Poznato je da su suosnivači kompanije Google Lari Pejdž i Sergej Brin, uvek bili spremni za šalu. Naime, nedugo nakon što su osnovali kompaniju pre više od četvrt veka, svakog prvog aprila bi napravili neku novu smicalicu. Jedne godine, kompanija je objavila konkurs za upražnjena radna mesta u istraživačkom centru Kopernik na Mesecu. Drugom prilikom, kompanija je rekla da planira da uvede funkciju „grebi i njuši“ na svom pretraživaču. Zbog toga ne čudi što su ljudi, 1. aprila 2004. godine, pomislili da se kompanija ponovo našalila sa njima kad je predstavila novu uslugu e-pošte Gmail.
Šale su bile toliko pretenciozne i preterane da su ljudi konačno shvatili da treba slatko da se nasmeju i shvate ih kao još jedan nestašluk kompanije. Zbog toga su Pejdž i Brin odlučili da 1. aprila predstave javnosti nešto za šta niko pre 20 godina ne bi verovao da je moguće.
Bio je to Gmail, besplatna usluga koja se tada mogla pohvaliti 1 gigabajtom skladišnog prostora po nalogu. Danas je toliki prostor skoro zanemarljiv, s obzirom na to da se skoro svaki iPhone može pohvaliti skladištem od jednog terabajta. Tada je to izgledalo kao neverovatno veliki skladišni prostor u koji je moglo da stane oko 13.500 e-poruka u poređenju sa samo 30 do 60 e-poruka u tada vodećim servisima veb pošte koje su prevodile kompanije Yahoo i Microsoft, dakle od 250 do 500 puta više prostora za skladištenje e-pošte.
Pored neverovatnog povećanja skladišnog prostora, Gmail je takođe bio opremljen kompanijinom tehnologijom pretraživanja tako da su korisnici mogli brzo da preuzmu neki deo iz stare e-pošte, kao što su fotografije ili neki drugi lični podaci koji su sačuvani u usluzi. Takođe je mogao automatski da poveže niz razmena e-poruka o istoj temi pa se sve odvijalo tako da izgleda kao jedan razgovor.
„Odmah smo hteli da iskombinujemo tri slova „s“ (engl. storage, search, speed), odnosno skladištenje, pretraživanje i brzinu“, rekla je bivša izvršna direktorka kompanije Google Marisa Majer, koja je pomogla u stvaranju Gmail-a i drugih proizvoda kompanije pre nego što je postala izvršni direktor kompanije Yahoo.
Cela zamisao je bila toliko neverovatna da su čitaoci Asošijeted presa, nakon što je novinska agencija objavila priču o Gmail-u kasno popodne 1. aprila 2004. godine, počeli da je zovu i šalju e-poštu da bi je obavestili da su je prevarili šaljivi suosnivači kompanije Google.
„Za kompaniju je bilo sasvim uobičajeno da stvara i najavljuje proizvode koji se čine potpuno nestvarnim. Sve je izgledalo kao neka magija, ali uspeli smo da promenimo percepciju ljudi o vrstama aplikacija koje su bile moguće u okviru veb-pretraživača“, priseća se bivši Google inženjer Pol Bučhajt tokom nedavnog intervjua u kojem je otkrio šta su sve uradili da bi napravili Gmail.
Stvaranje Gmail-a trajalo je tri godine i ceo proces je bio deo projekta pod nazivom „Caribou“, što je naziv za projekat koji se spominje u Dilbertovom stripu koji sadrži satirični kancelarijski humor. „Bilo je nečeg apsurdnog u vezi sa imenom Caribou, što me je uvek zasmejavalo“, rekao je Bučhajt, 23. zaposleni u kompaniji koja sada zapošljava više od 180.000 ljudi.
Novinska agencija Asošijeted pres je znala da Gmail nije još jedna šala iz Google-a, jer je kompanija zamolila novinara da dođe iz San Franciska u sedište kompanije Mauntin Vju u Kaliforniji da vidi nešto zbog čega bi mu se putovanje isplatilo.
Nakon što je reporter Asošijeted presa stigao u korporativni kampus koji se još razvija i koji će uskoro prerasti u ono što je postalo poznato kao „Googleplex“, uveli su ga u malu kancelariju u kojoj se Pejdž osmehivao dok je sedeo ispred laptop računara.
