognu da obavite sve zadatke koji su pred vama.
Ako je verovati onom što se priča, kompanija Microsoft bi mogla da zameni VBA JavaScriptom, s obzirom na njegovu popularnost i fleksibilnost.
Dakle, kada bi kompanija mogla polako da počne da ukida ovaj programski jezik?
S obzirom na to da se mnoge organizacije oslanjaju na VBA model da bi automatizovale svoje zadatke koji se ponavljaju, to se možda neće tako brzo dogoditi. Pošto postoje izvesni problemi u integraciji JavaScript API-ja i Microsofta, izgleda da će jezik živeti još neko vreme, ali treba priznati da je, ipak, vrlo usko specijalizovan.
5. Fortran
Na sveopšte iznenađenje, programski jezik Fortran (Formula Translation) još uvek postoji iako ima već 62 godine. Tokom godina, sve manje se upotrebljava, ali uspeo je da nadživi neke od svojih konkurenata. Međutim, Fortran je u najmanju ruku nejasan. Verovatno ćete se u velikoj meri oslanjati na ovaj jezik kojeg je razvila kompanija IBM ako se bavite numeričkim proračunima ili naučnim modelima. Možete da ga koristite za zadatke kao što su numerička predviđanja vremena, računarska fizika i računarska dinamika fluida.
Uprkos ograničenoj upotrebi, ima čvrstu osnovu, i zbog toga će možda proći neko vreme pre nego što Fortran programeri u potpunosti dignu ruke od ovog jezika.
6. COBOL
Jezik koji se koristio u poslovanju COBOL (Common Business-Oriented Language) dominirao je programiranjem 1960-ih, zajedno sa još tri jezika: ALGOL, LISP i FORTRAN. Razvijen je kao jezik koji bi napravio razliku između poslovnog i naučnog računarstva i umro je prirodnom smrću.
Nudio je minimalnu integraciju sa drugim jezicima i imao je mali uticaj na programere. Bio je vrlo usko specijalizovan i korišćen samo u određene svrhe i zbog toga nije mogao da opstane iako su ga podržavale i savezne i državne vlade. Može se reći da samo mali broj programera poznaje COBOL.
7. Perl
Uprkos tome što je bio programski jezik opšte namene, Perl je posebnu popularnost stekao u razvoju veba, mrežnom programiranju, manipulaciji tekstom i razvoju grafičkog korisničkog interfejsa.
Sastoji se od dve jezičke varijante: Perl 5 i Perl 6 (Raku). U celini, Perl nudi mnogo svestranosti i može se pohvaliti odličnim skupom funkcija. Međutim, sve to zahteva veću upotrebu centralne procesorske jedinice i veću memoriju.
Konkurencija polako sklanja Perl sa tržišta pošto se programeri okreću pristupačnijim i efikasnijim alternativama za razvoj veba.
8. ActionScript
ActionScript je bliski rođak opšte poznatog JavaScripta i predstavlja Adobe verziju ECMAScripta. Pošto je izvorni programski jezik za Adobe alate, nećete ga naći nigde osim Adobe Flashu.
ActionScript je bio objektno orijentisani jezik koji se obično koristio za interaktivnost Flash aplikacija. Sa opadanjem upotrebe Flasha i svih njegovih pridruženih verzija, takođe je došlo do pada u upotrebi ActionScripta tokom godina.
Međutim, kada je kompanija Apple odlučila da ukloni podršku za Flash na svojim iOS uređajima, to je bio kraj za ActionScript.
9. Pascal
Stvorio ga je, 1970. godine, Niklaus Virt i uhvatio suštinu ALGOL-60. Pošto je Pascal bio proceduralni jezik, služio je kao odličan alat za učenje programerima početnicima.
Polako, ali sigurno, Pascal je napredovao, ali nikada nije ponudio ništa novo svetu programiranja. Iako jezik nije uspeo da se zaista razvije, njegovi naslednici su bili prilično inovativni.
Pascal je doveo do razvoja Turbo Paskala, Object Pascala i Delphija, vizuelnog, objektno orijentisanog jezika koji je zasenio svog prethodnika.
Programski jezici koji će pre ili kasnije nestati
Programeri ovih dana koriste različite programske jezike, jer nijedan jezik ne može da se koristi za sve svrhe. Uz neprekidni razvoj tehnologije, jezici dolaze i odlaze kako zahtevi postaju složeniji, a zahtevi se menjaju.
Jezici, koje smo ovde naveli, pretrpeli su posledice koje su izazvali njihovi konkurenti i obično nisu posedovali savremene, funkcionalne i važne karakteristike. Kako vreme prolazi, njihovo mesto, polako, ali sigurno, zauzimaju bolji jezici, a ostali odlaze u zaborav.