Autonomni automobili više nisu ograničeni samo na polja za testiranje ili mirne prigradske ulice već su počeli da se upoznaju sa pravim saobraćajem u velikim američkim gradovima kao što su Njujork, San Francisko i Pitsburg. Usavršavaju svoje veštine među vozačima u Evropi, Južnoj Koreji, Singapuru i Japanu. Spremaju se za dan kad će pročistiti haotične ulice svojom robotičkom savršenošću. Međutim, vožnja u Bostonu postavlja različite izazove: kreativna skretanja levo ili naizgled proizvoljna prava prvenstva prolaza. Ipak, Boston je potpuno bezopasan ako ga uporedimo sa saobraćajem koji se odvija u državama sveta u razvoju gde nervozni vozači ne poštuju saobraćajne trake, semafore, znake upozorenja ili ograničenje brzine.
Na širokim putevima bez jasno određenih traka i ogromnim anarhičnim raskrsnicama širom sveta, ljudska interakcija određuje tok saobraćaja u kome se svaki vozač prilagođava trenutnim postupcima ostalih bez obzira na to šta kaže slovo zakona.
Takvi nezvanični sistemi uglavnom funkcionišu, ali cena je izuzetno visoka. Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije (najsvežiji su iz 2013. godine) od 50 saobraćajno najopasnijih zemalja, 44 se nalaze u Africi i na Bliskom Istoku. U njima je te godine poginulo 250.000 ljudi ili petina od ukupnog broja u celom svetu.
Iako bi ta područja imala najviše koristi od autonomnih vozila, najmanje su šanse da ih uskoro vide na svojim putevima.
„Mnoga podešavanja koja trenutno uvodimo u autonomna vozila verovatno ne bi bila funkcionalna ako bismo razmišljali o zemljama Trećeg sveta“, izjavio je Ram Vasudevan jedan od direktora Fordovog centra ta autonomna vozila na Univerzitetu u Mičigenu.
Vožnja bez pravila
Autonomna vožnja zahteva razumevanje namere i kretanja svakog i svega na putu: vozila, biciklista, pešaka, radnika na putu, dece koja se igraju, životinja… U saobraćajnom okruženju kojim upravlja skup pravila koje ljudi zaista poštuju, zakon ograničava vrste ponašanja koje autonomno vozilo može da očekuje u svetu kojim se kreće.
Sposobnost predviđanja namera drugih učesnika je važna ako pravila ima manje. Međutim, kad postoje neposlušni vozači, vozila se ne mogu osloniti na zajedničke smernice koje upravljaju ponašanjem. Osnovno pravilo o poštovanju saobraćajne trake korisno je samo ako ga se svi pridržavaju. U suprotnom, potpuno je beskorisno, čak i opasno.
Saobraćajno okruženje koje nema čvrstu strukturu, dakle, gde se pravila ne poštuju, može za autonomna vozila biti pravi izazov. Međutim, i u relativno ustrojenim okruženjima, zbunjujuća situacija, recimo spajanje autoputeva može izazvati oklevanje kod autonomnih vozila što opet može dovesti do zastoja ili čak do saobraćajne nesreće. To se može dogoditi jer vozilo pokušavajući da ne napravi grešku neće da se uključi ispred vozača koje se kreće brže i treba mu više vremena da shvati situaciju i namere drugih vozača. Ako ga smestite u okruženje gde se pravila ne poštuju, njegovo vreme reagovanja mora biti mnogo brže da bi mogao da preživi.
Uz to, autonomnim automobilima je potrebna detaljna mapa gradskih ulica koja ne postoji u većini gradova u svetu. Takve detaljne mape moraju obuhvatiti sve od visine ivičnjaka, lokacija privremenih radova i obilaznica do položaja saobraćajnih znakova i semafora u trodimenzionalnom prostoru. U gradovima u kojima postoje autonomni automobili, takve mape su već napravljene i svakodnevno se ažuriraju i to podacima koje skupljaju vozila dok se kreću po gradu.
Gradovi u zemljama Trećeg sveta imaju samo dvodimenzionalne Google i Apple mape koje su prilično neprecizne. Nije ni čudo pošto ni okruženja nemaju čvrstu strukturu koja se stalno menja.
Ipak, malobrojne bogate države Bliskog Istoka krenule su u osvajanje autonomnih vozila. Nekoliko kompanija u Izraelu testira vozila na nedavno otvorenoj stazi. Prošle godine u Dubaiju počeo je da se vozi autonomni šatl sa 10 sedišta po poslovnoj oblasti na obali. Izgleda, međutim, da su Kina i Indija jedine dve zemlje koje imaju i saobraćajni haos i lokalne kompanije koje razvijaju autonomna vozila. Indijski proizvođač Tata napravio je stazu za testiranje izvan Bangalora na kojoj je pokušao da simulira pravo stanje na ulicama zajedno sa neustrašivim pešacima i zalutalom stokom. Ipak, predstoji i dug put. Travis Kalanik (Uber) predvideo je da će Indija biti poslednja zemlja na svetu koja će uvesti autonomna vozila.
Kineska kompanija Baidu udružila se sa 50 međunarodnih kompanija da bi razvila softver za autonomno vozilo. Robin Li generalni direktor kompanije je napravio probnu vožnju u autonomnom automobilu po ulicama Pekinga. Osim nekoliko kritičnih manevara, sve je prošlo u najboljem redu. Iako su vozila zabranjena na ulicama, Li je obećao da će se voziti po Pekingu već sledeće godine. U Kini postoji još jedan problem; saobraćajni zakoni se razlikuju od jedne do druge oblasti.
Svi prate vođu
Kompanije koje se bave autonomnim vozilima testiraju ih tako što ih ubacuju u neočekivane situacije na kontrolisanim stazama. Ipak, ako su trenirani za jedan skup nepravilnosti, nisu za neki drugi. Da li to znači da treba praviti različite softvere za različite države u kojima postoje različiti stilovi nepravilnosti? To, svakako, ne bi moglo da bude pravo rešenje.
Automobili bi trebalo da reaguju na svaku situaciju bilo gde u svetu. Portparol kompanije Uber koja testira vozila u Americi i Kanadi kaže da su vozila prešla milione kilometara u različitim gradovima, uslovima, periodima dana da bi se usavršila prilagodljivost softvera. Dakle, stil vožnje može da se menja u zavisnosti od tržišta i njihovih zahteva i očekivanja, ali autonomna vozila će uvek poštovati saobraćajne propise. Problem je u tome što u nekim slučajevima strogo poštovanje zakona može biti opasnije od vozača koji ih krše jer ako vozilo ne može tome da se prilagodi može izazvati opasni lančani sudar.
U pozadini događanja
Stručnjaci tvrde da će autonomna vozila u jednom trenutku stići i do zemalja u razvoju. Navode primere mobilnih telefona koji su se prvo pojavili na „bogatom zapadu“ da bi konačno došla i do afričkog kontinenta. Sve je to normalno jer je i razvoj tehnologije sporiji u zemljama u razvoju.
Međutim, odlažući rešavanje regionalnih pitanja, stručnjaci isključuju prilično veliko tržište kome je nova tehnologija najpotrebnija.