Stiv Džobs (Steve Jobs) u stvari nije bio IT stručnjak, on nije potekao iz sveta programiranja niti računarskih nauka, a ipak možemo mnogo da naučimo od ovog velikog novatora. On je redefinisao doživljaj IT korisnika izradom proizvoda i usluga koje vole milioni ljudi širom sveta. On nije preoblikovao samo IT industriju već i druge indistrije: iPod je promenio muzičku industriju; iPhone industriju mobilnih telefona; filmovi njegovih Pixar Animation Studija su izmenili filmsku industriju; a prvobitni Mac, operativni sistem Mac OS X, a takođe i iPad su izmenili računarsku industriju. On je takođe počeo da transformiše i izdavačku industriju, jer je uveo iBook, a usluge pretplate na medije i industriju softvera je transformisao kad je uveo App Store. Njegova zaostavština će se osećati još godinama.
Istinski vizionar
Jobs je ubedio milione ljudi da isprobaju tehnologiju na koju nikad ranije nisu ni pomišljali. Išao je protiv redovne struje razmišljanja i pratio svoju intuiciju i instinkt. Ne samo da je video šta bi buduća tehnologija mogla—i šta bi trebalo—da bude, on je takođe uspevao da te vizije ostvari. Kao što je napisao Džordž van Hegarden (Georges van Hoegaerden): “On je ponovo otkrio funkciju tehnoloških inovacija sa strašću i autentičnom željom da ih vrati u svakodnevni život svuda. On je to učinio sa žarom potrebnim da zadrži red i usredsređenost mnoštva svojih mladih i samouverenih tehnologa, da bi postigli smislene inovacije koje će unaprediti sve naše živote.” Bio je “dovoljno hrabar da razmišlja drugačije, dovoljno smeo da veruje kako može da promeni svet i dovoljno talentovan da to i uradi,” rekao je predsednik SAD Barak Obama u njegovom priznanju. Džobs je bio tehnolog, vizionar i inovator i transformisao je potrošačku kulturu.
Idite njegovim putem
Džobs je pretvorio Apple, koji je 1997. bio na ivici bankrotstva, u najvredniju tehnološku kompaniju na svetu. Izazvao je “kreativno uništenje” starih normi i modela poslovanja preko svog objedinjenog razumevanja tehnologije i društva, poslovanja i ekonomije, kao i tržišta i korporativne moći. Napravio je nov ekosistem koji integriše uređaje koje ova kompanija prodaje sa aplikacijama i uslugama, pa primorava druge kompanie da slede taj primer. Da li je moguće imitirati Džobsov uspeh? Koje vrste vrednosti i prakse bi IT profesionalci i rukovodioci morali da spoje?
Integracija tehnologija i društvenih nauka
Kako je govorio Džobs, “Tehnologija sama za sebe nije dovoljna. Rezultate koji će vas radovati može da postigne tehnologija povezana sa društvenim i humanističkim naukama, koje zajedno daju rezultate koji će moći da nas oduševe”. Džobs je u svojim proizvodima obezbedio neodoljiv korisnički doživljaj na način koji nije prethodno postojao, niti se čak ni predviđao. On nije prihvatao mišljenje da je softver i hardver najbolje dizajnirati i graditi odvojeno. Dok se većina njegovih konkurenata specijalizovala bilo za hardver ili za softver, on je težio izuzetnosti u obema. Gradio je sisteme koji obuhvataju i hardver i softver, usko usklađujući operativno okruženje uređaja sa samim uređajem i tako optimizovao performanse sistema, na korist i olakšanje kupaca. Izgradnja mobilnog telefona sa operativnim sistemom Apple OS i stvaranje pristupa (App Store) gde korisnici dobijaju široku lepezu aplikacija i igara koje rade na tome, predstavlja vertikalnu integraciju. Džobs je usmerio Apple da gradi tehnološke sisteme, a ne prosto proizvode.
Predviđanje potreba
Džobs je imao izvanrednu sposobnost da predvidi i definiše trendove u kompjuterima i potrošačkoj elektronici, i vodio je tržište ka proizvodima koje moramo imati. Njegovo nezadovoljstvo statusom kvo stvaralo je želju da postigne nešto bolje. On je mogao da predvidi ono što ćemo želeti i pre nego što smo znali da to hoćemo, stvarajući tržište za robu tamo gde ranije nije postojalo. “Zaista je teško projektovati proizvode prema fokusiranim grupama. Često ljudi ne znaju šta im treba dok im to ne pokažete”, rekao je Džobs, objašnjavajući zbog čega ne treba previše—ili isključivo—da se oslanjamo na fokusirane grupe. Ponekad najinventivniji proizvod može da protivreči onome što krajnji korisnici zamišljaju. Automobilski magnat Henri Ford je jednom rekao: “Da sam pitao ljude šta bi hteli, oni bi rekli da žele brže konje”.
