Od kad su se pojavili alati generativne veštačke inteligencije, veoma lako možemo da kreiramo neki sadržaj. Recimo, želeli biste da objavite TikTok video-zapis, ali ne znate kako. Uz pomoć alata, kao što je Opus Clip, možete da uređuju video-zapise i dodate naslove uz samo nekoliko klikova. Želite da pišete bilten, ali ne znate o čemu da pišete? OpenAI GPT-4 može da generiše dvadesetak ideja za početak. Brzo kreiranje plitkog sadržaja na dohvat ruke. To je ono što smo želeli, zar ne? Pa, ne baš.
Naravno, neosporna prednost veštački inteligentnih alata je da početnicima olakšavaju ulazak u proces stvaranja. Početnici mogu da počnu da stvaraju, a da ih pritom ne prepadne softver koji bi trebalo da koriste. Svakom ko je otvorio Adobe Photoshop bez prethodnog poznavanja programa i iskustva dobro je poznat onaj osećaj beznađa, jer zna šta bi hteo da kreira, ali ne zna kako. Sada, međutim, uz alate veštačke inteligencije, svako može da kreira i objavljuje sadržaj. Počeo sam da objavljujem na TikToku i Instagramu pre nekoliko godina. Posle nekoliko dodira ekrana mogao sam da remiksujem video-zapise da delim i obrazujem milione ljudi. Potpuno amaterski. Cela ta privredna grana kreiranja sadržaja koja vredi 150 milijardi dolara zasnovana je na toj premisi. Svesni smo da se čuje sve više glasova i mišljenja u medijima, posebno onih koji se ranije nikada nisu čuli. Dobrodošli u doba demokratizacije medijskog stvaranja.
Alati generativne veštačke inteligencije doneli su veliku korist Holivudu. Generatori slika i videa mogu da smanje troškove proizvodnje. Za stvaranje uvodnog snimka nekad je bio potreban dron ili snimak iz arhive. Veštački inteligentan model Gen-3 Alpha kompanije Runway može da generiše visoko kvalitetne video-zapise velikog grada pretvarajući tekst u video. Iako su mnogi od alata veštačke inteligencije tek u povoju, neki ih već prihvataju u procesu snimanja filmova. Stručnjak za vizuelne efekte Evan Halek je koristio Runway da brzo i ekonomično uredi scenu u filmu Sve u isto vreme (engl. Everything Everywhere All At Once) nagrađenog Oskarom.
Kao potrošači sadržaja koji se kreće od društvenih medija (tj. TikTok, Instagram, YouTube, itd.) do tradicionalnih medija (tj. Holivud), ne vidimo kako se ceo proces odvija. Kreatori, međutim, svakodnevno prolaze kroz proces razvoja. Sve više moraju da se bore da uspostave ravnotežu između umetničke kreativnosti i sve veće rasprostranjenosti veštačke inteligencije.
Veštački inteligentni alati su odlični za obavljanje pomoćnih ili sporednih zadataka, tako da kreatori imaju više vremena da se bave umetničkim stvaranjem. Mnogi stvaraoci sadržaja na mreži kažu da koriste brojne veštački inteligentne alate u procesu stvaranja. Recimo, video uređivač Descript, kojeg pokreće veštačka inteligencija, ubrzava uređivanje, što im omogućava više vremena potroše na kreativnije aspekte (pripovedanje priča), a ne na video-montažu (uređivanje sirovih snimaka). Kažu da koriste i Midjourney, Gemini i ChatGPT Plus da bi dobili inspiraciju za sličice i grafike.
Za stvaraoce kojima je kreiranje stalan posao, proces stvaranja je isto toliko važan koliko i konačni proizvod. Smišljanje i promišljanje, eksperimentisanje i usavršavanje ideja izaziva radost, zadovoljstvo i budi čaroliju stvaranja. Međutim, ako se stvaralac suviše osloni na te alate, to može da umanji utisak da je konačni proizvod zaista njegov i da ga liši određenog stepena umetničke kontrole. Prečice koje nudi veštačka inteligencija mogu da pojednostave proces, ali mogu i da izbrišu one elemente koji stvaraoca ispunjavaju i koji čine konačni proizvod neizbrisivo ljudskim.
Suština kreativnosti je u jedinstvenom, ličnom pečatu koji svaki stvaralac daje sopstvenom radu. Kada veštačka inteligencija obrađuje suviše veliki deo tog procesa, postoji rizik da se izgubi ta lična iskra. Tu je i pitanje prilagodljivosti. Ako se neki kreatori odupiru korišćenju veštačke inteligencije, ali je njihove kolege i konkurenti prihvataju, moraju li svi kreatori da usvoje veštačku inteligenciju da bi opstali? Kako izgleda potencijalna budućnost ako SVI kreatori prihvate veštačku inteligenciju na neki način, u nekom obliku ili formi? Postoje stavovi da će suviše veliko oslanjanje na veštačku inteligenciju dovesti do toga da će svaki kreativni rezultat biti sličan nekom drugom, što će nas dovesti do pojave „malo bolje osrednjosti“. Naravno, lek za tu distopijsku budućnost je pronalaženje i reintegracija najljudskijeg dela kreativnosti, aspekta kojeg veštačka inteligencija za sada nije u stanju da zameni.
Grupa lidera u oblasti medija, zabave i tehnologije istraživala je kako veštačka inteligencija utiče na naše kreativne procese. Svi su se složili da iako veštačka inteligencija nudi značajne prednosti, ona takođe donosi određene izazove. Neki su smatrali da je veštačka inteligencija pozitivno uticala na njihov rad tako što je zadatke učinila efikasnijim, čime je oslobodila vreme za kreativan rad. Drugi su izrazili zabrinutost da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do gubitka kreativne autonomije i stvaranja osećaja odvojenosti od konačnog proizvoda. Naslućivao se zaključak, a to je da „zašto bi umetnici, bez povezanosti sa sopstvenim stvaralaštvom, uopšte stvarali?“
S obzirom na to da veštačka inteligencija nastavlja da se razvija, njena uloga u kreativnoj industriji će se nesumnjivo proširiti. Ključni izazov za stvaraoce biće pronalaženje ravnoteže koja im omogućava da iskoriste sposobnosti veštačke inteligencije bez ugrožavanja sopstvene umetničke vizije i ličnog dodira. Moramo da budemo oprezni u pogledu toga koliko se oslanjamo na veštačku inteligenciju kako bismo bili sigurni da služi kao alat za poboljšanje kreativnosti, a ne kao njena zamena.