Simulacije poput igara obučavaju zdravstvene radnike da budu empatičniji i da se upuste u razgovore o teškim temama kao što je mentalno zdravlje. Sedite da razgovarate sa svojim doktorom, ali osećate da on žuri da pređe na sledećeg pacijenta. Dodajte tome nedostatak obuke lekara u efikasnoj komunikaciji sa pacijentima i postaje gotovo nemoguće imati dobar razgovor o vašem zdravlju. Ali virtuelni ljudi bi mogli da pomognu da se to promeni. Simulacije koje koriste virtuelne pacijente obučavaju zdravstvene radnike da budu empatičniji i da se bave važnim razgovorima o temama kao što su mentalno zdravlje i zloupotreba supstanci.
Jedna kompanija za simulacije u zdravstvu, Kognito, koristi tehnologiju igrica i virtuelne pacijente da stvori lažne kliničke scenarije u kojima lekari iz stvarnog života, medicinske sestre i drugi praktičari vežbaju različite tokove razgovora da bi videli kako virtuelni pacijenti reaguju. Tada dobijaju povratne informacije u realnom vremenu o tome kako da vode efikasnije i značajnije razgovore.
„Simulacije i tehnologije igrica mogu da pomognu u stvaranju sigurnog okruženja za ljude da uče kroz praksu“, rekao je suosnivač i izvršni direktor Kognita Ron Goldman. „Tu nema rizika. U simuliranom okruženju mogu da pokušam da radim stvari, koje bi u stvarnom životu mogle imati loše posljedice po zdravlje ljudi“.
Virtuelni ljudi se primenjuju i u drugim oblastima zdravstvene zaštite, od povećanja iskrenosti pacijenata sa lekarima, sve do toga da potencijalno postanu teren za ispitivanje novih lekova za srce. Jedna studija je prošle godine otkrila da virtuelni ljudi mogu pomoći da studenti medicine uče o empatiji kako bi poboljšali način interakcije sa pacijentima i saopštavali loše vesti.
Procena mentalnog zdravlja je još jedna kritična oblast koja bi mogla koristiti tehnologiju. Sve veći broj Amerikanaca traži usluge za mentalno zdravlje, jer se SAD suočavaju sa velikim nedostatkom psihijatara. Mnogi pacijenti se okreću lekarima primarne zdravstvene zaštite, jer lakše dođu do njih nego do specijalista za mentalno zdravlje, kaže dr Asim Shah, profesor psihijatrije na Bailor College of Medicine.
Međutim, mnogi lekari primarne zdravstvene zaštiti nemaju tokom svoje obuke mnogo kontakta sa mentalnim zdravljem ili psihijatrijom, pa često nisu u stanju da dijagnostikuju stvari kao što su anksioznost, depresija i nesanica. U jednoj studiji, američki lekari primarne zdravstvene zaštite razgovarali su o samoubistvu u 11 procenata susreta sa pacijentima koji su, bez njihovog saznanja, imali samoubilačke misli. Pored toga, samo 36 odsto doktora ispitalo je samoubistvo kod pacijenata koji su pokazali veliku depresiju, poremećaj prilagođavanja, ili koji su tražili antidepresive.
„Mnogi pružaoci medicinskih usluga ponekad se ne osećaju komotno u tom predmetu [mentalnom zdravlju] i jednostavno nisu sigurni kako najbolje da postave pitanja“, rekla je Melissa Frick, medicinska sestra u školi Wellness centra Loiola na Čikaškom univerzitetu.
Ovaj centar je u januaru počeo da koristi Kognito kako bi poboljšao obuku medicinskog osoblja o ponašanju u zdravstvu. Drugi servisi, kao što su i-Human Patients i Simtabs, takođe omogućavaju studentima i ponuđačima zdravstvenih usluga da vežbaju dijalog sa pacijentima, procenjivanje i dijagnozu.
„Simulacija pruža dobru priliku pružaocima usluga da uče tako da stvarno sami pokušavaju i gledaju sesije, i osećaju kao da bi lično mogli imati slično iskustvo“, rekala je Frick.
Pokušaji i greške
Kognito počinje pružanjem opštih saveta: sednite sa pacijentom na nivou očiju kako biste ga opustili, postavite pitanja otvorenog tipa kako biste dobili više informacija i uštedeli vreme, i ponovite izjave pacijenta svojim rečima kako biste pokazali da slušate i da vam je stalo.
U gornjem levom uglu pojavljuje se mehur koji glasi „govorite“, i otvara se meni stvari koje možete reći ili učiniti, kao što je diskutovati o žalbi, pričati o lekovima ili izvršiti pregled. Ako kažete nešto što podstakne pacijenta da se zatvori ili zauzme odbrambeni stav, virtuelni psihijatar će vam ponuditi savete o tome kako da postignete angažovaniji i korisniji razgovor. Prema simulaciji, trebalo bi u roku od tri do pet minuta da dobijete dovoljno informacija da biste utvrdili da li pacijent ima poremećaj mentalnog zdravlja.
Kompanija tvrdi da njihove simulacije dokazano funkcionišu. Tromesečne studije praćenja simulacije pokazale su povećanje od 51 posto u prepoznavanju pacijenata koji koriste supstance, ili imaju mentalni poremećaj. Takođe je došlo do povećanja broja pregledanih pacijenata od 62 posto i povećanje broja diskusija o mogućnostima lečenja za 60 posto.
„To nije nešto što ćete naučiti čitanjem PDF-a ili gledanjem filma“, rekao je Goldman. „Stvarno morate to da vežbate.“
Diskusije o VI-ji i virtuelnim ljudima često izazivaju zabrinutost u vezi sa tehnologijom koja preuzima poslove „stvarnih“ ljudi. Lok kaže da su ti strahovi neosnovani; oni samo pokušavaju da stvore ljudima priliku da vežbaju komunikaciju.
Izvor: CNET