Sledećih 50 godina može da donese prodornu povezanost, interfejs mozga i računara i zabranjena područja na Internetu. Kako internet navršava 50 godina, tehnologija samo povećava brzinu i nastavlja sa menjanjem mnogih aspekata našeg života, od načina poslovanja, načina na koji pronalazimo zabavu i poslove, do načina na koji se kandidujemo za političke funkcije. Internet je rođen kada je uspostavljena prva Arpanetova veza između Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu i Instituta za istraživanje Stanford, u 22:30, 29. oktobra 1969. Profesor s UCLA Leonard Kleinrock i njegov student Charley Kline poslali su prvu poruku Billu Duvalu, programeru na Univerzitetu Stanford. Ta prva komunikacija bila je varnica koja je pokrenula rast interneta i svega što je on doneo sa sobom – e-poštu, deljenje slika na Facebooku, kupovinu knjiga i tostera na Amazonu, gledanje filmova na Netflixu, video snimke mačaka, prenošenje zlonamernih mišljenja i botovi za uticanje na izbore.
Iskra je zapaljena 1969. godine, ali internet je zaista počeo da transformiše naše živote krajem 90-ih i početkom 2000-ih. „O, internet puni 50 godina, ali prva internetska veza između Stanforda i UCLA je bila između dva momka. Nije uključivala celu planetu “, kaže Genevieve Bell, stariji saradnik kompanije Intel Corp. i direktor agencije Autonomy i Instituta za osiguranje na Australijskom nacionalnom univerzitetu. „To je zaista počelo da nam menja život i uzdrmalo je našu svest u trenutku kada je Google postao glagol. Sve je eksplodiralo na raskrsnici Google-a, pametnih telefona, aplikacija, Amazona, Facebooka i eBay-a.“
Teško je kvantifikovati koliko je internet promenio svet. Ako je nekome potrebno usmeravanje, većina više ne ide do automobila da izvadi kartu. Ako je sredina noći, ne moraju da čekaju dok se njihova banka ne otvori u 9:00 da bi saznali koliko novca ima na njihovom tekućem računu. Šta je predsednik rekao na mitingu sinoć? Idete na internet i pročitate njegove komentare. Poreske prijave podnosimo онлајн. Hranu naručujemo putem interneta.
„Internet je promenio naš pojam o vremenu i prostoru i udaljenosti“, kaže Bell. „Internet može odmah da nam kaže ko je bio predsednik 1969. i koliko je sati otvoren novi restoran u gradu. Možemo da gledamo rover koji se šeta po Marsu. Možemo iz Australije da pratimo svoje prijatelje u Americi.“
Internet je takođe stvorio nove zajednice, okupljajući ljude iz celog sveta, jer dele zajedničku ljubav prema istom bendu, Pez figuricama ili TV kuvaru. Naravno, postojanje interneta takođe znači da anonimni internetski trolovi mogu da preplave društvene medije komentarima punim mržnje, a prekomorski botovi mogu da objavljuju negativne i neistinite tvitove o političarima i slavnim ličnostima, kako bi podstakli gnev, neslaganje, pa čak i nasilje.
I dok kompanije svih veličina koriste internet za jednostavnije operacije upravljanja lancem snabdevanja i bliže povezivanje kupaca sa njihovim brendovima, one takođe moraju da se bave hakerima koji kradu finansijske podatke kupaca ili konkurentskim korporacijama i nacionalnim državama koje podmeću negativne komentare na mreži ili koriste Internet za špijuniranje njihovih planova proizvodnje ili finansija.
Privatnost, ili sve veći gubitak privatnosti, takođe predstavlja problem zahvaljujući internetu – ili tačnije, zahvaljujući načinu na koji koristimo internet.
