Šta je to krađa indetiteta?
Krađa indentiteta je kriminalna radnja i predstavlja zloupotrebu ličnih podataka, odnosno namerno korišćenje tuđeg identiteta, najčešće kao metod za dobijanje finansijske zarade, dobijanja kredita i drugih pogodnosti u ime osobe čiji je identitet zloupotrebljen. Sa tim da osobe čiji se indentitet koristi uglavnom trpe gubitak i neprijatnosti.
Istorija krađe indentiteta
Termin krađa identita prvi put se pojavljuje u rečniku 1964 godine. Ali krađa indentiteta postoji mnogo pre toga. Samo se njeni oblici menjaju kroz vreme. Može se reći da se prvo pojavljivanje krađe indetiteta sreće još u Bibliji. Priča se nalazi u 25. poglavlju Knjige Postanja, kad se Jakov prerušava u svog brata Ezava kako bi namamio oca da mu da blagoslov prvorođenog koji je pripadao njegovom bratu Ezavu. Jakov je ovo uradio kako bi stekao svu imovinu i stoku njegovog oca.
Stotinama godina se pojavljuju krađe indentiteta u vidu različitih prevara. Kriminalci koji su želeli da izbegnu zatvor i ljudi koji su očajnički želeli novi život su krali identitet drugih osoba, uključujući ime, broj socijalnog osiguranja, porodicne istorije, karijere, pa čak i životne priče. Ova taktika se naziva „ghosting“ i bila je predmet brojnih knjiga i filmova. Jedna od poznatijih priča je o glumcu Wallace Ford-u. Ford, zapravo rođen Samuel Jones, bio je mlad, beskućnik koji se uputio na teretni voz preko Amerike sa njegovim prijateljem pravim Wallace Ford-om, koji je poginuo u železničkoj nesreći i nikada nije identifikovan od strane rodbine. Sa 15 godina, Jones je odlučio da prisvoji Fordov identitet, uključujući njegovo ime i osnovnu biografiju. Tek na samrti „Ford“ je priznao ovu krađu identiteta.
Tokom 60-ih, krađe identiteta putem telefona su sve više rasle. Pozivatelj je tvrdio da su kontaktirane osobe dobile na lotou ili su dobili neke druge poklone i zato su im potrebni njihovi privatni i bankovni podaci. Zatim bi te informacije koristiti da počine finansijsku prevaru.
Tokom 80-ih godina počinju da se kradu podaci tako što se pretura po smeću u potrazi za dokumentima sa bitnim, privatnim informacijama. Informacije kao što su: bankovni računi, ponude za kreditne kartice, računi i slično.
Tokom 90-ih sa sve većom pojavom interneta u domaćinstvima počinju prevare preko interneta. Putem mejlova, hakerskim upadima u baze podataka banka.
U roku od 10 godina broj krađa indentiteta preko interneta samo raste. Prema FTC-u,62 posto slučajeva krađe identiteta su počinjene preko interneta.
Tipovi krađe identiteta
Krađa identiteta se javlja u raznim oblicima, može se podeliti u sedam tipova.
- Finansijska krađa identiteta
Kada ljudi čuju reč „krađa identiteta“, često pomisle na ovoaj tip krađe. Finansijska krađa identiteta može značiti dve stvari. Prva, lopov pristupa žrtvinim bankovnim računima i kreditnim karticama i koristiti ih ilegalno. Lopov može povući novac ili doći do limita kreditne kartice. Druga je da se identitet žrtve koristi da bi se dobile nove kreditne kartice ili krediti.
- Krađa identiteta preko vozačke dozvole
Kada je vozačka dozvola ukradena, kriminalci mogu naći načina da iskoriste ID žrtve. To čak može biti i kroz njenu prodaja za nekoga ko izgleda slično pravom vlasniku ID-a. Ako je uhvaćen zbog saobraćajnog prekršaja, za vožnju u pijanom stanju ili pod dejstvom droge, osoba će dati ukradeni ID i na taj način izbeći posledice od strane države.
- Kriminalna krađa identiteta
Ako „novi“ vlasnik ID-a počini zločin i bude uhapšen, on ili ona može iskoristiti ukradeni ID i dati policiji lažni identitet, što rezultira time da se otvara kriminalni dosije osobe čiji je to pravi identitet. Kada se to dogodi, žrtva krađe identiteta može imati problema sa policijom ili kasnijim zapošljenjem. To je ozbiljan ali ne tako čest tip krađe identiteta.