Pejdž, koji je tada imao samo 31 godinu, nastavio je da pokazuje elegantno dizajnirano prijemno sanduče Gmail-a i demonstrira koliko brzo funkcioniše u veb-pregledaču Explorer (koji više nije u funkciji) kompanije Microsoft. Pritom je posebno naglasio da u glavnom kontrolnom prozoru ne postoji dugme za brisanje pošte, jer to nije ni potrebno, s obzirom da Gmail ima toliko prostora za skladištenje i da može sasvim jednostavno da se pretražuje. „Mislim da će se ljudima ovo zaista dopasti“, rekao je tada Pejdž.
Pejdž je kao i mnogo puta pre toga bio u pravu. Gmail sada ima oko 1,8 milijardi aktivnih naloga – svaki od njih sada nudi 15 gigabajta besplatnog skladišnog prostora u paketu sa Google fotografijama i Google diskom. Iako je to 15 puta više prostora za skladištenje nego što je Gmail prvobitno ponudio, to još uvek nije dovoljno za mnoge korisnike koji retko vide potrebu da prečiste svoje naloge, baš kao što se kompanija Google u početku i nadala.
Zbog nepotrebnog gomilanja e-pošte, fotografija i drugog sadržaja, Google, Apple i druge kompanije sada zarađuju od prodaje dodatnih kapaciteta za skladištenje u svojim centrima podataka. (Google naplaćuje od 30 dolara godišnje za 200 gigabajta skladišnog prostora do 250 dolara godišnje za 5 terabajta). Druge besplatne usluge e-pošte i interni nalozi e-pošte koje zaposleni koriste na poslu nude mnogo više prostora za skladištenje nego što se pre 20 godina pretpostavljalo da će biti dovoljno, a sve to zbog postojanja Gmail-a.
„Pokušavali smo da promenimo razmišljanje ljudi i njihove postupke, jer su toliko dugo funkcionisali u okruženju oskudnog skladišnog prostora da je brisanje e-poruka postalo podrazumevana radnja“, rekao je Bučhajt.
Gmail je uneo i još neke promene kad je postao prvi deo Google internet carstva koje se naglo širilo i prevazišlo granice njegovog još uvek dominantnog pretraživača.
Posle Gmail-a došli su Google mape i Google dokumenti sa aplikacijama za obradu teksta i tabela. Zatim je kompanija preuzela platformu YouTube za prikazivanje video-sadržaja, da bi posle toga predstavila Chrome pregledač, kao i operativni sistem Android koji pokreće većinu pametnih telefona. Kad je Gmail otvoreno izrazio nameru da skenira sadržaj e-poruka kako bi bolje razumeo interese korisnika, odmah su svi naslućivali da je cilj digitalnog nadzora povećanje prodaje oglasa, što je deo kompanijinih sve većih ambicija.
Iako je Gmail odmah izazvao oduševljenje, u početku mu je funkcionisanje bilo prilično ograničeno, jer je kompanija Google tada imala tek toliko računarskog kapaciteta da podrži manji broj korisnika.
„Kada smo korisnicima ponudili Gmail, imali smo samo 300 uređaja i to toliko starih da ih niko drugi nije hteo“, rekao je Bučhajt osmehujući se. „Imali smo dovoljno kapaciteta samo za 10.000 korisnika, što je po malo apsurdno.“
Međutim, baš ta oskudna oprema je stvorila atmosferu ekskluzivnosti oko Gmail-a i izazvala je grozničavu potražnju za neuhvatljivim pozivima za registraciju. U jednom trenutku, pozivi za otvaranje Gmail naloga prodavali su se za 250 dolara na veb-stranici eBay.
Iako je registracija za Gmail postajala sve pristupačnija kako se sve veći deo kompanijine ogromne mreže centara podataka selio onlajn, kompanija je počela da prihvata sve korisnike usluge e-pošte tek kad je širom otvorila vrata kao poklon svetu za Dan zaljubljenih 2007. godine.
Nekoliko nedelja kasnije, 1. aprila iste godine, kompanija Google je najavila novu funkciju pod nazivom „Gmail papir“ koja je korisnicima nudila priliku da im Google odštampa arhivu e-pošte na „94% organskom sojinom sputumu nakon konzumiranja“, a zatim da je pošalje običnom poštom. Kompanija je u to vreme zaista volela da zbija šale, što nije bio slučaj prošle godine.