Tokom prošle godine, svetska komunikaciona mreža postala je manje svetska. Evropa razmatra uvođenje propisa kojima će privremeno zabraniti rad američkim tehnološkim kompanijama koje ne budu poštovale njene zakone. Sjedinjene Države su zamalo zabranile rad društvenim mrežama TikTok i WeChat , ali nova Bajdenova administracija razmatra da li da preduzme takav korak. Indija, koja ih je već ukinula, pored desetina drugih platformi, sada je u opasnom sukobu sa društvenom mrežom Tviter. Ovog meseca, Fejsbuk se sukobila sa vladom Australije zbog predloga zakona prema kome društvena mreža mora da plaća izdavačima za svaku vest koju objavi na svojoj platformi. Kompanija je naprečac odlučila da spreči korisnike da dele veze prema vestima da bi tako ispoštovala zahteve, što potencijalno može da dovede do različitog načina funkcionisanja Fejsbuka u različitim državama. U utorak je ipak uspela da dođe do dogovora sa australijskom vladom i pristala je da ponovo objavljuje novinske izveštaje. Kompanija je istakla da bi slične probleme mogla da ima i u drugim državama. Naglasila je da nastavlja da globalno ulaže u objavljivanje vesti i da nastavlja da se odupire pokušajima medijskih korporacija da uspostave određene zakonske okvire koji ne uzimaju u obzir pravu vrednost razmene između izdavača i platformi, kakva je Fejsbuk.
Međutim, ako takvi teritorijalni dogovori zažive, globalni internet, kakav nam je poznat, biće mnogo sličniji onom koga nazivamo „splinternet“ (iscepkani internet) ili skup različitih interneta čije su granice određene nacionalnim ili regionalnim granicama. Kombinacija sve jačeg nacionalizma, trgovinskih sukoba i zabrinutosti da će određene globalne tehnološke kompanije preuzeti nadmoćnost na tržištu dovela je do stvaranja određenih regulativa širom sveta. Na taj način nisu oštećene samo tehnološke kompanije koje svoje ogromno poslovanje zasnivaju na globalnom svojstvu interneta, već se narušava i sama ideja o stvaranju platformi kojima se može pristupiti i koje se mogu koristiti u bilo kom delu sveta.
Izgleda da granice postaju sve izraženije i da je globalna tendencija ka podeli interneta mnogo izraženija nego u prošlosti. Nedavni događaji su nam pokazali da za takvo cepkanje interneta nije potrebno da platforma odmah bude zabranjena ili ukinuta. Kad je australijska vlada pokušala da natera Fejsbuk da izdavačima plati za objavljivanje njihovih vesti, društvena mreža je korisnicima u Australiji prestala da prikazuje veze ka novinskim kućama, ali ni korisnici van Australije nisu mogli da pristupe istim tim sadržajima. Takav korak je u potpunoj suprotnosti sa glavnom odlikom interneta, koji bi trebalo da bude sredstvo za slobodni protok informacija na globalnom nivou. Kad se društvena mreža Tviter pojavila u Indiji, rečeno joj je da je dobrodošla, ali da mora poštovati zakone koji vladaju u toj zemlji. Međutim, kompanija je pokušala da nađe neko srednje rešenja tako što je obustavila neke naloge koji koriste, prema rečima vlade „podstrekačke i neosnovane“ heštegove, što znači da se ti nalozi ne mogu videti iz Indije, ali su dostupni van nje.
Takvo okruženje se mnogo razlikuje od onog u kome je američkim tehnološkim kompanijama bilo omogućeno da prikupe ogromno bogatstvo i moć. Fejsbuk i njoj slične platforme uspele su da plasiraju svoje proizvode širom sveta (osim u Kini i Severnoj Koreji). Izgleda da takva otvorenost više neće postojati. Ono što je zakonito u Švedskoj, protivzakonito je u Pakistanu, tako da društvene mreže moraju da pronađu metod kako bi uskladile te razlike sa načinom na koji internet funkcioniše. Zbog toga, platforme dobrovoljno, a državne vlade prisilno podižu geografske barijere, tako da korisnici u različitim državama vide različite stvari.
Dok se internet cepa, zakonodavci širom sveta se ujedinjuju
Borba oko objavljivanja vesti u Australiji predstavlja relativno mali deo sukoba između tehnoloških kompanija i državnih vada, koji je uglavnom usredsređen na probleme cenzure, privatnosti i konkurencije na tržištu. Ipak, reakcija na postupak Fejsbuka u Australiji pokazala je da je međunarodni pokret za obuzdavanje velikih tehnoloških kompanija sve jači, a samim tim se povećavaju i razlike u funkcionisanju internet servisa u različitim državama. Premijer Australije Skot Morison je u prošlonedeljnom sukobu sa „Fejsbukom“ upozorio giganta društvenih mreža: „Ono što radite ovde, može vam se vratiti kao bumerang u drugim državama.“
„Takvi postupci samo potvrđuju da je sve više država u svetu zabrinuto zbog nedoličnog ponašanja velikih tehnoloških kompanija koje misle da su moćnije od državnih vada i da se na njih pravila ne odnose“, napisao je u objavi na Fejsbuku. „Možemo se složiti da menjaju svet, ali to ne znači da njime upravljaju.“
U utorak je Morison rekao da pozdravlja odluku Fejsbuka da ponovo objavljuje veze ka vestima, ali dodao je da vlada i dalje insistira na poštovanju zakona da bi „australijski novinari i novinske kuće dobile odgovarajuću finansijsku nadoknadu za originalni sadržaj koji stvaraju“. Nekoliko drugih država, među kojima su Velika Britanija i Kanada, razmatraju donošenje sličnih zakona kojima bi regulisali funkcionisanje društvenih mreža i, naravno, u tom procesu veoma blisko sarađuju. Iz kompanije „Fejsbuk“ poručuju da bi najbolje bilo kad bi se vlade sastale i sastavile neki ugovor ili uspostavile neku vrstu standarda u vezi sa tim ko ima pravo da utiče na sadržaj i informacije van njihovih nacionalnih teritorija. Pošto toga nema, internet je podeljeniji i iscepkaniji. Ako bi proces cepanja interneta bio prepušten sam sebi, posledice bi mogle da budu užasne. Konačno, to bi moglo da dovede do postojanja posebnih platformi društvenih medija u svakoj većoj državi ili na svakom većem tržištu, a samim tim i informativnog ekosistema koji bi bio potpuno različit i iscepkan. Dakle, tada bi građani imali potpuno različite skupove informacija o lokalnim događajima, svetskim događajima i, verovatno, potpuno različit pogled na stvarnost.