„Kako godine prolaze, internet postaje sve pametniji“, kaže David Reinsel, stariji potpredsednik IDC-a, firme tehnoloških analitičara. „Ne možete više prosto ne idete negde. On vas gleda kako odlazite negde i saznaje mnogo toga o vama po tome šta kupujete, šta tražite i šta ‘lajkujete’. Što god da radite na mreži, vi ostavljate za sobom trag informacija. Vaše digitalno ja sada je više od vašeg fizičkog ja. Internet gura ka vama informacije na osnovu onoga što zna o vama.“
Kompanije koriste sve te lične podatke kako bi strateški ciljale pojedine korisnike određenim oglasima i marketingom.
„Ranije bi kompanija napravila proizvod za muškarce ili za određenu generaciju,“ kaže Reinsel. „Sada, putem informacija koje dobijaju o nama na mreži, mogu da ih prilagode pojedincu. Zamislite dan kada uđete u restoran i pozdrave vas po imenu i ponude vam meni koji uzima u obzir koju hranu volite i vaše alergije. Još nismo dotle stigli, ali smo krenuli. Minus je, međutim, ako taj restoran obavesti vašu kompaniju za zdravstveno osiguranjei da ste naručili banana split. To mi se ne bi dopalo. “
Kompanije imaju puno mogućnosti da otkupe informacije o tome šta volimo i šta ne volimo, o našim političkim naklonostima, hobijima i našim kupovinama u dva sata ujutro, jer su naši laptopovi, tableti i pametni telefoni postali dodatni prtljag. Retko smo nepovezani. Pomisao na to mnoge ljude plaši i to im smeta. Ankete su pokazale da dok mnogi pregledaju internet vesti, Twitter i Facebook uz jutarnju kafu, drugi čak ne mogu da dočekaju da ustanu i vide šta se dešava u svetu, ili kakvi se komentari objavljuju. Zavisni smo.
Toliko smo povezani da čitave firme – AirBnB, Uber, GrubHub i internetski mega gigant Amazon – postoje u potpunosti na mreži.
Prodiruća internetska povezanost, interfejs između mozga i računara
Dakle, ako je internet ovako drastično promenio naše živote u poslednjih 50 godina ili čak poslednjih 15 godina, šta bi moglo doneti narednih 15 ili 50 godina?
Iako je internet stvorio priliku da ljudi produktivno i uspešno rade i dok su van kancelarije, napredak tehnologija poput virtuelne i proširene stvarnosti samo će dodati snagu telekomunikacionim alatima kao što su Skype, Zoom, trenutno slanje poruka i Slack, kako kaže Marc Weber, osnivač programa istorije interneta u Muzeju istorije računara u Mountain Viewu, Kalifornija.
„Postoje kompanije koje zaista koriste daljinsku tehnologiju da bi promenile način rada“, kaže Weber. „Ali kada dobijemo zadovoljavajuću virtuelnu stvarnost putem Veba i drugih tehnologija za daljinsko omogućavanje, uslediće još veća promena. Ako olakšate teleprisutnost ili druge načine praktičnog povezivanja ljudi, to će promeniti način rada ljudi.“
Mada Google nije uspeo sa početnim izdanjem tehnologije koja se nosi, naočarima Google Glass, koja je bila uglavnom shvaćena kao čudna i jeziva, Weber predviđa da će na tržište doći i veći i bolji nosivi uređaji, a to će pomoći da se promeni način na koji se povezujemo na internet.
„Trenutno pristupamo internetu putem tih sitnih ekrana koje nosimo u džepu“, kaže Veber. „Bilo da je to nešto poput Google Glass-a, unapređenih pametnih satova ili interfejsa između mozga i računara kako bismo mogli da šetamo internetom u mislima, postojaće nova tehnologija koja olakšava pristup internetu. Nismo mogli da predvidimo Airbnb i Yelp dok pametni telefoni nisu postali uobičajeni. Kako možemo da predvidimo šta će se dogoditi kada informacije budemo dobijali preko interfejsa mozak-računar? Sledeći veliki napredak u pristupu internetu ponovo će promeniti medij.“
Kleinrock, koji je danas ugledni profesor računarske nauke na UCLA, ima velike nade za narednih 10 ili 20 godina interneta. Za početak ćemo biti još više povezani nego što smo sada, kaže, i to će omogućiti još jednu uzbudljivu rundu tehnološkog rasta.
