Poverenje investitora u veštačku inteligenciju se urušava. Kao što vam je poznato, takvu krizu su predviđali skoro svi koji se bave visokom tehnologijom.
Onima koji žive i rade u samom centru zbivanja, mnogo je lakše da predvide šta će se dogoditi. To je slučaj i sa ulaganjima u veštačku inteligenciju. Na svakoj od glavnih saobraćajnica koje se protežu duž Silicijumske doline primetićete da se na skoro svakom bilbordu napadno reklamira svaki proizvod „kojeg pokreće veštačka inteligencija“.
Pre pet godina, na istim tim ulicama mogli ste da vidite slične reklame koje su tada promovisale blockchain tehnologiju. Pre deset godina spominjali su se veliki podaci, a pre dvadeset pet godina, posle svake reči sledilo je „.com“. Svaka inovacija je, uprkos onome što je obećavala, imala neku svrhu.
Nije pitanje da li je mašinerija iz Silicijumske doline pogrešila u bilo kojoj od tih tehnologija. Greška svakako nije napravljena u dotcom slučaju. U tom trenutku, dakle devedesetih godina prošlog veka, ceo internet nam je pao u krilo. Ne možete kriviti nikoga zbog toga što je sanjao o stvaranju svega onoga što sada uzimamo zdravo za gotovo. Najveći problem je nestrpljenje. Naime, svi investitori, pokretači startup kompanija i uspaničeni izvršni direktori bezglavo pojure kada se pojavi nova tehnologija koja obećava i očekuju trenutne rezultate.
U jednom trenutku postanu svesni realnosti, što se investitorima u veštačku inteligenciju očigledno dogodilo ovog leta. Usred opšteg pada berze u ponedeljak, izazvanog najgorim jednodnevnim krahom koji je japanska berza doživela posle nekoliko decenija, akcije veštačke inteligencije, kao što je Nvidia, koja je odložila razvoj čipova veštačke inteligencija sledeće generacije i navodno je svakodnevno skupljala neverovatan broj video-snimaka za neobjavljeni veštački inteligentan proizvod uprkos internim zabrinutostima, trenutno doživljavaju najteže trenutke. Deonice kompanije Nvidia izgubile su bilion dolara, što je 30 procenata ukupne maksimalne vrednosti u 2024 godini.
Ako se osvrnemo na slične slučajeve u prošlosti, jasno nam je da povratka sa takve prekretnice nema. Sledeća faza će biti zaista bolna za mnoge ljude, ali korisnija za dugoročni tehnološki napredak nego što bi već poznati slučaj finansijskog balona mogao da bude.
Kako je pukao finansijski balon veštačke inteligencije
Zbog čega se promenio stav prema veštačkoj inteligenciji?
Postoji više razloga. Recimo, objavljena je studija koja otkriva da potrošači toliko zaziru od termina veštačka inteligencija, da je manja verovatnoća da će kupiti proizvod koji je koristi.
Možda se sve to desilo zbog Sema Altmana i njegove čudne neiznuđene greške sa Skarlet Džohanson, ili Ilona Maska koji je pokušavao da proda pogrešnog veštački inteligentnog chatbota dok je objavljivao lažne video-zapise koje je napravila veštačka inteligencija.
Možda se sve to desilo zbog toga što je jedan od najvećih i najstarijih hedž fondova na svetu klijentima govorio da proizvodi veštačke inteligencije „nikada neće biti isplativi, nikada neće raditi kako treba, da će oduzimati suviše energije ili će se pokazati kao nepouzdani“.
Ili se sve to desilo zbog izveštaja firme Goldman Sachs o generativnoj veštačkoj inteligenciji pod naslovom Too Much Spend, Too Little Benefit? (Suviše troška, premalo koristi?). Ne bismo da spominjemo naslov jednog od akademskih radova u 2024. godini, koji istražuje sve češći fenomen halucinacija veštačke inteligencije, ChatGPT is b…s….. Koji god da je razlog, panika se oseća na sve strane. Deonice tehnoloških kompanija su na udaru bez obzira na to da li planiraju da povećaju potrošnju. Mark Zakerberg je prošle nedelje agresivno najavio da ulaže pet milijardi dolara u veštačku inteligenciju, a zatim su akcije kompanije Meta pale za čak 15 procenata sledećeg dana. S druge strane, kompanija Intel je najavila da smanjuje ulaganja za 10 milijardi dolara, što je dovelo do smanjena vrednosti akcija za 25 procenata. Generativna veštačka inteligencija neće nestati, kažu skeptici, ali bi investitori mogli da prestanu da izdvajaju novac prethodnim tempom, jer bi oduševljenje moglo da splasne, a mnogi ljudi bi mogli da izgube sve što imaju.
Mnogi su predviđali da će se krah dogoditi 2025. godine, ali izgleda da je nastupio pre roka.
Startup kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, umesto da same ostvaruju prihod, odjednom žele da ih proguta jedna od velikih riba. Kompanija pod nazivom Character.AI koja proizvodi chatbotove, a koju je osnovalo nekoliko entuzijasta koji su napustili Google jer ih je nervirala birokratija, upravo je toj istoj kompaniji dala licencu za svoj proizvod, koja će osnivače i glavne istraživače vratiti u svoju birokratiju. Poslednjih nedelja, kompanija Amazon je pokrenula isti postupak zapošljavanja sa startup kompanijom Adept, a u slučaju Microsoft-a spominjemo kompaniju Inflection.
Da li je svima jasno da smo došli do prekretnice?
Rešava se najveća halucinacija veštačke inteligencije
Jasno je da generativna veštačka inteligencija obećava. Jednostavno, veliki deo tog obećanja, kao što smo ranije rekli, odnosi se na male i dosadne poslovne zadatke. Uštedi nam malo vremena na pisanju koda ili pisanju prvog nacrta dokumenta.
Vizija ogromnog, eksponencijalnog razvoja tehnologije veštačke inteligencije, do tačke u kojoj ona predstavlja neposrednu pretnju čovečanstvu, ne bi trebalo da nas muči. Kompanija OpenAI Sema Altmana je poslednje dve godine najavljivala tu pretnju. Zbog toga Altman mnoge podseća na onog dečaka koji je stalno vikao, „Vuk, vuk!“. Velikim jezičkim modelima, kao što je ChatGPT, ponestalo je podataka za obuku, i što se više obučavaju na „internetu“, to više internet sadrži korpus radova koje je napisala veštačka inteligencija, što je značajno degradira.
Naše uzbuđenje oko umetnosti veštačke inteligencije je takođe puklo kao balon. Svi imaju pristup alatima, uključujući članove naše porodice na mreži Facebook i zbog toga nijedna umetnost veštačke inteligencije više nije posebna. Zaista, oprezniji smo nego ikad u pogledu sumnjive krađe i odliva energije koji su uključeni u pravljenje takvih stvari. Video kojeg je generisala veštačka inteligencija je još gori po tom pitanju.
U Silicijumskoj dolini, to znači da kompanije i proizvodi veštačke inteligencije moraju da poseduju nešto posebno da bi preživeli nadolazeće ispravke. Setite se startup kompanija koje su opstale posle kolapsa dotcom fenomena, 2000. godine i odmah će vam na pamet pasti neka poznata imena, kao što su Google i Netflix.
Stići ćemo u budućnost veštačke inteligencije o kojoj današnje startup kompanije mogu samo da sanjaju samo ako se njen razvoj odvija polako, tokom mnogo godina i bez tolikog ulaganja rizičnog kapitala koji je i doveo do pucanja balona.