Kao što su računari uticali na gotovo svaki aspekt modernog života, od medicine do sporta i obrazovanja, oni su takođe imali veliki uticaj na avijaciju. Računari se sada koriste u svim delovima avijacije. Koriste se za dizajniranje aviona, kontrolisanje tokom leta i da obezbede siguran dolazak do destinacije na vreme. Odlučivanje kada su računari zvanično počeli da se koriste u avijaciji zavisi od same definicije računara. Nešto više od decenije nakon prvog leta braće Rajt, brilijantni američki inženjer Elmer Speri je usvojio žiroskop, kako bi električno i pneumatski kontrolisao komande za letenje. Ovaj uređaj, kasnije nazvan autopilot, je mogao da drži vazdušni nivo aviona, čak i kada bi pilot digao ruke sa komandi. Tokom sledećih par decenija, Speri i drugi su nastavili da usavršavaju ovu tehniku. Ovaj uređaj se smatra za računar, iako veoma primitivan za standarde od samo decenije kasnije.
Primena računara u vazdušnom saobraćaju je veoma široka i neke od stvari gde je izričito popularna su:
- Kontrola letenja
- Navigacija putem GPS-a i elektronskih karti
- Održavanje stabilnosti aviona
- Digitalne komandne table
- Online prodaja karata
- Autonomne letove
- Bespilotne letelice
- Računari za posadu i putnike u avionima, idr.
Kontrola letenja
Kontrola letenja je servis koji se pruža sa zemlji i koji usmerava avione na zemlji i kroz kontrolisani vazdušni prostor. Osnovna namena je sprečavanje sudara i poboljšanje organizacije. Ovaj server ne bi bio moguć bez upotrebe računara. Mnoge tehnologije se koriste za kontrolu letenja. Glavna je radar koji služi da obavesti kontrolora o poziciji aviona u vazdušnom prostoru.
Fly-by-wire
Fly-by-wire (let žicom) je sistem koji menja tradicionalne ručne komande na avionu sa elektronskim interfejsom. Potezi letačkih kontrola su konvertovani u elektronske signale koji se šalju žicama (odatle i naziv let žicom), i računari zaduženi za kontrolu letenja odlučuju kako da pomere fizičke delove aviona u cilju postizanja zadate komande. Ovaj sistem takođe omogućava automatske signale koje šalje računar aviona bez aktivnosti pilota kako bi pomogao u stabilizaciji aviona ili sprečio opasan događaj.
GPS navigacija
GPS je skraćenica od Global Positioning Sistem i predstavlja sistem za pozicioniranje uređaja. Avio kompanije širom sveta koriste GPS kako bi povećale sigurnost i efikasnost letova. Ovaj sistem nudi preciznu, kontinualnu i globalnu satelitsku navigaciju. Funkcioniše pomoću satelita koji se nalaze u svemiru. GPS prijemnik prima signale koje sateliti šalju i na osnovu potrebnog vremena računa njihovu udaljenost. Kada dobije informacije od 3 ili više satelita, uređaj može da pokaže poziciju od trodimenzionalnom prostoru. GPS takođe omogućava praćenje aviona tokom celog leta, a najnoviji sistemi su dovoljno precizni i da pomažu pri sletanju aviona.
Autopilot
Na osnovu prvog žiroskopa koji je Elmer Speri koristio za stabilizaciju aviona nastao je autopilot. Autopilot je računar koji održava avion u vazduhu bez potrebe da pilot drži komande. Ovaj sistem to radi uz pomoć senzora, kalkulacija i elektromotora koji pomeraju delove aviona. Novije verzije autopilota imaju značajno veći opseg funkcionalnosti i omogućavaju pilotima komercijalnih kompanija da drže komande samo prilikom poletanja i sletanja, a ostatak leta će on održavati putanju i visinu.
Bespilotne letelice
Bespilotne letelice predstavljaju vazduhoplove koji nemaju posadu. Ovim letelicama ili upravlja pilot sa daljinskim pristupom ili sadrže u sebi neki sistem za autonomno letenje na osnovu ranije zadatih ciljeva. One se najviše koriste u vojsci, jer eliminišu rizik za ljudske živote.
Autor: Stefan Salatić