Logaritmar ili šiber

1U ovo vreme kada nekog pitate da vam izračuna neku složeniju operaciju obično ćete da vidite kako uzimaju telefon iz džepa i otvaraju kalkulator na kom mogu da izračunaju sve što vam padne na pamet. Na našu sreću to je sada zaista jednostavan proces, radi dovoljno brzo i nije nam potrebno mnogo vremena da naučimo da ga koristimo. Ali sigurno ste se bar jednom zapitali kako su ljudi nekad računali složenije stvari? Kako su računali koren? Čak i da su uspeli da izračunaju koren kako računali kubni koren ili logaritam?

Logaritmar?

2Samo ime bi nam reklo da se radi o nekoj spravi pomoću koje računamo logaritam broja i kada bi to rekli verovatno ne bismo mnogo pogrešili. Logaritmar se sastoji od dve lestvice istih dužina od kojih šira ima u sebi usečen žleb po kojem klizi uža lestvica. Na široj lestvici se takođe nalazi i providna pločica na kojoj je ucrtana tanka linija koja služi za iščitavanje rezultata. Iako naziv kaže da se koristi za računanje logaritma ova sprava ima mogućnost i da množi, vadi koren i kubni koren, određuje recipročnu vrednost.

Logaritmari su se u početku pravili od drveta, a kasnije i od plastike i obično su bili u standardnim dimenzijama od 12.5cm i 25cm, a retko i 50cm. Od dužine je zavisila i preciznost koju su mogli da računaju pa je tako 12.5cm dugačak logaritmar mogao da ima tačnost od dve cifre, logaritmar dugačak 25cm tri cifre, dok je onaj od 50cm imao tačnost od 4 cifre.

Kružni logaritmar

3Pored standardnih logaritmara postojali su i kružni i dolazili su obično u dva osnovna tipa. Prvi tip je bio sa dva providna pokazivača dok je drugi imao jedan providni pokazivač i drugi koji je imao jedan providni pokazivač i jedan kružni preko. Najveća prednost kružnih logaritmara je bila što su smanjili širinu za otprilike tri puta pa je npr. kružni logaritmar širine 10cm postizao istu preciznost kao redovni logaritmar od 30cm. Pored toga imao je i manu što su manje bitne operacije bile bliže centru i samim tim imale manju preciznost zbog manje dužine skale.

Prednosti i mane

4Kada pričamo o periodu od pre 50-60 godina definitivno možemo da shvatimo da je ova sprava bila izuzetno korisna jer je ljudima olakšavala računanje. Ipak, bilo je potrebno vreme da se nauči da se koristi i njegova preciznost je zavisila od kvaliteta izrade, ucrtavanja skala ali i od mirnoće ruke i oštrine vida onoga ko računa pomoću njega jer je trebalo precizno namestiti skale jednu prema drugoj i tačno očitati rezultat. Na tehničkim fakultetima se obavezno učila upotreba logratmara jer je nakon što naučite da ga koristite postajalo mnogo lakše rešavati određene probleme. Sredinom 70tih godina 20. Veka logaritmar potpuno izlazi iz upotrebe i menjaju ga kalukaltori koji olakšavaju ceo proces i računaju sa mnogo većom preciznošću.

Prvi logaritmar

5Zamisao o spravi koja bi mogla računa logaritme prvi put dolazi od Edmunda Gantera (profesora na Oksfordu) negde oko 1620.-te godine i dešava se nakon objave Džona Napiera o konceptu logaritma. Profesor Gunter pravi spravu sa logaritamskom skalom, a prvi opis te sprave se pojavljuje 4 godine kasnije od strane Edmund-a Vingejta u knjizi “Korišćenje pravila proporcije u aritmetici i geometriji”.

1630. godine Vilijam Augtred sa Kembridža dolazi do kružnog lenjira i 1632 kombinujući dva Ganterova lenjira dolazi do sprave koja podseća na logaritmar.

Autor: Nikola Klipa

4337-logaritmar-ili-siber