Доцент Рачунарског факултета др Милош Јовановић објавио је преко 70 научних публикација у водећим међународним часописима, међународним и домаћим конференцијама, био је гостујући истраживач од 1998 до 2002. на Универзитету у Торонту, лабораторија за роботику машинског факултета, члан је уређивачког одбора часописа Robotica & Management, International Journal, ISSN 1453-2069, Editura Eftimie Murgu, Reşiţa, Румунија. Поседује 3 међународно призната патента. Осим што предаје на Рачунарском факултету др Милош Јовановић ради у институту Михајло Пупин у центру за роботику. Његов научни интерес базиран је на сервисној и персоналној роботици, биолошки инспирисаним системима, хуманоидној роботици, биомеханици, двоножном ходу, наменским управљачким системима, сензорици и прикупљању података са сензора, систем интеграцији.
Тренутно је ангажован на пројекту Министарства под називом „Истраживање и развој амбијентално интелигентних сервисних робота антропоморфних карактеристика“ ТП-35003 под руководством проф. др Вељка Поткоњака.
Своје резултате, са коауторима Aлександром Родићем и Свемиром Попићем, публиковао је као поглавље, под називом „Реализација и функционалност егзоскелетних система у циљу замене екстремитета или у циљу укупног побољшања перформанси“ у монографији „Реаеализација и функционалност хуманоидних локомоционих система“ под уредништвом проф. Марка Ћећарелија и проф. Ђузепеа Карбонеа. У овом истраживачком раду представљена је архивска грађа, оригинални технички цртежи и концепцијске шеме развоја раних егзоскелетних система са краја 1960-их и раних 1970-их година прошлог века. Овај пионирски развој истраживача Београдске школе роботике, и данас представља почетну референтну и истраживачку основу егзоскелетних система у свету. То значи да су резултати добијени почетком 70-тих година прошлог века од стране српских истраживача, инспирисали најновија дизајнерска и инжењерска решења у свету. У овом раду представљени су рани механички дизајн и управљачки систем роботских механизама за замену недостајућих ексремитета, као и системи за оснаживање физичких перформанси. Размотрени су, такође, неки биомеханички аспекти природног хода код здравих људи у циљу бољег разумевања комплексног феномена људског хода.
Све ово има за циљ реализацију активних вештачких протеза за замену недостајућих екстремитета које у потпуности отклањају осећај хендикепираности код пацијената, као и што бољу реализацију активних егзоскелетних система који оснажују механичке карактеристике корисника у циљу увећања снаге и других физичких могућности корисника.
„Кретање и физичка активност значајно утичу како на квалитет живота, како на сам квалитет живота тако и на животни век јер одржавају многе физиолошке функције људи као што су циркулаторни, респираторни, кардио-васкуларни систем , неуро-мишићни систем, итд. Патолошке промене и повреде скелетног и неуро-мишићног система значајно смањују психофизичке способности човека које такође индиректно утичу на социјално-економски статус особе. Брига о људима са физичким недостацима или физичким ограничењима у смислу губитка или делимичног губитка локомоционих способности су од великог значаја, како за појединце, тако и за заједницу којој појединац припада. Постоји велико интересовање истраживача и индустрије која се бави развојем и продајом медицинске опреме за континуираним унапређивањем знања и технологија у погледу дизајнирања ортопедсикх роботизованих система хендикепираних особа. Нису само наука и инжењерство пресудни фактори у развоју медицинских уређаја. Значајни утицаји на напредак у овој области имају одређени правни и етички аспекти као и прописи који су индиректно укључени у дистрибуцију и ових ортопедсих уређајае због врло строгих етичких и законодавних захтева, пропса, строгих етичких и законодавних захтева и рестриктивних стандарда.
Употреба робота и медицинских помагала у процесу рехабилитације је веома ефикасна за пацијенте у погледу физичког третмана који се састоји од дугорочног понављање покрета што на крају води ка опоравку и поновном успостављању нерва и јачању мишићног система. Роботи помоћу којих се раде физичке вежбе, такође се користе за увећање целокупног индекса физичког стања пацијента (снага,брзина, стабилност итд.)
Коришћењем роботских помагала, попут егзоскелета, медицинска терапија додатно пружа неопходну мотивацију пацијената нудећи му способност извођења реалнијих покрета што позитивно утиче на ментално стање човека“.