Студент Милош Дадсовић одбранио је дипломски рад на тему „Доношење одлука приликом лицитирања применом теорије игара и теорије управљања приходом“

Студент Рачунарског факултета Милош Дадасовић је у петак, 16. августа 2024. године одбранио дипломски рад на тему Доношење одлука приликом лицитација применом теорије игара и теорије управљања приходом пред комисијом коју су чинили ментор др Марко Младеновић и члан др Драган Урошевић.

У предговору свог рада Милош је истакао следеће:

У овом раду аутор покушава да сагледа лицитацију, као механизма купопродаје, кроз визуру две теорије којима је заједнички процес доношења што бољих одлука: Теорије игара и Теорије управљања приходом. Обе теорије су изузетно широке па тако своје појмове и концепте темеље на разним другим теоријама које понекад нису из сродних наука, али не треба занемарити интензивни теоријски развој ових области у последњих 100 (ако се мисли на Теорију игара), односно 50 година када је у питању Теорија управљања приходом. Исто тако, и њихова практична примена захтева одређену меру научне мултидисциплинарности онога ко жели да их примени. Аутор је свестан ширине теоријског оквира овог рада и да се назире само врх леденог брега могуће употребе ове две теорије, и из тог разлога рад обилује цитатима које аутор препоручује уколико читалац жели да истражује самостално.

Проблем са непостојањем домаћих извора и превода није постојан само у теорији лицитација, теорији игара или теорији управљања приходом, већ и када су у питању концепти чије познавање није нужно неопходно за занимање програмера (у које аутор сврстава себе) или математичара, али свакако потребно за што боље разумевање света који окружује аутора, читаоце, и без којих употребљене теорије не би имале смисла: рационалност је, на пример, појам проткан у много више појава од пуке дескрипције како агент (или заинтересовано лице) посматра одређену околност; Са том намером нису остављани извори који упућују само на математику и економетрију већ и на друге научне области, јер је ауторово лично схватање да би свако кога наука интересује морао тежити да постане Хомо Универсалис, делимично или у потпуности. – закључио је Милош.