Umesto da smo prosto dobro povezani s internetom kod kuće, u kancelariji ili u lokalnom kafeu, imaćemo jaku, brzu vezu kada šetamo psa, putujemo po zemlji ili u sred ničega. Zamislite dan kada se probudite na 5G, imate pristup 5G u automobilu i po svetu. Imali biste neprekidan protok informacija, a postojana autentifikacija otključavala bi sve od vašeg automobila do vaše poslovne zgrade i poštanskog sandučeta. Senzori na ulaznim vratima vaše kuće moći će da provere vaš hod i ritam srca, a zatim se povežu sa čipom u vašem telu i otključaju vrata dok im prilazite.
„Predviđam prodirući globalni nervni sistem na ovoj planeti, tako da gde god da krenete, Internet je raspoloživ i pristupačan“, kaže Kleinrock. „I Internet stvari će eksplodirati. Bićemo u mogućnosti da uzmemo sajber prostor iz vašeg laptopa i mobilnog telefona i ugradimo ga u zidove, u naše automobile i u naša tela pomoću logike, memorije, senzora, kamera, mikrofona i ekrana. Nećete morati da ih vidite ili dodirnete. Imaćemo tu nevidljivu mrežu. Dodajte tome činjenicu da ćemo imati inteligentne softverske agente koji postoje u mreži i upozoravaju vas na stvari, traže stvari koje želite i koriste vaše prioritete. Proći će možda 10 godina dok ne uspostavimo odgovarajuće interfejse, poput čitanja govora iz moždanih talasa, tako da umesto da pomeramo jezik, moći ćemo da komuniciramo sa zidovima ili autom prostim razmišljanjem o njima.“
Tamna strana internetske povezanosti
Međutim, Kleinrock takođe predviđa negativnosti u ovom futurističkom scenariju. Šta ako se taj široki pristup ne bude odnosio na sve ili na sve zemlje?
„Brine me da nas čekaju nevolje“, kaže on. „Bojim se da će nacionalne države postaviti zidove oko svojih nacionalnih mreža i neće komunicirati sa drugima. Kina, Rusija, Turska, čak i EU – šta ako ne možete preći sa jednog od ovih područja interneta u drugo? Ako se razdvojimo na odvojene mreže, mnogo gubimo. Gubimo sposobnost da lutamo unaokolo bez granica, a to je ono po čemu je internet tako moćan. “ Charles Severance, klinički profesor informacija na Univerzitetu u Mičigenu, kaže da se takođe boji da će nestati ono što on naziva današnjim zlatnim vremenom univerzalne internetske povezanosti.
„Mislim da će postojati mračne sile, bile to kompanije ili vlade, koje će kontrolisati naše veze,“ kaže Severance, koji predaje kurs koji se zove Internet istorija, tehnologija i bezbednost. „Šta ako dođe dan kada će se ljudima odobriti samo da se povežu na Facebook? Pokušajte da odete na drugu veb lokaciju i veza neće raditi. Ko poseduje ove podeljene resurse, postaće saobraćajni policajac i nateraće vas da ih podmitite ili platite za resurse.“
„Nalazimo se u zlatnom dobu interneta“, kaže Severance. „Za 50 godina, reći ćemo: „ Kada sam bio dete, mogli ste da se povežete bilo gde. Mogli ste da postavite bilo koji veb sajt.“ I deca će reći: “ Šta? “ Biće toliko tužno da se samo stari ljudi sećaju koliko je internet bio sjajan. Ne raduje me sledećih 50 godina. Sada sam stvarno srećan. “
Izvor: NetworkWorld