Istorija računara (11.)

1967

Sedam godina nakon što je Fairchild Corp. iznela na tržište prvo komercijalno integrisano kolo, tokom 1967. godine pojavila se treća generacija računara koja je koristila tu tehnologiju.

John Hamblen, sa fakulteta na University of Missouri, Rolla, sproveo je prvu godišnju anketu o korišćenju računara u višem obrazovanju, koja je postavila smernice administraciji univerziteta koje računarske resurse i aktivnosti da prati. NSF „Pierce report“, koji je sledio Rosserov izveštaj, detaljnije je preispitao nastavni program predmeta računarskih nauka po Americi i obezbedio podsticaj razvoja nastavnog programa za tu oblast.

1968

Harlan Herrick je 1955. godine, tokom razvoja programskog jezika FORTRAN, uveo ekvivalent instrukciji „skoka” u obliku GO TO naredbe. Edsger Dijkstra je 1968. godine postavio kamen temeljac strukturiranog programiranja, ne pisanjem rada na zadatu temu, već upućivanjem pisma uredniku pod nazivom „GO TO Statement Considered Harmfull!” (Comm. ACM, Avgust 1968.). Pokret za razvoj pouzdanog softvera je napredovao.

Vizionarski, Arthur C. Clark je uveo HAL, računar budućnosti u filmu 2001: A Space Odyssey, zasnovan na principima veštačke inteligencije koje su predložili J. Good (člana Bletchley Parka) i Marvin Minsky. Navodno je HAL bio monosilabička šifra IBM-a.

1969

Počinje rad na ARPAnetu. Koncept umrežavanja je 1969; mada su još Rimljani imali mreže puteva koje su olakšavale ne samo rapidno kretanje trupa već rapidnu međusobnu razmenu informacija glasnika. Tokom Napoleonovih i građanskih ratova postojale su različite šeme koje su razvijene za distribuciju poruka preko mreže komunacionih linija primarno po vizuelnim linijama između značajnih lokacija.

Razočaran radom na Multicsu i stalnim problemima sa GE 600 serijama mašina, Bell Telephone Laboratories se povukao iz Project MAC. Messrs. Ritchie i Thompson su započeli rad na sopstvenom operativnom sistemimu koji su umesto da bude namenjen većem broju korisnika, koncentrisali na jednog korisnika i stoga mu promenili ime iz Multics u UNIX. Ritchie i Thompson su 1994. godine dobili IEEE Computer Pioneer Award.

1971

Svet personalnog računarstva vuče korene iz 1971. godine preko dva važna proizvoda – prvi komercijalno dostupni mikroproceksor i prvi flopi disk. tek osnovana firma, Intel Corporation, proizvela je mikroprocesor Intel 4004 za kompaniju Busicom, što je bio začetak familije „procesora na čipu”. Ted Hoff je proizveo mikroprocesor Inte14004 na zahtev japanske kompanije (Busicom) kojoj je trebao čip za kalkulator.

Hoff je odlučio da bi bilo lakše koristiti „računar na čipu” za ovu svrhu nego prilagoditi razvoj čipa kalkulatora. Marcian E. (Ted) Hoff je 1988. godine dobio IEEE Computer Society Pioneer Award.

Alan Shugart iz IBM-a je napravio prvu 8-inčnu flopi disketu (sa magnetinim skladištenjem) za regularnu upotrebu, primarno za DISPLAYWRITER.