Uzmite vremena da mislite drugačije
Džobs je bio u stanju da misli drugačije, i podsticao je druge da misle drugačije kad rešavaju probleme i osmišljavaju nove proizvode: “Kada tek počinjete sa rešavanjem nekog problema, prvo rešenje koje smislite je veoma složeno i većina ljudi stane na tome. Ali ako nastavite da živite sa problemom i oljuštite više slojeva tog luka, možete često da dođete do nekih veoma elegantnih i jednostavnih rešenja. Većina ljudi jednostavno ne uzme vreme i energiju potrebnu da stigne do toga.”
Pravite ispravan izbor
Džobs je posedovao značajnu veštinu biranja pravih projekata u pravo vreme—veštinu koja mnogim rukovodiocima i profesionalcima nedostaje. Jednom je rekao, “Ponosim se onime što ne radimo koliko i onime što radimo.” Njegove ključne odluke neopozivo su promenile peizaž računarstva i komunikacija. Mnogi od proizvoda nastalih pod njegovim vođstvom postali su modeli koji će se kopirati, stvarajući potražnju za visokokvalitetnim proizvodima orjentisanim na korisnika.
Obožavajte dobar dizajn
Džobsovo nasleđe u razvijanju proizvoda je jasno utvrđeno i slavljeno. Dobar dizajn je inovativan, naglašava korisnost i estetski je privlačan. Dobar dizajn takođe postiže da proizvod bude jasan sam po sebi – proizvod jasno izražava svoju funkciju tako što se fokusira na intuiciju korisnika. Proces projektovanja treba da poštuje korisnike i usmerava se na njihove izražene i uočene potrebe.
Većina Apple proizvoda je merilo dobrog dizajna. Oni korisnicima pružaju vrednost, lako se koriste i vezuju korisnika kao nikad ranije. Zbog toga, kada kažemo smartfon, mi mislimo na iPhone; kada kažemo tablet, mislimo na iPad; kada govorimo o lakoći upotrebe, mislimo na Mac OS X; a kada govorimo o digitalnoj muzici, mi mislimo na iPod i iTunes.
Biti prvi koji pokreće novi proizvod je manje važno nego biti prvi koji pokrene proizvod koji obuhvata i dobar dizajn i vrednost za svoje korisnike. Na primer, iPod nije bio prvi MP3 plejer – došao je četiri godine kasnije – ali je ubrzo nadmašio sve ostale MP3 plejere na tržištu. Uz iPod i iTunes Store ljudima je bilo lako da otkriju i kupe muziku i organizuju je u lične plejliste.
Džobs je efikasno iskoristio razne tehnološke i poslovne mogućnosti za stvaranje takvih novih proizvoda i usluga, pa zato (zajedno sa kolegama) drži više od 300 patenata.
Doterujte detalje
Dobar dizajn je takođe i temeljit do poslednjeg detalja. Da bi sve bilo kako treba, Džobs je, kao nijedan drugi direktor, obraćao pažnju na svaki detalj. Ova pažnja posvećena detaljima čini veliku razliku u njegovom radu, što se vidi iz njegovih proizvoda.
Ne prekidajte sa inovacijama
Korisnici žele da budu oduševljeni novim ponudama koje dodatno poboljšavaju njihov doživljaj proizvoda. Džobs je to sasvim shvatao. Uprkos tome što pronalazi široko popularne proizvode, koji bi i inače mogli da održe vodeću ulogu na tržištu, Apple konstantno razvija novije verzije i stalno unapređuje korisničko iskustvo. IT profesionalci i poslovni rukovodioci bi morali na sličan način stalno da razmišljaju o potencijalnim poboljšanjima.
Džobs nije bio toliko pronalazač koliko vizionar i inovator, koji je bio u stanju da razume tuđe pronalaske i da ostvari njihove potencijale. Mogao je da kombinuje pronalaske tako da razvije bolje proizvode. Džobs je jednom otkrio svoju strategiju kao „pokušaj da se izložite najboljim stvarima koje su ljudi ikada uradili i zatim te stvari unesete u ono što vi radite“. Pored toga, jedna od njegovih mantri je bila „fokus i jednostavnost.“
Objasnio je “Jednostavno može da bude teže od složenog: Morate mnogo da se potrudite da bi vam razmišljanje bilo čisto i jednostavno. Ali na kraju se isplati, zato što kad to postignete možete da pomerate planine”. Ako možemo da učimo od Džobsa i primenimo te lekcije u vlastitom radu, možda ćemo i mi jednog dana moći da pomeramo planine.
San Murugesan je glavni urednik IT Professional; Direktor firme BRITE Professional Services, u Sidneju; i vanredni profesor na Univerzitetu Western Sydney, u Australiji. On je korporativni instruktor, konsultant i pisac. Bio je viši naučni saradnik američkog Nacionalnog istraživačkog saveta, u centru NASA Ames Research, Kalifornija, SAD.