Uticaj revolucije informacija na naše društvo i industriju je ogroman. U sve većoj želji da kontrolišemo sopstvenu sudbinu mi ne želimo samo da shvatimo trenutnu tehnologiju nego i da provirimo u prošlost kako bismo prepoznali trendove koji nam mogu omogućiti da predvidimo neke elemente budućnosti. Gledanje u nazad da bi se otkrile paralele i analogije sa modernom tehnologijom može obezbediti osnove za razvoj standarda po kojima možemo proceniti izvodljivost i potencijal tekuće или predložene aktivnosti. Ali mi takođe imamo osećaj odgovornosti za očuvanje dostignuća naših prethodnika kroz uspostavljanje arhiva i muzeja uz očekivanje da će zadovoljstvo otkrivanja prevazići profitabilnost puke istorijske apstrakcije.
Rane godine
U ranim danima kalkulacija je bila potrebna onda kada je trebalo izvestiti o individualnim или grupnim postupcima, pogotovo u vezi sa održanjem inventara (grupe ovaca) или usklađivanjem finansija. Ranije su ljudi računali poređenjem jednog skupa objekata sa drugim (kamenje i ovce). Operacije dodavanja i oduzimanja bile su jednostavno operacije dodavanja или oduzimanja grupa objekata na gomilu kamenja или šljunka koja je služila za računanje. Prve table za računanje zvale su se abaci i nisu samo stvorile ovaj metod računanja nego su i uvele koncept pozicionog označavanja, koji i danas koristimo. Sledeći logični korak bilo je pravljenje prvog „personalnog kalkulatora“ – abakus (engl. abacus) — koji koristi isti koncept, da jedan skup objekta zamenjuje drugi skup, ali i koncept da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata — poziciono označavanje. Ovaj odnos jedan prema jedan nastavio se kroz mnoga stoleća, čak i kada su prvi kalkulatori koristili poziciju rupe na krugu da bi označili broj — kao kod telefona koji ima kružni brojčanik. Iako su ove mašine često imale simbol broja ugraviran pored rupa za biranje, korisnik nije morao da zna vezu između simbola i njihovih numeričkih vrednosti.
Proces računanja postao je proces manipulacije simbolima tek kada je proces računanja i aritmetike postao apstraktniji, pa su različitim grupama dodeljeni simbolički prikazi, a rezultati su se mogli zapisati na „medijumu za skladištenje“, kao što su bili papirus или glina.
Delovi računara (uključujući i softver) prikupljali su se kroz mnoga stoleća, a veliki broj ljudi pridodao je ponešto. Jedan od onih koji godinama nisu bili prepoznati jeste Muhammad ibn Musa Al’Khowarizmi, taškentski sveštenik koji je u dvanaestom veku razvio koncept pisanog procesa koji treba slediti da bi se postigao neki cilj i objavio knjigu koja je tom konceptu dala njegovo moderno ime — algoritam.
Abakus je mehaničko pomagalo koje se koristi za računanje. Na standardnom abakusu može se sabirati, oduzimati, deliti i množiti.
__files/image003.jpg)
Konstrukcija i anatomija
__files/image005.jpg)
Detalj konstrukcije – Dve drvene kuglice u gornjem delu, štapići i gredica.
Abakus je obično sastavljen od različitih vrsta tvrdog drveta i može biti različitih dimenzija. Njegov okvir ima niz vertikalnih štapića po kojima brojne drvene kuglice mogu slobodno da klize. Horizontalna gredica deli okvir na dva dela, gornji i donji.
Osnove
Računanje se obavlja postavljanjem abakusa položeno na sto или u krilo i premeštanjem drvenih kuglica prstima jedne ruke.
Svaka drvena kuglica na gornjem delu ima vrednost 5; svaka kuglica u donjem delu ima vrednost 1.
Smatra se da su kuglice uračunate kad su pomerene prema gredici koja razdvaja dva dela.
Krajnja desna kolona je kolona jedinica; sledeća kolona na levo je kolona desetica, pa zatim kolona stotina itd. Nakon što je u donjem delu uračunato 5 kuglica rezultat se „prenosi“ na gornji deo; nakon što su obe kuglice u gornjem delu uračunate, rezultat (10) prenosi se na sledeću kolonu sleva. Računanja sa pokretnim zarezom vrše se tako što se obeleži mesto između dve kolone kao
decimalni zarez, pa svi redovi zdesna predstavljaju decimale, a svi redovi sleva cele brojeve.
Evolucija suan-pana
Na svakom štapiću klasični kineski abakus (suan-pan) ima dve kuglice u gornjem delu, a pet kuglica u donjem; takav abakus se naziva i abakus 2/5.
Stil 2/5 nije se menjao do 1850. g., kada se pojavio abakus 1/5 (jedna kuglica u gornjem, a pet kuglica u donjem delu). Tridesetih se pojavio abakus 1/4 (soroban), stil koji danas ima prvenstvo, a proizvodi se u Japanu. Modeli 1/5 danas su uopšte retki, a modeli 2/5 retki su izvan Kine (osim u kineskim zajednicama u severnoj Americi i drugde).
Uporedite kineski, japanski i astečki abakus (3 apleta).
Tehnika
Za postizanju veštine na abakusu važan je pravilan rad prstiju. Na kineskom abakusu se za manipulisanje kuglicama koriste palac, kažiprst i srednji prst.
Kuglice u donjem delu pomeraju se nagore palcem, a nadole kažiprstom. U nekim kalkulacijama koristi se srednji prst za pomeranje kuglica u gornjem delu.
__files/image007.jpg)
Tehnika prstiju – Japanski priručnik objavljen 1954. g. pokazuje pravilan rad prstiju za pomeranje kuglica.
U japanskoj verziji koriste se samo kažiprst i palac. Kuglice se pomeraju nagore palcem, a nadole kažiprstom. Međutim, određene kompleksne operacije zahtevaju da kažiprst pomera kuglice nagore; primer je dodavanje 3 na 8 (dodavanje broja tri se naziva Jian Chi Jia Shi što doslovno znači oduzimanje 7 dodavanje 10).
Ova Java verzija abakusa predstavlja ograničenu simulaciju pravog uređaja, jer je tehnika prstiju potpuno zamenjena mišem. Za postizanje efikasnosti i brzine računanja na pravom abakusu neophodna je stalna praksa.
Današnji abakus
__files/image009.jpg)
Abakus i danas koriste vlasnici radnji u Aziji i „kineskim četvrtima“ u severnoj Americi. Njegova upotreba se i dalje uči u azijskim školama, što na zapadu, na žalost, nije slučaj.
Jedna od praktičnih upotreba abakusa jeste da deca nauče jednostavnu matematiku, a posebno množenje; abakus je odlična zamena za učenje tablice množenja na pamet, što deci predstavlja posebno težak zadatak. Abakus je odlična alatka za učenje drugih osnova numeričkih sistema, jer se lako prilagođava bilo kojoj osnovi.
Slepa deca uče da koriste abakus tamo gde bi deca sa normalnim vidom koristila papir i olovku za računanje.