Студент Рачунарског факултета Марко Коцић је у петак, 17. јула 2026. године одбранио дипломски рад на тему Имплементација система за препознавање музике заснованог на аудио fingerprinting-у пред комисијом коју су чинили ментор др Душан Вујошевић и члан др Јелена Васиљевић.
У уводу свог рада Марко је истакао:
Препознавање музике је задатак аутоматске идентификације снимка на основу кратког аудио исечка. Исечак је по правилу снимљен микрофоном у реалним условима, па је изобличен шумом околине, реверберацијом и губицима услед компресије, а његов почетак се не поклапа са почетком песме. Човек овакав задатак решава без напора; за рачунар је то проблем претраге који мора да издржи наведена изобличења, а да притом остане довољно брз за базе од више милиона снимака.
Преовлађујући приступ почива на звучном отиску (енгл. audio fingerprint), компактном потпису изведеном из самог сигнала. Отисак мора да преживи изобличења, али и да се разликује од отисака свих осталих песама; систем из снимка издваја велики број отисака и идентификацију своди на претрагу по индексу. Темеље области поставила су два рада. Haitsma и Kalker [1] граде робустан отисак над енергетским разликама суседних фреквенцијских опсега, а Wang [2] у систему Shazam предлаже отисак над паровима истакнутих спектралних врхова, погодан и за робусност и за ефикасну претрагу. Овај рад следи другу идеју.
…
Рад тиме потврђује своју почетну премису: функционалан и мерљиво робустан систем овог типа могуће је, бар на испитиваној скали, изградити на општем софтверу и документовати тако да се сваки корак разуме и може поновити. Границе приступа, пре свега везаност за тачно одређени снимак, осетљивост на брзину репродукције и условност изабраног прага, измерене су и отворено размотрене у поглављу 6, а најизгледнији наставак, континуирано препознавање уживо, скициран је у поглављу 7. – закључио је Марко.