- Krađa identiteta jedinstvenog socijalnog broja(JMBG)
Jedinstveni broj građana je veoma bitan, i ljudi bi trebalo da paze i budu obazrivi u situaciji kada ga koriste. Kradljivci identiteta mogu koristiti JMBG da prevare vladu i da ukradu pogodnosti namenjene žrtvi. Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir: Vaš JMBG sadrži vredne lične podatke. Lopov može iskoristiti ove informacije i falsifikovati dokumenta (kao što je dobijanje pasoša), ili uzimati kredite i kreditne kartice.
- Medicinska Krađa identiteta
Zašto bi neko hteo ukrasti tuđi medicinski identitet? Jednostavan odgovor je da bi mogao da koristi tuđe zdravstveno osiguranje. Lopovi mogu koristiti identitet žrtve i tako napraviti lažne informacije u zdravstvenom kartonu. Skrivena opasnost od medicinske krađe identiteta je ta da bi to moglo dovesti do netačnih unosa u žrtvinom zdravstvenom kartonu. A pogrešne informacije mogle bi dovesti do pogrešnog dijagnostifikovanja bolesti i drugih komplikacija pri lečenju osobe.
- Krađa identiteta dece
Baš kao i studenti, deca neće biti zabrinuta svojim kreditnim izveštajima. Ono što većina roditelja ne shvata da informacije i JMBG njihove dece mogu koristiti lopovi da prevare vladu, falsifikuju dokumente, počine zločine, kao i da zahtevaju kredite i kreditne kartice.
- Sintetisana krađa identiteta
Sintetička krađu identiteta je prevara koja uključuje korišćenje izmišljenog identiteta. Lopovi stvaraju nove identitete koristeći kombinaciju stvarnih i izmišljenih informacija, ili ponekad potpuno izmišljenih informacija. Tipično, prevaranti će koristiti pravi broj socijalnog osiguranja ili JMBG-a i upariti ga sa izmišljenim imenom. Prevaranti traže brojeve koji se ne koriste aktivno, kao što su brojevi socijalnog osiguranja kod dece ili pokojnika.
Primer najčešćeg metoda krađe putem intertneta
Krađa putem phishinga. Pretpostavimo da proveravate elektronsku poštu i zatičete u vašem sandučetu pismo sledećeg sadržaja:
Vi imate račun i nalog za elektronsko plaćanje otvoren kod HSW banke i dobijali ste i ranije od njih obaveštenja putem elektronske pošte. Međutim ova poruka Vam se čini sumnjivom, pogotovu što sadrži pretnju da će Vam nalog biti zatvoren ukoliko ne odmah ne odgovorite. Šta da uradite? Ovakva poruka, i njoj slične, primer su phishing-a tj krađe elektronskog identiteta. Pored krađe ličnih i finansijskih podataka phisher-i mogu inficirati kompjuter virusima i ubediti ljude da bez njihove volje učestvuju u raznoraznim načinima pranja novca. Da bi vas što bolje ubedili oni koriste razne trikove:
- Korišćenjem pogrešno napisane adrese kompanije koja se imitira. Na primer tacna adresa banke je http://www.beobanka.com a phisheri- je zamene adresom http://www.beobankaad.com.
- Nedavno je dozvoljena mogućnost da se Internet adrese ne sastoje samo od slova engleske azbuke nego i svih drugih Unicode karaktera. Phisher-i su naravno odmah iskoristili mogućnost koja im se pružila! Uzmimo na primer prethodnu adresu http://www.beobanka.com da li Vam je nešto sumnjivo u njoj? Trik je u zameni slova „o“ u adresi ćiriličnim „o“. http://www.beobanka.com Ovo je najefikasniji način prevare!
Kako se zaštiti od krađe identiteta?
Nikada nemojte da dajete svoje lične podatke Van matične banke i nemojte da dajete broj Vaše kartice a pogotovo PIN KOD koji niko ne sme da zna osim Vas.
- Nikada ne ispunjavajte nikakve aplikacije Van banke, ili ako Vam u firmu dođu promoteri banke tražite da se legitimišu a dobro je i da proverite sa njihovom matičnom bankom o njihovom identitetu
- Ne ostavljajte izveštaje u bankomatu ili u korpi za otpatke
- Proverite stanje na Vašem računu bar jednom sedmično
- Zamolite banku da Vam ne šalju izveštaje o Vašoj kreditnoj kartici na kućnu adresu ili e mail (idite lično u banku i proverite stanje sami)
Ako mislite da ste žrtva prevare, odmah obavestite matičnu banku.
Autor: Tatjana Milanović