Скицирајући шематске приказе, инжењери рачунарства за симбол интернета одавно користе стилизован графички цртеж малог облака. Апликације, информациони системи и рачунарске мреже често се на рубовима приказа завршавају негде код ових облачака на које су привезани.
У последње време, међутим, интернет поприма све већу улогу у складиштењу и одржавању података, апликација и комплетних платформи. Читави информациони системи селе се на удаљене хостове, јер је решење са удаљеним хостовима јефтиније и нуди обиље могућности које локални хостови не пружају. Тако се и на приказима облаци са крајева померају ка све централнијој позицији и рађа се нова грана рачунарства – рачунарство у облаку.
На Рачунарском факултету се рачунарство у облаку изучава у оквиру неколико предмета на основним и мастерским студијама. Рачунарски факултет нуди консултантске услуге из ове области, а од недавно је започео и сарадњу са водећим произвођачем технологија неопходних за рачунарство у облаку, интернационалном корпорацијом EMC². Тим поводом разговарамо са Мирославом Вранешом, сениор систем инжењером из корпорације EMC².
Шта Вас је мотивисало на сарадњу с Рачунарским факултетом?
EMC² верује да је добро рачунарско образовање предуслов не само за развој информатике, већ и друштва у целини. Рачунарски факултет је лидер у домену рачунарског образовања у нашој земљи. Стално се изнова потврђује висок квалитет студија на њему и нама је задовољство што смо препознати као партнер за сарадњу у наставним и стручним активностима.
У последње време EMC² инсистира на хибридном облаку?
Хибридни облак је спој јавног и приватног облака. Њиме делом управљају његови корисници, а делом и провајдер специјализован за концепте као што су платформа-као-услуга или IT-као-услуга. Надзире се интелигентним софтверско-хардверским решењима која распоређују информације на основу претходно дефинисаних правила. На основу овакве расподеле, компаније су у могућности да, примера ради, актуелним подацима управљају на локалном нивоу, а да мање битне или архивске податке мигрирају на по правилу јефтинији јавни облак. Изазове у једном оваквом решењу представљају контрола, надзор и управљање окружењем.
Зашто се прелази на хибридни облак?
Пре свега због све већих потреба апликација. Пред најразличитије апликације, од ERP решења и аналитичких апликација до мобилних апликација, постављају се све виши критеријуми доступности, перформаси и усаглашености са регулаторним актима. Програмери, корисници и друге заинтересоване стране желе све боље резултате, а показује се да је услове потребне за добре резултате све теже испунити локално или у приватном облаку, то јест искључиво сопственим ресурсима.
Шта су проблеми при преласку на хибридни облак ?
Један од највећих проблема је неповерљивост, то јест страх по безбедност података.
Како EMC² одговара на овај проблем ?
EMC²-ово решење хибридног облака умањује комплексност управљања правима приступа путем приступа који описујемо као централизовани менаџмент идентитета. Наше решење такође нуди могућности бекап-као-сервис и опоравак-од-хаварије-као-сервис. У свим овим приступима циљ нам је да људима који раде са облаком максимално олакшамо посао нудећи им, на пример, прегледне графичке интерфејсе којима се на једном месту прати и подешава облак, при чему се што је више могуће избегава ручно, временски захтевно кодирање, које је и подложније грешкама.
Недавно сте одржали запажено предавање студентима Рачунарског факултета. Да ли младима препоручујете бављење рачунарством у облаку и где видите дугорочне изазове?
Апсолутно препоручујем. Информационе технологије спадају у индустрију која се најбрже развија. Технологија која је у једном тренутнку била доступна само одредјеним субјектима комерцијализује се и постаје доступна свима. Готово свакодневно се отварају нове „start up“ компаније које најразличитије идеје преводе у информатичка решења. Један од актуелних информатичких таласа управо је „cloud computing“ илити рачунарство у облаку.
На пример, у домену пословних окружења, а с обзиром да је свако пословно окружење другачије, те да такође постоје различите правне регулативе које усмеравају компаније у одређеним правцима, како би могало да адресира и задовољи потребе сваког окружења рачунарство у облаку мора да се прилагођава. Решења несумњиво можемо реализовати на више различитих начина. И ту лежи велики интелектуални изазов.
Хибридан облак, онако како га видимо у EMC²-у, представља и својеврстан технолошки мост. Он је веза између данашњих апликација такозване друге платформе и друштвених, мобилних, аналитичких и других апликација будућности, такозваних апликација треће платформе.
Сличан тренду рачунарства у облаку је и тренд виртуелизације физичких ресурса, који је свеприсутан, а разлоги за његов продор јесу предност брзог и једноставног приступа новим апликацијама, те кратка експлоатација нових апликација. Виртуелизација је присутна у дата-центрима, односно у виртуелном серверском, мрежном и сториџ окружењу. Персонални рачунари – радне станице – такође постју предмет виртуелизације.
Заједнички са развојем рачунарства у облаку развијају се и системи за управљање великом количином података. Примери оваквог окружења су социјалне мреже, где велики број корисника “напада” јединствен систем и пуни га разним садржајима – сликама, текстом, музиком, GPS локацијама. Други пример мозе бити све присутнији видео надзор на аеродромима, граничним прелазима, сабраћајницама… Чека нас велики посао у проналажењу и усавршавању поступака анализе великих података и апстраховању сасвим нових менаџерских, научних, технолошких и других знања из њих.
Која се предзнања очекују од студената који желе да се баве рачунарством у облаку?
Свакако познавање основних концепата из рачунарства у облаку. Наравно и познавање рачунарских мрежа, мултимедијалних система, те логике и начина функционисања интегрисаних информационих система… Ако се при томе још стекне искуство са технологијама EMC²-а, које је могуће стећи на Рачунарском факултету, реч је о добитној комбинацији.