Kako tehnologija veštačke inteligencije napreduje i postaje dostupnija velikom broju ljudi, izgleda da smo zabrinuti zbog sasvim pogrešnih opasnosti. Naime, da li treba da se plašimo zbog intelektualne atrofije, a ne zbog gubitka posla?
Dok se na sve strane govori o mnogim prednostima veštačke inteligencije i strahu od gubitka posla zbog njene izuzetne sposobnosti da automatizuje zadatke, kreira sadržaj i obrađuje informacije i pravi uvide brzinom koja nikada ranije nije viđena, možda se plašimo pogrešne stvari.
Karakteristike koje su svojstvene jedino ljudima jesu kognitivne sposobnosti i sposobnost da objedinjujemo i povezujemo:
- Kritičko mišljenje
- Zdrav razum
- Intuiciju
- Iskustvo
Da bismo to postigli potrebna je namera, usredsređenost i raspon pažnje, a te osobine izgleda slabe, jer se oslanjamo na pogodnosti koje nam nude digitalni uređaji, aplikacije i alati veštačke inteligencije. S obzirom na to da su nam dostupnije mogućnosti veštačke inteligencije koje pružaju brze odgovore i rešenja, preterano se oslanjajmo na tehnologiju, što smanjuje našu sposobnost da razmišljamo kritički i nezavisno. Pored toga, budući lideri očekuju da će se oslanjati na te prednosti veštačke inteligencije. Gartner predviđa da će 75% preduzeća do 2024. godine, u svom poslovanju koristiti veštačku inteligenciju, jer ističu da te tehnologije treba što pre usvojiti i integrisati. Kompanija Deloitte izveštava da nema dovoljno stručnjaka koji bi se bavili veštačkom inteligencijom u preduzećima zbog čega su kompanije kao prioritet postavile ulaganja u unapređenje određenih znanja i veština.
Izveštaji nagoveštavaju da će najtraženiji stručnjaci biti oni koji mogu da oblikuju, prave, primenjuju i upravljaju veštačkom inteligencijom, a „meke veštine“ koje najviše poštujemo, odnosno, ljudske ili međuljudske veštine (lične karakterne osobine) koje se odnose na naše reakcije ka spoljnom svetu kao i naše interakcije sa drugim ljudima, mogu biti zamenjene sposobnošću da kodiramo. Iako mnogi psiholozi i lideri naglašavaju važnost emocionalne inteligencije u modernom rukovodstvu, u kontekstu veštačke inteligencije, očekuje se da će većina radne snage unaprediti svoje veštine kako bi se uskladila sa veštačkom inteligencijom. Svetski ekonomski forum predviđa da će veštačka inteligencija i automatizacija stvoriti 97 miliona novih radnih mesta do 2025. godine, ali i ukinuti 85 miliona radnih mesta.
Ako je tako, moramo da uspostavimo ravnotežu između tehnologije i naše kognitivne snage da bismo ublažili rizik od intelektualne atrofije kako kod naše dece, tako i kod onih koji privređuju. Da bismo postigli spomenutu ravnotežu, trebalo bi da razmotrimo sledeće:
- Lideri treba da angažuju zaposlene u aktivnostima koje zahtevaju kritičko mišljenje, kao što su radionice za rešavanje problema, sastanke na kome će se davati najbolje ideje i predlozi i otvorene diskusije gde se uvažavaju različiti stavovi.
- Lideri treba da podstiču na razmišljanje o stalnom napretku i ohrabre mlađu radnu snagu da na izazove gleda kao na prilike za razvoj i unapređenje znanja, a ne na priliku za prepisivanje nizova kodova.
- Treba primenjivati saradnju između ljudi i veštačke inteligencije da bi se iskoristila snaga ljudi i sistema veštačke inteligencije. Lideri bi morali da razmotre značaj ljudskih karakteristika koje nisu svojstvene veštačkoj inteligenciji, kao što su rasuđivanje, intuicija i kreativnost u procesima donošenja odluka, i da ih uključe u preglede učinka na kraju godine.
- Uvek treba da postavimo kritično pitanje „ZAŠTO“ kada procenjujemo rešenje ili pristup problemu, kako bismo bili sigurni da je temeljno promišljen.
Iako ne postoji savršeno rešenje, sasvim je jasno da smo odustali od toga da čak i najosnovnije matematičke operacije obavljamo napamet ili da pamtimo brojeve telefona prijatelja, jer sve to, i mnogo više, može tehnologija da uradi umesto nas. Iako ne možemo da zaustavimo ili usporimo rasprostranjenost i sve veću dostupnost veštačke inteligencije, moramo da je iskoristimo da bismo unapredili, a ne usporili, sopstveni intelektualni razvoj.
Ozbiljnije nego ikada, moramo da radimo na razvoju ljudskog mozga (svako za sebe) da bismo se razlikovali od veštačke inteligencije.