Kompanija Microsoft je osnovala interni univerzitet za obrazovanje stručnjaka na polju veštačke inteligencije pošto na tržištu rada ponuda ne može da zadovolji potražnju za obučenim kadrom u toj oblasti. Kris Bišop, direktor laboratorije Microsoft Research u Kembridžu u Velikoj Britaniji, rekao je da je osnivanje Microsoft-ovog univerzitet za veštačku inteligenciju samo jedan od nekoliko koraka koje je kompanija preduzela da bi rešila nedostatak obrazovanih ljudi u oblasti veštačke inteligencije, gde postoji žestoka borba između tehnoloških kompanija za zapošljavanje najboljih stručnjaka. „Naš univerzitet za izučavanje veštačke inteligencije radi po programu internog obrazovanja, što znači da izuzetno pametni i sposobni ljudi koji su stručnjaci u nekoj drugoj oblasti mogu brzo da steknu znanja o mašinskom učenju, kako na osnovnom nivou, tako i u praktičnom smisli, odnosno da nauče kako da odmah upotrebe svoje znanje“, rekao je Bišop. Kada se govori o talentima na polju veštačke inteligencije, Microsoft se takmiči sa kompanijama Amazon i Apple, koje takođe imaju istraživačke centre u Kembridžu, kao i sa kompanijama DeepMind (u vlasništvu Google-a), Facebook, Twitter i mnogim drugim.
Globalna bitka za talente vodi se zbog potencijalnog naglog napretka veštačke inteligencije koji će omogućiti talentovani umovi u narednih nekoliko godina zahvaljujući nedavnom progresu u računarstvu i dostupnosti skupova velikih podataka.
Veštačka inteligencija je sada u središtu skoro svih najvažnijih proizvoda velikih tehnoloških kompanija (recimo, Apple-ov iPhone, Amazonov Echo, Microsoft-ov Surface itd.). Čak i prilično mali napredak u oblastima kao što su prepoznavanje govora i pretraživanje slika mogao bi imati veliki uticaj na zaradu
U pokušaju da privuku najsposobnije ljude, tehnološki giganti teški nekoliko milijardi dolara nude godišnje plate od nekoliko stotina hiljada funti, a rukovodioci nekih timova za veštačku inteligenciju u tim kompanijama zarađuju preko milion funti godišnje.
Kako Microsoft regrutuje talente za veštačku inteligenciju
Microsoft pokušava da dovede ljude u kompaniju tako što pronalazi talente na konferencijama ili finansijski pomaže studente na univerzitetima pod uslovom da se zaposle kada završe studije. Centrala kompanije u Redmondu postavila je veliki štand na Konferenciji veštačke inteligencije u Los Anđelesu ove nedelje nazvanoj NIPS (The Conference and Workshop on Neural Information Processing Systems), Konferencija i radionica o sistemima za obradu neuronskih informacija. Bišop i njegov tim se nadaju da će tako zaposliti veliki broj ljudi. Za razliku od nekih drugih kompanija, Microsoft ne želi da sa univerziteta izvuče sve najbolje profesore veštačke inteligencije.
„Najlakše bi nam bilo da odemo na univerzitet, pokupimo sve najbolje profesore i tako ispraznimo i opustošimo kabinete i slušaonice. Međutim, to nikako ne želimo da uradimo“, rekao je Bišop. „Za sve kompanije, to bi bilo kratkoročno rešenje od kog niko ne bi imao korist, ni industrija, ni visokoobrazovne ustanove, a konačno ni društvo.“
Prema izveštajima društvene poslovne mreže LinkedIn, desetine stručnjaka u oblasti veštačke inteligencije napustili su Oksford i Kembridž tokom poslednjih nekoliko godina zbog verovatno mnogo bolje plaćenih pozicija u DeepMind-u.
Na primer, u aprilu 2015. godine, Irina Higins je napustila Oksford, gde je bila predavač u oblasti veštačke inteligencije, da bi se u junu iste godine zaposlila u kompaniji DeepMind kao naučni istraživač. Higinsova je, pre nego što je otišla sa Oksforda, odbranila doktorsku disertaciju u oblasti računarske neuronauke i veštačke inteligencije na istom univerzitetu.
Plate u DeepMind-u u proseku su iznosile 258.000 funti u 2016. godini, što je u skladu sa britanskim propisima o zaradama.
Bišop je odbio da komentariše zapošljavanje u kompaniji DeepMind, ali rekao je da njegova laboratorija finansira master i doktorske studije na Univerzitetu u Kembridžu i drugim školama u cilju ranog otkrivanja talenta i njihovog kasnijeg regrutovanja. „Trudimo se da sarađujemo sa univerzitetima koji bi nam slali talentovane i stručne kadrove i na taj način bismo uspostavili neprekidni lanac stručnjaka“, rekao je Bišop. „Na primer, mi smo glavni sponzori master programa na Univerzitetu u Kembridžu.“ Bišop je dodao da je Microsoft Research obezbedio finansijska sredstva za oko 200 doktorskih stipendija u viševekovnoj instituciji.
Druge tehnološke kompanije, uključujući i DeepMind, takođe finansiraju studente na univerzitetima, ali možda ne na istom nivou. Stručnjaci iz DeepMind-a takođe drže predavanja u oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja studentima, a neki čak nadgledaju izradu doktorskih disertacija. Osoblje laboratorije Microsoft Research u Kembridžu pomoglo je u razvoju novog plana i programa za kurs „računarstva“ u Velikoj Britaniji, koji je zamenio IKT iz 2014. godine.