Тешко нам је да утврдимо процедуру која би нам омогућила да обуздамо „моћ платформе“, какву поседује компанија „Амазон“ и њој сличне, с обзиром на то да оне управљају виталним услугама у облаку. Ипак, прво бих вас упознао са једном тужном чињеницом од које нам свима теку крокодилске сузе. Наиме, приходи компанија „Снап“, „Фејсбук“, „Твитер“ и „Јутјуб“ пали су за око 9,85 милијарди долара у другој половини ове године. Новац је огроман све док га не ставимо у шири контекст. Берзанске процене прве три гигантске компаније су 86,9 милијарди долара, 930,36 милијарди долара и 44,07 милијарди долара. Вредност „Јутјуба“ је теже проценити јер је део „Алфабета“, њене холдинг компаније. Пошто је компанија „Алфабет“ процењена на 1,93 билиона долара, можемо са сигурношћу да претпоставимо да је пад прихода „Јутјуба“ потпуно занемарљив. Ипак, све те фирме су се на сав глас жалиле на неправду коју им је нанела једна од њихових конкурентних компанија. Наравно говоримо о компанији „Епл“. Због чега? Још у априлу, произвођач ајфона је представио своју политику коју је грандиозно назвао транспарентности праћења које врше апликације, а то је постигнуто путем подешавања мобилног оперативног система компаније, што је приморало апликације на ајфону да затраже дозволу пре него што им буде омогућено да прате понашање корисника и сервирају им персонализоване огласе. Као што се и могло очекивати, већина корисника је одбила да буде праћена, што је оне који су се надали да ће зарадити много од циљних огласа прилично изненадило и нису знали шта да раде. На крају крајева, наводна јединствена продајна понуда (unique selling proposition – USP) надзорног капитализма омогућава оглашивачима да усмеравају поруке људима који би могли да буду расположени да их приме. Дакле, након што је компанија „Епл“ извршила мале преправке окружења iOS, многи од њих су се пребацили на оглашавање на Андроиду и – пазите сад ово – на све успешније рекламно пословање компаније „Епл“. Сигурни смо да сви ликују кад чују како добро познати гиганти почињу бесно да шкрипе зубима, али све што смо управо описали је само фарса која нам открива праву позадину догађаја. Осим тога, пружа нам живописну илустрацију коришћења корпоративне моћи у дигиталном добу. Само једним потезом (или, у сваком случају, променом кода оперативног система), компанија „Епл“ је успела да одузме скоро 10 милијарди долара прихода од четири конкурентска технолошка гиганта. То је прави пример коришћења огромне моћи. Велики нерешени проблем нашег времена је како се носити са необузданом моћи тих дивова и где је потребно обуздати ту моћ. Први корак на том путу је постизање колективног разумевања о томе какву моћ они заправо имају. За такав поступак нам је потребна таксономија. У ранијој ери, политички теоретичар Стивен Лукс је предложио једну. Постоје, рекао је, три врсте моћи: способност да се приморају људи да раде оно што не желе, способност да се спрече да раде нешто што желе и способност да се обликује начин на који мисле. Ово последње је било корисно у разматрању моћи утицајних власника медија (на пример, Руперта Мардока) у старом медијском екосистему. Иако се још увек на неки начин примењује на друштвене медије, мање је корисно за умрежени екосистем у којем сада живимо. Потребна нам је друга категорија. „Моћ платформе“ би могла да буде опција. Сви технолошки гиганти поседују ту моћ у већој или мањој мери. Што се тиче компаније „Епл“, на пример, она поседује и контролише две важне платформе, односно, софтверске системе на којима други могу да успоставе пословање, а то су оперативни системи на којима раде уређаји компаније и њена продавница апликација, која одлучује које су апликације дозвољене на компанијиним уређајима. „Гугл“ поседује неколико платформи – претраживач и повезано тржиште за оглашавање, мобилни оперативни систем Андроид, платформу Јутјуб и Гугл услуге у облаку. „Фејсбук“ (у ствари сада компанија „Мета“) такође поседује неколико платформи – Facebook, Instagram и WhatsApp; „Твитер“ поседује Твитер, а компанија „Амазон“ поседује своје тржиште и услуге у облаку; а „Мајкрософт“ поседује Windows/Office платформу и све напреднију и развијенију услугу у облаку, Azure. Проблем се састоји у томе што не постоји јединствени регулаторни систем који би могао да контролише, обузда и спречи злоупотребу моћи платформе. У случају компаније „Епл“, на пример, постоје добри аргументи у корист става да је промена њеног мобилног оперативног система била легитимна иако је потпуно пореметила „Снап“ и остале компаније, јер је понудила корисницима да изаберу да ли желе да буду праћени или не. Они су одлучили да не желе да буду праћени. Ипак, што се тиче продавнице апликација, постоје разлози да се обавезни намет од 30% на приходе апликација сматра монополским дизањем цена или тражењем ренте. Међутим највећи проблеми за демократска друштва у вези са моћи платформе јављају се када оне постану део критичне инфраструктуре друштва. Како су се платформе друштвених медија претвориле у кључне компоненте јавне сфере од којих зависи демократија, тако је њихова моћ укључивања или искључивања нечијег говора добила нови значај. Замислите само шта се догодило када је Трампу изненада забрањен приступ Фејсбуку и Твитеру, али такође запамтите да би иста моћ искључивања или „де-платформисања“ могла да се примени против говорника које ми одобравамо. И немамо коме нити знамо како да се жалимо. Затим, ту је компанија „Амазон“, која је заиста постала део критичне инфраструктуре многих демократија, као што смо открили током пандемије. Овде се не ради само о испорукама на кућне адресе, већ и о функционисању држава, као што су показала недавна открића о томе да су британске безбедносне службе постале зависне од „Амазонових“ услуга у облаку. Некада давно, прва ствар коју су вође револуционарних пучева морали да ураде по преузимању власти била је да обезбеде контролу над ТВ станицама. Следећи пут, све што ће морати да ураде је да национализују „Амазон“ и објаве да је мисија успешно обављена.
6622-kako-da-ukrotimo-tehnoloske-gigante-kada-oni-kontrolisu-infrastrukturu-drustva