24. јул 1951.
Џон Бардин (John Bardeen) обавештава лабораторије АТ&Т Белл да ће напустити компанију где је, заједно са Валтером Братеном (Walter Brattain) и Вилијамом Шоклијем (William Shockley), развио једну од најбитнијих компоненти савремених рачунара: микроконтактни транзистор. Транзистор је заменио вакуумске цеви, што је омогућило драстично смањење димензија рачунара док им се моћ увећала. Упркос овом триумфу, Бардин је био незадовољан Шоклијем, који је ограничавао његово и Братеново учешће у даљим дотеривањима транзистора. Бардин је прешао на Универзитет Illinois у Урбани (Champaign).